Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji pozvale su vlasti u Beogradu da na glasanju u Ujedinjenim nacijama 24. novembra podrže rezoluciju kojom se osuđuje kršenje ljudskih prava u Iranu.
Rezolucija je stavljena na glasanje u jeku masovnih krvavih protesta u Iranu, čiji je povod bila smrt dvadesetdvogodišnje Mahse Amini nakon hapšenja zbog navodnog kršenja islamskog zakona o obaveznom nošenju marame.
"Srbija treba da glasa za rezoluciju, nema nikakve dileme. To je najmanji vid solidarnosti koji kao građani i građanke i država možemo da izrazimo prema stradanjima ljudi koji s pravom traže svoja prava u Iranu", navela je Tanja Ignjatović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra za Radio Slobodna Evropa (RSE).
To je najmanji vid solidarnostiTanja Ignjatović, Autonomni ženski centar
Ljudska prava u zamenu za nepriznavanje Kosova
Pozivi da predstavnik Srbije u Njujorku glasa za rezoluciju stižu i iz organizacija Žene u crnom i Beogradskog centra za ljudska prava.
"Reč je o fundamentalnim pravima žena u Iranu i generalno o primeni smrtne kazne", ukazao je za RSE Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Kada se u Njujorku 16. novembra glasalo za tekst rezolucije, predstavnik Srbije nije učestvovao u glasanju.
Od država Zapadnog Balkana tekst rezolucije podržale su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, dok je Bosna i Hercegovina bila uzdržana.
"Za mene to nije apsolutno nimalo iznenađujuće, zato što Srbija ima jako dugu tradiciju podrške diktatorskim režimima i rukovodi se sa dva osnovna kriterijuma - nepriznavanje Kosova i izvoz oružja", ocenila je za RSE Staša Zajović iz nevladine organizacije Žene u crnom.
Srbija ima jako dugu tradiciju podrške diktatorskim režimimaStaša Zajović, Žene u crnom
Srbija od 2021. uprkos tome što je reč o državi pod sankcijama Evropske unije (EU) jača saradnju sa Iranom i do danas se nije usaglasila sa evropskim sankcijama. One su na Iran usmerene zbog razvijanja nuklearnog programa.
Iran je 2015. potpisao nuklearni sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom i Kinom.
Tim sporazumom Iran se obavezao na ograničavanje nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija. Međutim, tadašnji američki predsednik Donald Tramp (Trump) je 2018. godine jednostrano povukao Vašington iz tog sporazuma i ponovo uveo sankcije Teheranu.
Tramp je smatrao da uslovi nisu dovoljno strogi da spreče Iran da razvije nuklearno oružje. Iran je naredne godine suspendovao pojedine delove nuklearnog sporazuma i nastavio aktivnosti na obogaćivanju uranijuma.
U međuvremenu su u toku pokušaji za oživljavanje sporazuma sa Iranom, dok EU insistira na tome da Iran u potpunosti implementira odredbe tog sporazuma.
Beograd računa na podršku Teherana po pitanju Kosova, jer Iran ne priznaje nezavisnost bivše srpske južne pokrajine.
Zamenik ministra spoljnih poslova za politička pitanja Irana Ali Bageri izjavio je 7. oktobra tokom posete Beogradu da je Iran spreman i da svoje rezerve nafte i gasa stavi na raspolaganje Srbiji.
Šta se između ostalog navodi u tekstu rezolucije UN?
• izražava se ozbiljna zabrinutost zbog visoke stope izrečenih i izvršenih smrtnih kazni i zbog toga što se smrtne kazne izvršavaju i nad maloletnim licima
• poziva se Iran da ukine zakonski i u praksi sve oblike sistemske diskriminacije i drugih kršenja prava žena i devojčica
• izražava se ozbiljna zabrinutost zbog zakona koji nalaže ženama da nose hidžab i da se ponašaju smerno kao i zbog nasilne primene tog zakona od strane policije za moral
• poziva se Iran da pusti na slobodu sve one koji su uhapšeni samo zato što su učestvovali u mirnim protestima
• osuđuje se upotreba sile protiv nenasilnih demonstranata
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE kako će se Srbija izjasniti na glasanju 24. novembra o rezoluciji o Iranu.
Ministarstvo nije odgovorilo ni na pitanje šta je bio razlog da predstavnik Srbije ne učestvuje na sednici 16. novembra kada je usvojen konačan tekst rezolucije.
Odgovor je izostao i od Ministarstva za evropske integracije. Pitanja koja je RSE postavio odnosila su se na to zašto se Srbija nije priključila evropskim sankcijama protiv Irana i da li je to ministarstvo učestvovalo u donošenju takve odluke.
Ljudska prava 'pitanje trećeg reda'
To što Srbija nije želela ni da učestvuje u glasanju za tekst rezolucije ne iznenađuje ni Vladicu Ilića iz Beogradskog centra za ljudska prava.
"Time se šalje poruka da su to pitanja od trećeg reda i to nije prvi put na međunarodnom planu", rekao je Ilić za RSE.
On je ukazao da se Srbija slično ponašala i u slučaju Kine po pitanju njenog odnosa prema manjinskoj muslimanskoj zajednici Ujgura.
Reč je o fundamentalnim pravima žena u IranuVladica Ilić, Beogradski centar za ljudska prava
Beograd je 2020. podržao deklaraciju Kine kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma".
Time je stala rame uz rame sa Rusijom, Saudijskom Arabijom, Severnom Korejom i Iranom. Reč je o državama koje se suočavaju sa kritikama međunarodne zajednice zbog slabog poštovanja ljudskih prava i sloboda.
Usledile su kritike iz Brisela koji je pozvao Beograd da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
Inače, Kina koja je stalna članica Saveta bezbednosti UN takođe ne priznaje nezavisnost Kosova.
Ilić je ukazao i na to da je odnos Srbije prema značaju ljudskih prava sličan i na unutrašnjem planu i da je za zvaničnike važnije pitanje Kosova od suprotstavljanja kršenju ljudskih prava.
Šta govori neučestvovanje u glasanju?
Tanja Ignjatović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra ocenila je za RSE da je to što Srbija nije učestvovala u glasanju o konačnom tekstu rezolucije zabrinjavajuće.
"Ako država Srbija ima dilemu, ako ne učestvuje, onda nešto nije u redu sa razumevanjem ljudskih prava u Srbiji, zbog čega svi moramo da budemo zabrinuti", navela je Ignjatović.
Ona smatra da je ovo situacija kada bi Srbija "morala da se nađe na strani građana".
"Reč je o sistemskoj i proizvoljnoj tiraniji prema ženama, prema protestantima, aktivistima, braniteljima ljudskih prava, među kojima su mnoge zapravo žene, prema novinarima i studentima", navela je Ignjatović.
Srbija beleži pad u oblasti vladavine prava u odnosu na prošlu godinu i prema takozvanom "Indeksu vladavine prava" 2022. godine je na 83. mestu od 140 rangiranih zemalja. Iza nje je u regionu samo Albanija koja je na 87. mestu.
Reč je o indeksu nevladine organizacije "Svetski projekat pravde" (World Justice Project) sa sedištem u Vašingtonu koja od 2009. meri razvoj vladavine prava u državama sveta, na osnovu osam faktora.
Jačanje saradnje Srbije sa Iranom uprkos kritikama EU
Uprkos kritikama Zapada, Srbija nastavlja da intenzivira saradnju sa Iranom. Prema izjavama zvaničnika Srbije, fokus je na jačanju ekonomske saradnje.
Od 2021. intenzivirani su i sastanci zvaničnika dveju zemalja.
Onaj na nivou predsednika dveju država organizovan je 22. septembra na marginama zasedanja Generalne skupštine UN-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada se, kako je saopštilo Predsedništvo, zahvalio iranskom predsedniku Ebrahimu Raisiju na stavu zvaničnog Teherana o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.
Istovremeno, od početka protesta u Iranu sredinom septembra u gradovima država Zapadnog Balkana organizovani su skupovi podrške Irankama i Irancima koji se na ulicama bore za svoja prava.
Među gradovima u kojima je organizovan skup podrške bio je krajem septembra i Beograd. Poruke koje su tada uputile učesnice i učesnici protesta bile da se nasilje i teror nad ženama u Iranu moraju zaustaviti.
Prava žena u Srbiji su aktuelna i van dešavanja u Iranu.
U proteklom periodu u više gradova Srbije organizovano je nekoliko protesta na kojima su građani i aktivisti ukazali na kršenje prava žena u slučaju objavljivanja intervjua sa silovateljem, slučajevima partnerskog nasilja i femicida.
Učesnici protesta su između ostalog zahtevali uklanjanje intervjua sa silovateljem i donošenje Zakona o registru i nadzoru silovatelja.
Vlast nikada nije odgovorila na te zahteve.