Država Srbija potpisuje ugovore o radnom angažmanu sa Srbima sa severa Kosova koji su napustili kosovske institucije.
To znači da će oni primiti platu za novembar u srpskom sistemu, u okviru paralelnih institucija – privremenih organa četiri opštine na severu Kosova.
Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose ocenio je za RSE da je to vraćanje na period pre Briselskog sporazuma.
"Ovo je suspenzija ili krah Briselskog sporazuma. Time se narušava Briselskim sporazumom stvoren institucionalni suverenitet Kosova na celoj teritoriji", smatra Janjić.
Srbija je prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine trebalo da ukine sve institucije iz srpskog sistema, što nije uradila.
"Sada se to obnavlja i pravi se paralelizam institucija i pravi se jedna nova realnost gde će se preko lokalne administracije i drugih službi teritorija Kosova staviti pod uticaj Srbije", naveo je Janjić.
Kako se stiglo dovde?
Predstavnici Srba na severu Kosova izašli su iz kosovskih institucija nakon što je smenjen direktor policije za region sever Nenad Đurić jer je odbio da realizuje odluku Vlade Kosova o preregistraciji automobila.
Vlada Kosova je od 1. novembra počela da sprovodi plan o preregistraciji vozila sa tablicama koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija. Te tablice je trebalo da zamene one na kojima piše RKS (Republika Kosovo).
Srbi sa severa Kosova i zvanični Beograd se protive preregistraciji tablica na RKS i zahtevaju statusno neutralne KS tablice.
Da će Srbi koji su napustili kosovske institucije biti zaposleni u državnim organima Srbije najavio je 9. novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Niko od tih 3 500 ljudi neće biti na ulici, za sve njih ćemo se pobrinuti", rekao je tada Vučić.
To će državu, kako je Vučić rekao 6. novembra na TV Pink, koštati od 50 do 60 miliona evra.
Kancelarija za Kosovo nije odgovorila na upit RSE iz kojih sredstava je opredeljen ovaj novac.
Šta piše u ugovorima?
Kancelarija za Kosovo saopštila je 17. novembra da se novim ugovorima sa institucijama Srbije na Kosovu regulišu sve obaveze iz radno-pravnih odnosa, penziono i zdravstveno osiguranje.
Najavljeno je da će isplata primanja krenuti već u decembru.
Na televizijskim snimcima objavljenim sa potpisivanja ugovora vidi se da se potpisuju ugovori o delu za zaposlene i korisnike posebne penzije i ugovori o posebnom radnom angažovanju za nezaposlene ili one koji nisu osigurani.
U ovim ugovorima piše da izvršilac posla preuzima obavezu da za privremeni organ opštine i Kancelariju za Kosovo obavlja poslove "podrške srpskoj zajednici" na severu Kosova.
U ugovoru o delu piše da će izvršilac te poslove obavljati po nalogu i ukazanoj potrebi. Ne precizira se, međutim, koji će to poslovi biti.
Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije nije odgovorila na upit RSE šta podrazumeva "obavljanje poslova podrške srpskoj zajednici".
Takođe je izostalo i pojašnjenje šta predstavlja "ugovor o posebnom radnom angažovanju" imajući u vidu da takav ugovor ne postoji u Zakonu o radu u Srbiji.
Sa druge strane, kosovsko zakonodavstvo prepoznaje "ugovor za poseban zadatak" koji se zaključuje na najviše 120 dana tokom godine, a ovaj ugovor ne predviđa, između ostalog, pravo na godišnji odmor.
Ugovor o delu koji radnici potpisuju, prema propisima u Srbiji, zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a radnik nema ista prava kao zaposleni, između ostalog, taj ugovor ne predviđa pravo na godišnji odmor i bolovanje.
Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose smatra da je tu reč o "privremenim aranžmanima" dok se ne "legalizuju" te privremene institucije.
"Onog trenutka kad se legalizuje postojanje opština u srpskom sistemu, biće imenovanje i biće izbori (kadrova, prim. aut.)", rekao je on.
On je naveo da je logično da "morate da platite ljude koje ste izvukli iz kosovskih institucija."
Istovremeno podvlači da je urgentno da se nađe dogovor o prestanku destabilizacije i očuvanju mira na Kosovu.
Šta kažu u Prištini?
Iz Vlade Kosova nisu odgovorili na upit RSE da komentarišu potpisivanje ugovora bivših kosovskih radnika srpske nacionalnosti sa institucijama Srbije.
Rahman Pačarizi (Pacarizi), politički analitičar iz Prištine ugovore koje Srbija sklapa sa srpskim građanima na severu Kosova vidi kao zloupotrebu društvenog i etničkog statusa kosovskih Srba.
On je za RSE rekao da ovim Vlada Srbije želi da obavesti Srbe na Kosovu da će od sada zavisiti samo od Srbije.
"To je, po mom mišljenju, mekana, tiha vrsta mobilizacije Srba na severu, iako se tako ne zove. To je neka vrsta institucionalne mobilizacije, kako bi Srbija preko kosovskih Srba imala odgovor na svaku situaciju koja eventualno nastane na severu", ocenio je Pačarizi.
Upitan zašto potpisivanje ugovora koje nudi država Srbija kvalifikuje kao mobilizaciju Srba sa severa Kosova, Pačarizi je odgovorio da nije definisano koji posao moraju da obavljaju i ko im je pretpostavljeni.
On napominje da su potpisali dokument prema kojem su spremni da postupe na osnovu naloga koji su dati "odozgo".
"U ovom slučaju nalozi koji bi eventualno mogli da budu od Vlade Srbije ili od ljudi koje Vlada Srbije delegira da obavljaju određene poslove", dodao je Pačarizi.
Mentor Vrajoli, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, smatra da Srbija kroz ponuđene ugovore Srbima koji su napustili kosovske institucije, pokušava da stvori novu realnost u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.
"To znači da su oni (potpisnici ugovora) regrutovani da destabilizuju Kosovo. Zapravo, u nekom obliku, za većinu tih građana iz srpske zajednice ne postoji alternativa. Oni su te ljude stavili pred svršen čin, bili su primorani da postanu instrument Vlade Srbije na Kosovu", ocenio je Vrajoli.
On, međutim, napominje da bi Vlada Kosova trebalo da bude oprezna u postupanju prema novonastaloj situaciji, te da problem reši diplomatskim putem u saradnji sa međunarodnim faktorima.
"Ono što Vlada Kosova treba da uradi jeste da pojača pritisak, preko međunarodne zajednice, na Vladu Srbije, jer ono što država Srbija radi u odnosu na srpsku zajednicu na Kosovu je otvoreno, institucionalizovano, direktno i zvanično destabilizovanje Kosova", naglašava Vrajoli.
Iz kosovskih u paralelne institucije
Paralelne institucije Srbije funkcionišu u srpskim sredinama na Kosovu i nakon 14 godina od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost od Beograda.
Jedan od ciljeva dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa bio je upravo ukidanje tih paralelnih struktura, odnosno njihova integracija u kosovski sistem.
Međutim, to se nije desilo u potpunosti jer i dalje funkcionišu Privremeni opštinski organi i Upravni okruzi Srbije, koje finansira Beograd. Takođe i obrazovne i zdravstvene institucije, koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa kosovskim sistemom.
U okviru Briselskog sporazuma iz 2013. dogovoreno je formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu. Međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da ti principi nisu u potpunosti usklađeni sa duhom kosovskog Ustava.
Aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti odbija da realizuje ovaj Sporazum jer smatra da je štetan i da može da dovede do stvaranja nove Republike Srpske (jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini) na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Analitičar iz Beograda Dušan Janjić ocenjuje da se poslednjim potezima pravi nova realnost u kojoj Srbija ne mora više da se zadovolji Zajednicom srpskih opština.
"Može (Srbija) da traži regionalnu autonomiju severa Kosova. I dalje, može da čeka neke nove okolnosti i kada uspostavi realnu kontrolu administrativnu ili nad ljudskom bezbednošću (civilna zaštita, bezbednosne snage), može da traži i otcepljenje", ocenjuje Janjić.
Beograd odbija da prizna bivšu južnu pokrajinu kao državu. Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine. Od tada ima svoje institucije.c
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
Dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa počeo je 2011. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije. Taj dijalog bi trebalo da bude okončan obavezujućim sporazumom.
Normalizacija odnosa je uslov i za Srbiju i za Kosovo u napredovanju ka evropskim integracijama.
U međuvremenu su Francuska i Nemačka iznele predlog za rešavanje sporova između Kosova i Srbije.
Ovaj dokument zvanično nije objavljen. Obe strane su međutim upoznate sa njegovim sadržajem, dok su u javnost procurile varijante dokumenta u kome se govori o jednakim međunarodnim pravima za obe strane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je predlog ocenio kao neprihvatljiv za Srbiju, dok ga je kosovski premijer Aljbin Kurti ocenio kao dobru osnovu za dalje razgovore.
Facebook Forum