"Srbija ne treba da bude centar za dezinformacije iz Kremlja", poruka je izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika 14. novembra.
Usledila je dan nakon što je objavljena vest da ruski državni kanal Russia Today (RT) u Beogradu otvara redakciju na srpskom jeziku.
RT, kao medij pod kontrolom Kremlja koji se finansira iz državnog budžeta, ima zabranu emitovanja u Evropskoj uniji od marta 2022. godine.
Označen je kao ključan za širenje ruske propagande i na meti je širokog paketa sankcija protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Ali vlasti u Srbiji, uprkos pozivima iz Brisela, odbijaju da se usklade sa evropskim sankcijama.
Vladimir Bilčik je na Tviteru napisao da je pokretanje Russia Today u Srbiji u suprotnosti sa evropskom spoljnom politikom.
"Dela govore više od reči. Videti kako se ruska propaganda vraća na velika vrata u Srbiju kroz pokretanje Russia Today je u suprotnosti sa obavezom Srbije da radi na usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom", ocenio je on.
Ko je najavio otvaranje RT na srpskom?
Da će RT na srpskom jeziku "uskoro početi da radi", najavio je 13. novembra Sputnjik, medij koji je takođe pod evropskim sankcijama zbog širenja ruske propagande.
Kako je objavljeno u tekstu na sajtu Sputnjika, urednica RT u Srbiji trebalo bi da bude Jelena Milinčić, ćerka urednice Sputnjika u Beogradu Ljubinke Milinčić.
U informaciji se ne pruža više detalja o početku rada RT.
Na društvenim mrežama RT na srpskom ima Telegram nalog "RT Balkan". Sa gotovo 10.000 pratilaca, objavljuju propagandni sadržaj i izjave ruskih zvaničnika kojima se pravda agresija na Ukrajinu.
Da li RT ima firmu u Srbiji?
RSE je poslao upit centrali RT u Moskvi, ali do objave teksta nije odgovor da li se i kada u Beogradu otvara redakcija na srpskom jeziku.
Međutim, tri meseca nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, u maju 2022. u Agenciji za privredne registre Srbije registrovana je firma Balkans Media DOO sa sedištem u Beogradu.
Vlasnik je organizacija TV Novosti iz Rusije.
Ista ta organizacija navedena je kao vlasnik Russia Today na sajtu tog medija.
Direktor firme Balkans Media u Beogradu je ruski državljanin Nikolaj Bogačikin, jedan od šefova redakcije u Russia Today.
Osnivački kapital firme je 1,1 milion dinara (oko 10.000 evra), a osnovna delatnost je proizvodnja i emitovanje televizijskog programa.
Otvaranje firme bio bi prvi korak za televiziju da pred institucijama Srbije zatraži dozvolu za emitovanje.
Posledice po Srbiju ako RT uđe u etar?
Da bi pojavljivanje još jednog ruskog medija u etru, pored Sputnjika, imalo uticaj na ceo Zapadni Balkan, stav je urednika portala European Western Balkans (Evropski Zapadni Balkan) Nikole Burazera.
"Dodatno bi učvrstilo poziciju i reputaciju Srbije kao baze za širenje ruskog uticaja i dezinformacija u čitavom regionu", rekao je on.
Ističe da se proruski mediji u Srbiji mogu podeliti u dve grupe.
"Na one koji su vrednosno okrenuti ka Moskvi i primarni cilj im je promovišu interese Kremlja, dok su sa druge strane lokalni provladini mediji koji pokušavaju da izveštavanjem o Rusiji pozitivno predstave vlast u Srbiji i hvale saradnju Vlade sa Moskvom", dodaje Burazer.
Tako je portal Raskrikavanje analizirao više od 4.000 tekstova koji su za šest meseci rata u Ukrajini objavljeni u pet listova u Srbiji.
Oko 1.600 tekstova (40 odsto) ocenjeno je kao pristrasno prema nekom od aktera.
U tom uzorku dominiraju tekstovi koji su pozitivno intonirani ka Rusiji, a negativno ka Zapadu.
Iako je u Ujedinjenim nacijama podržala nekoliko rezolucija koje osuđuju invaziju, vlast za odbijanje sankcija Rusiji ima podršku više od 80 građana, pokazala su istraživanja agencije Demostat i nevladinog Instituta za evropske poslove.
RT bi, prema Burazerovoj oceni, mogao da predstavlja "problem" zvaničnom Beogradu - jer bi promovisao isključivo interese Ruske Federacije, ali ne i vlasti u Srbiji.
"To bi možda otežalo mogućnost da Srbija napravi spoljnopolitički zaokret i uvede sankcije Rusiji. Ne bi me iznenadilo da vlasti ovaj put spreče pojavljivanje takvog TV kanala – naravno, ukoliko imaju nameru da prave zaokrete ka Zapadu", dodaje.
Niko od predstavnika vlasti do sada nije komentarisao mogućnost da RT dobije redakciju u Srbiji.
Ko daje dozvolu za emitovanje?
Rad elektronskih medija – televizijskih i radijskih kanala, internet izdanja medija, distributera kablovske, satelitske i televizije putem interneta – po zakonu kontroliše nezavisno Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Odluke u REM-u donosi Savet od devet članova koje bira Skupština Srbije.
Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila je da toj instituciji nije stigao zahtev Russia Today da im se izda dozvola za emitovanje.
"Za sad nikakav zahtev nije podnet", poručila je Zekić za RSE.
Ministarstvo informisanja, koje vodi registar stranih medija u Srbiji, nije odgovorilo na upit RSE – da li se RT registrovao ili podneo zahtev da registruje predstavništvo.
Šta je EU tražila od Srbije?
Povodom ranijih nezvaničnih najava da će RT otvoriti televiziju u Srbiji, tokom jula 2022. oglasila se Evropska unija (EU).
Saopšteno je da Brisel očekuje da se Srbija uzdrži od intenziviranja odnosa sa Rusijom.
U saopštenju Petera Stana, portparola EK za spoljne poslove i bezbednosnu politiku od 15. jula, dodaje se da se od Srbije očekuje usklađivanje sa odlukama Evropske unije, među kojima je i ograničenje emitovanja ruske državne televizije RT.
"RT je deo ruskih propagandnih i dezinformacionih instrumenata kojima Kremlj prati nezakonitu agresiju na Ukrajinu i ubistva ukrajinskog naroda", saopštio je Stano.
Srbija je već više od decenije, od marta 2012. godine, kandidat za članstvo u EU. Zato ima obavezu da prati odluke Brisela kako bi ispunila uslove za pridruživanje.
Nikola Burazer ističe da je Srbija već nekoliko meseci pod "konstantim pritiskom da uvede barem neke od sankcija Rusiji i time pokaže privrženost spoljnoj politici EU".
Otvaranje RT u Srbiji bi bilo "još jedna stavka" u evropskim izveštajima koji kritikuju Srbiju zbog saradnje sa Moskvom.
Srbija je i među retkim državama Balkana u kojoj su od početka agresije na Ukrajinu organizovani skupovi podrške Rusiji, dok murali predsednika te zemlje Vladimira Putina i simboli ruske invazije "krase" fasade u velikom broju gradova.
Kakve sankcije za medije važe u EU?
Sankcije ruskim državnim medijima Russia Today i Sputnjik u Evropskoj uniji obuhvataju sva sredstva za prenos i distribuciju – kablovsku i satelitsku televiziju, televiziju preko interneta (IPTV), njihove internet stranice, aplikacije i naloge na društvenim mrežama.
"Sve relevantne licence, ovlašćenja i dogovori o distribuciji su suspendovani. Ove mere pokrivaju sve države članice EU i direktno se primenjuju", saopšteno je 2. marta.
Nalozi ovih medija na društvenim mrežama – Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu blokirani su u EU.
Ali u Srbiji imaju profile na društvenim mrežama, uz oznaku da su mediji pod kontrolom ruske države.
U Briselu su ocenili da su RT i Sputnjik važni instrumenti u "podsticanju i podršci ruske agresije" protiv Ukrajine i da predstavljaju "značajnu i direktnu pretnju javnom redu i bezbednosti EU".
"Nećemo dozvoliti apologetama (braniocima) Kremlja da sipaju svoje toksične laži kojima opravdavaju Putinov rat ili poseju seme podela u našoj Uniji", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen u danu usvajanja sankcija.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova potez Evrope je opisala kao "informacioni terorizam sa Zapada".
Kremlj je u Rusiji zabranio rad stranih medija, kao što je Radio Slobodna Evropa (RSE), a građani imaju i ograničen pristup društvenim mrežama – primera radi, Fejsbuku, Tviteru i Instagramu.
Koja su pravila za ruske državne medije u Srbiji?
Medijska kuća Sputnjik ima svoje dopisništvo u Beogradu i sajt sa radijskim programom i vestima na srpskom jeziku.
Glavna urednica tog medija u Srbiji Ljubinka Milinčić ujedno je vlasnica kompanije Signal Medija doo sa sedištem u Beogradu.
Kako je za RSE izjavila članica REM-a Judita Popović, Signal Medija doo podnela je zahtev za radijsku frekvenciju na teritoriji grada Beograda. O tom zahtevu REM će odlučivati 22. novembra.
Dva najveća kablovska operatora u Srbiji emitovala su kanal Russia Today na engleskom jeziku, dok 2. marta nije isključen signal sa satelita u EU.
Kod privatnog operatora SBB-a Russia Today i dalje nije dostupan, dok ga je državni operator Telekom Srbija vratio u svoju ponudu svega par dana nakon 2. marta - kada je evropski satelitski signal isključen.
Kakvu je dozvolu RT ranije dobio?
Početkom februara 2022, u danima kada su oči sveta bile uperene u Moskvu zbog ukrajinske krize, iz Nemačke je stigla zvanična zabrana kanala ruskog državnog kanala RT na nemačkom jeziku (RT auf Deutsch - RT DE).
Kanal je do nemačkog gledališta pokušao da stigne preko Srbije.
Kanalu "RT DE" je 6. decembra srpski regulator, Regulatorno telo za elektronske medije (REM), izdao dozvolu za satelitski prenos programa.
"RT DE" je na taj način hteo da zaobiđe nemačke propise koji zabranjuju emitovanje kanalima u stranom državnom vlasništvu u koje spada i RT, kao medij koji finansira Kremlj.
Moskva je odgovorila zabranom medija Dojče vele (Deutche Welle) u Rusiji.
Proverom registra Regulatornog tela za elektronske medije, utvrđeno je da je dozvola izdata kanalu RT DE još na snazi – do 6. decembra 2029. godine.
Kako je RT izveštavao o Srbiji i Kosovu?
Početkom septembra 2022. godine, pažnju javnosti u Srbiji privukla je emisija o Kosovu, koja emitovana na sajtu Russia Today na engleskom jeziku.
Pored kadrova barikada na granici Srbije i Kosova, postavljenih tokom leta 2022. kada su predstavnici Srba sa severa Kosova protestovali zbog odluke Vlade Kosova o registarskim tablicama, u emisiji su desničari svojim izjavama prizivali sukob.
"Srbija: Znaci rata; Oštra budućnost kosovskog konflikta" (Serbia: Signs of War; The stark future of the Kosovo conflict) naslov je emisije na sajtu RT-a u kojoj su desničari svojim izjavama prizivali sukob.
RSE je analizom utvrdio da su najmanje tri ključne tvrdnje iz emisije neistinite.
Pored ostalog, narator je naveo da "mnogi u Beogradu veruju da je Srbija usporena", aludirajući na poteze vlasti Srbije i dijalog sa Kosovom koji se vodi pod okriljem EU.
Ocenili su da je "vreme da se situacija na Kosovu reši kako je Rusija uradila sa Krimom".
A ovo su činjenice: Rusija je 2014. godine protivpravno anektirala poluostrvo Krim, koje je sastavni deo Ukrajine. Secesionistički referendum na Krimu, održan 16. marta 2014. godine, odbačen je iste godine kao nezakonit – glasovima 100 država članica Generalne skupštine UN-a.
To međunarodno telo je 2016. godine rezolucijom osudilo i kršenja ljudskih prava na Krimu, "privremeno okupiranom" od strane Rusije. Slično je ponovljeno i aktima iz 2017., 2018., 2019., 2020. i 2021. godine.
Srbija ne priznaje rusku aneksiju Krima, već podržava suverenitet Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, unutar kojih je i poluostrvo Krim.
Nezavisnost Kosova, sa druge strane, ne prihvataju ni Srbija ni Rusija.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine – devet godina nakon što je NATO bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju.
U martu 1999. godine, NATO snage su otpočele bombardovanje zbog egzodusa i zločina srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu.
Više od 10.000 ljudi je ubijeno u tom ratu, a na hiljade je nestalo.
Međunarodni sud pravde je 2010. konstatovao da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Nezavisnost Kosova je do sada priznalo preko 100 država, uključujući SAD i većinu zemalja Evropske unije.
Facebook Forum