Šezdesetosmogodišnja penzionerka Sadija Bihorac Kuzmić preko leta bere maline i jabuke, u zapadnoj Srbiji i jabuke u Vojvodini, a u jesen kuva ajvar i džem zaposlenim mladim ženama koje nemaju vremena za to. To je njena priča o preživljavanju inflacije.
Ona je jedna od 1,7 miliona penzionera u Srbiji čija su prosečna primanja u septembru iznosila oko 264 evra, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Njihova primanja su od 1. novembra povećana za devet odsto, a sledeće povećanje od 12 odsto uslediće 1. januara naredne godine, tako da će prosečna penzija iznositi oko 323 evra.
Međutim, oko milion penzionera ima penzije manje od 255 evra, a još 300.000 njih mesečno prima manje od 137 evra. Od tog broja, oko 100.000 ljudi prima penzije manje od oko 85 evra i njima će povišica doneti samo oko 19 evra.
Mnogi penzioneri zbog malih penzija rade i pod stare dane, obavljajući sezonske poslove u poljoprivredi ili zarađuju na neki drugi način kako bi dopunili sopstveni budžet.
"Moja penzija je 30.000 dinara (oko 256 evra) i od nje se teško može preživeti mesec dana. Zaista ne znam kako žive ljudi koji imaju mnogo manje penzije", nastavlja svoju priču za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sadija Bihorac Kuzmić iz Kragujevca u centralnoj Srbiji.
Ona navodi da cela penzija uglavnom ode na hranu. "Rastu cene non-stop", priča ona.
- Poskupljenja u Srbiji: 'Više novca, a korpa sve praznija'
- Stotine hiljada ljudi u Srbiji na minimalcu: I hleb kupuju na akcijama
Prema zvaničnim podacima iz oktobra, inflacija u Srbiji u tom mesecu dostigla je 15 odsto. Toliko su uvećane cene proizvoda i usluga lične potrošnje u odnosu na isti mesec godinu dana ranije.
Posmatrano u odnosu na septembar 2022. samo hrana je poskupela za 3,5 odsto
Prema rečima Sadije Bihorac Kuzmić njen dodatan posao kao penzionerke podrazumeva sezonske radove tokom leta i kuvanje zimnice tokom ostatka godine.
"Tako dodatno zaradim, napunim zamrzivač", kaže ona.
Sadija Bihorac Kuzmić provela je radni vek radeći kao knjigovezac u štampariji "Nikola Nikolić" u Kragujevcu, a potom u Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" u istom gradu, odakle je u 55. godini života i sa 40 godina radnog staža otišla u penziju. Sada joj teško pada što joj od male penzije ništa ne pretekne za kulturne potrebe.
"Moja penzija je premala da od nje mogu sebi da priuštim odlazak u bioskop ili pozorište, za večeru sa prijateljima u restoranu. U stvari, mogu da idem u bioskop ako dobijem džabe karte, preko radija", navodi ona.
Kako ističe, ne ostane ni za letovanje na moru.
"Predsednik (Aleksandar Vučić) nam je obećao povećanje penzija u novembru pa još jedno u januaru. Ukupno 20 odsto, što na moju penziju iznosi oko 6.000 dinara (oko 51 evro), što i ne bi bilo tako malo da inflacija već nije pojela to povećanje", objašnjava Sadija Bihorac Kuzmić.
Sagovornica RSE kaže da ne veruje obećanjima političara, već se oslanja samo na svoje ruke.
"Ovoga leta sam sedmu godinu zaredom išla u Arilje (na zapadu Srbije) da berem maline. Za 27 radnih dana zaradila sam skoro 1.000 evra. Od tih para spremila sam kompletnu zimnicu – ajvar, džemove, slatko od raznog voća: smokava, dunja, somborku... I kupus je stavljen u kacu, a kupila sam i džak brašna i imaću da mesim cele zime one moje pite krompiruše i spremam urmašice koje vole moji planinari."
Sadija Bihorac Kuzmić navodi i da je branje malina teško, ali i da joj je lakše ako zna da će imati godinu dana da dopunjuje svoju penziju.
"Ustaje se u pet sati ujutru, popijemo kafu, obujemo čizme pošto je ujutru rosa i krećemo u malinjak i tako radimo do 14 sati", objašnjava ona i dodaje da nije jedna od onih koja, kako navodi, kukaju.
"Ja kroz malinjak pevam, i sve na stranu kad znaš povod – da će to godinu dana da ti pomogne da ne ideš po kontejnerima da brljaš i da tražiš hranu", navodi ona.
Pored napornog rada Bihorac Kuzmić je nakon odlaska u penziju počela da se bavi i planinarenjem i učestvovanjem na maratonima.
"Počela sam na Gledićkim planinama kod Kagujevca i stigla do Olimpa u Grčkoj. U međuvremenu osvojila sam sve važnije vrhove u ovom delu Evrope", navodi ona.
"Volela bih da odem na Monblan (najviši vrh Alpa), ali nemam novca. Za to treba mnogo para, možda cela moja godišnja penzija i dva meseca branja malina. Previše za mene i moju penziju", objašnjava Bihorac Kuzmić.
Bihorac Kuzmić, ističe da joj je planinarenje neka vrsta ventila za opuštanje i bega od ružne svakodnevice.
"Stalne svađe, mržnja, širenje straha, pretnje ratom, poskupljenja, nestašice... Svih tih negativnih emocija kojih se nakupimo tokom nedelje oslobodimo se dok stignemo do nekog vrha", navodi ona
Kragujevčanin Živan Mirkonj se penzionisao 2019. godine u 65. godini života i sa 40 godina radnog staža. Septembarska penzija mu je bila 33.000 dinara (oko 281 evra), što je, kako kaže, uz nešto veću penziju njegove supruge i uz činjenicu da nemaju rashode za lekove, dovoljno za preživljavanje.
"Kažem da je dovoljno za preživljavanje jer skoro celu moju penziju potrošimo za račune za električnu energiju, mobilne telefone, internet, kablovsku televiziju, benzin, a najveći deo svoje penzije supruga potroši na hranu", priča on za RSE.
Mirkonj je radio kao metalostrugar u Fabrici automobila "Zastava" u Kragujevcu, potom je imao privatnu radionicu, a karijeru je završio u Zanatskom centru u Kragujevcu.
"Radio sam na poslovima metalostrugara, a po potrebi i glodača i bravara. Učestvovao sam u pripremi automobila 'Yugo' za američko tržište, a bio sam i deo tima koji je izradio Fijatov znak na samom ulasku u Kragujevac", navodi Mirkonj.
Znak Fijata na ulasku u grad je projektovala grupa umetnika i arhitekata, a tehnički deo posla uradio je Zanatski centar čiji je on bio deo tima.
"Izabrao sam ova dva detalja zbog toga što se Kragujevčani ponose radom u najvećoj fabrici automobila na Balkanu, ali i zbog toga što moja penzija ne odgovara doprinosu koji sam davao društvu tokom radnog veka", naglašava Mirkonj.
"Od penzija koje imamo supruga i ja mogli bismo da živimo malo bolje od prosečnih kragujevačkih penzionera, a mnogo bolje od ljudi koji imaju minimalne poljoprivredne penzije", navodi on.
Međutim, kako objašnjava, to nije dovoljno za sve ono što su planirali da urade u penziji.
"Zbog toga ja i dalje radim u metalskoj struci punim kapacitetom, a povremeno se bavim i elektrikom", objašnjava.
Jedan od njegovih sinova se bavi iznajmljivanjem tehničke i scenske opreme za koncerte i mitinge, a drugi muzikom i muzičkom produkcijom.
Kako navodi, s obzirom na to da je jedino tehničko lice u porodici, šali se da je sebe proglasio za "doživotnog izvršnog direktora" u porodičnoj manufakturi, koja služi kao logistička podrška njihovim poslovima.
"Jer, uvek nedostaje neki novi element za scenu ili binu ili neki kabal koji bi trebalo reparirati ili prespojiti. Uz to, pomažem i prilikom montaže scene, a baš ako zatreba mogu i da uđem u produkciju. Oni kao poslodavci su zadovoljni jer im je ’izvršni direktor’ na raspolaganju 24 sata dnevno, a ni moja apanaža nije zanemarljiva", navodi Mirkonj.
On dodaje da, zahvaljujući porodičnom angažmanu, supruga i on imaju mogućnost da putuju i da duže letuju na moru u Grčkoj, što je za ogroman deo penzionera, kaže, nemoguća misija.
"Ja sam po vokaciji radoholik i radiću sve dok budem mogao. Zbog toga ja lično možda i nemam pravo da se žalim na svoj položaj, ali meni teško pada kad vidim moje bivše kolege kako u jesen idu da beru kukuruz na selu da bi doneli još malo novca porodici. Još teže mi pada kada neki, meni dragi ljudi izbegavaju da sednemo i zajedno popijemo kafu zbog toga što nemaju novca da je ponekad plate."
On ocenjuje da su u još težem položaju penzioneri koji moraju da se leče i da kupuju lekove.
"Iako su celog radnog veka izdvajali za zdravstvenu zaštitu, sada kad su počeli da poboljevaju i kada su im potrebne razne analize, često i pregledi i ostale zdravstvene usluge moraju da plaćaju privatnim laboratorijama i bolnicama, jer su u državnim zdravstvenim ustanovama liste čekanja sve duže, a usluga sve lošija, a nešto i u državnim zdravstvenim ustanovama mora i da se plati", kaže Mirkonj.
Zbog inflacije potrebna su odricanja. Mirkonj navodi da supruga često poželi da kupi neku knjigu za koju se ispostavi da je skupa, pa je ostavi za neka bolja vremena.
"Nekada smo išli na Sajam knjiga i vraćali se sa po nekoliko novih naslova, ali smo tu tradiciju odavno prekinuli", navodi on i dodaje da se srećom deca sete da za rođendan majku obraduju nekom knjigom ili kartom za pozorište.
Ni bioskop više nije jeftin, navodi on, jer dve karte, kokice i dve koka-kole koštaju više od 17 evra.
"Zbog toga uglavnom odlazim na izložbe slika, jer me to najviše zanima i na poneko književno veče, a manje na manifestacije za koje su ulaznice veoma skupe."
Potrošačka korpa u Srbiji u avgustu ove godine iznosila je 753 evra.
Kako se navodi na sajtu Narodne banke Srbije (NBS), inflacija od 15 odsto je iznad ranijih očekivanja.
Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, dodaje se, ukupna inflacija će ostati na većem nivou do kraja 2022. i početkom naredne godine, ali da će nakon toga biti u padu.
Znatniji pad inflacije NBS očekuje u drugoj polovini 2023, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine.