Od Beograda do Prištine kreću se proteklih sedmica predstavnici međunarodne zajednice, u pokušaju da reše novi spor Srbije i Kosova.
Nakon odluke Kosova da počne sa primenom odluke o registarskim tablicama – da se vozila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju srpski organi preregistruju na tablice Republike Kosovo, predstavnici Srba na severu napustili su kosovske institucije.
Od policije, preko pravosuđa, do Vlade i Skupštine Kosova – 5. novembra počelo je podnošenje ostavki, a takav potez ima podršku zvaničnog Beograda.
Strani zvaničnici, predvođeni Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, pozvali su obe strane na deeskalaciju sukoba.
RSE donosi pregled ko je sve posetio Beograd i Prištinu u proteklih mesec dana, i sa kim su se lideri Srbije i Kosova sreli na marginama međunarodnih samita.
Francuska i Nemačka, kao dve vodeće države Evropske unije, pred Srbiju i Kosovo iznele su i svoj predlog – kako da se reši dugogodišnji spor dve države.
Taj predlog se u javnosti pominje od oktobra, ali njegova sadržina nije zvanično poznata.
Šef evropske diplomatije Josep Borrell
Kako bi se pomoglo u deeskalaciji tenzija, evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) sastaje se odvojeno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Albinom (Aljbin) Kurtijem.
Susreti su najavljeni za 11. novembar, na marginama svetskog Samita za mir u Parizu.
Borelj je u danu kada su Srbi napustili institucije Kosova, 5. novembra, naveo da "nedavna dešavanja dovode u opasnost godine napornog rada u okviru dijaloga Beograda i Prištine".
Pozvao je obe strane da se uzdrže "od bilo kakvih jednostranih akcija koje bi mogle dovesti do daljih tenzija".
U jeku spora Srbije i Kosova, Borelj je 3. novembra, na marginama samita u Berlinu, imao sastanke sa premijerkom Srbije i premijerom Kosova.
Na Tviteru je tada ocenio da "dogovoreni sporazumi moraju da se poštuju", a da su "remetilačke akcije", poput paljenja automobila sa tablicama Republike Kosovo na severu Kosova - neprihvatljive.
Ta izjava naišla je na negodovanje zvaničnika u Beogradu.
Zvaničnici Kosova su za paljenje automobila sa RKS tablicama na severu optužili "ilegalne srpske strukture", uz ocenu da se radi o "zastrašivanju" građana koji su odlučili da preregistruju svoja vozila.
Predstavnici Srba odbijaju da se vrate u institucije Kosova dok se ne povuče odluka o preregistraciji vozila, uz zahtev da Kosovo formira i Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO). Formiranje zajednice je dogovoreno u Briselu 2013. godine.
Sa druge strane, Zajednica je za vlasti Kosova neprihvatljiva i smatraju da je suprotnosti sa Ustavom Kosova.
Izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak
U danu kada su predstavnici Srba na Kosovu najavili izlazak iz institucija, izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak boravio je u Beogradu.
EU je Lajčaka na funkciju izaslanika imenovala 2020. godine i od tada je domaćin Briselskih pregovora Beograda i Prištine i medijator u krizama između dve države.
Lajčak je svoj stav o novoj eskalaciji objavio 5. novembra na Tviteru. Ocenio je da računa na "odgovorno ponašanje i uzdržanost svih" i da "nasilje mora biti izbegnuto".
Lajčak je krajem oktobra boravio i u Prišini.
Tada je premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju preneo zahtev Brisela da se preregistracija vozila sa srpskih na kosovske tablice odloži za deset meseci.
Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabriel Escobar
Eskobar je na funkciji izaslanika SAD od septembra 2021. godine.
Od tad je više puta boravio u Prištini i Beogradu i posredovao u rešavanju kriza u koordinaciji sa Evropskom unijom.
SAD pružaju podršku nezavisnosti Kosova i ulasku te države u Evropsku uniju.
To bi podrazumevalo potpisivanje obavezujućeg sporazuma sa Srbijom, kao i da pet država Evropske unije koje do sada nisu priznale Kosovo - Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka, to i učine.
Eskobar je u oktobru zatražio od Vlade Kosova da odloži proces preregistracije za deset meseci.
Predsednik Francuske Emmanuel Macron
Susreti sa Aljbinom Kurtijem i Aleksandrom Vučićem deo su i diplomatskih akcija predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron).
Na Makronov poziv, Vučić i Kurti otišli su Pariz na Forum za mir, gde 10. i 11. novembra zvaničnici više desetina zemalja debatuju o rešenjima za aktuelne svetske krize.
Do odvojenih susreta Kurtija i Vučića sa Makronom, dolazi u trenutku kada je francusko-nemački predlog za rešenje spora Srbije i Kosova dobio podršku Brisela i Vašingtona.
Predlog, koji treba da stavi tačku na konflikt dve države, nije zvanično objavljen. I Srbija i Kosovo su svoje odgovore na tu inicijativu poslali Evropskoj uniji.
Predsednica i premijer Kosova su 10. novembar naveli da francusko-nemački predlog služi kao dobra osnova za dalje razgovore.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. oktobra da Srbija ne odbija razgovor, ali da je ono što je video iz francusko-nemačkog predloga "veoma teško za Srbiju".
Francusko-nemačkom planu prethodila je i zajednička diplomatska akcija Makrona sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Sholtz).
Oni su 4. septembra pozvali Kurtija i Vučića da pokažu maksimalnu odlučnost i spremnost za donošenje "teških odluka".
Kancelar Nemačke Olaf Scholz
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) uključio se u pokušaje rešavanja odnosa Srbije i Kosova koje godine?
Uloga Nemačke u dijalogu dve zemlje značajna je još od Šolcove prethodnice Angele Merkel.
U nedavnom obraćanju medijima, 4. novembra, Šolc je potvrdio da postoji francusko-nemački predlog, ali nije dao detalje na šta se odnosi.
On je 3. novembra, na samitu Berlinskog procesa, zapadnobalkanskim liderima poručio da je "vreme da se prevaziđu unutrašnji konflikti".
Berlinski proces je uspostavljen 2014. godine na inicijativu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, koju je Šolc nasledio u decembru 2021. godine.
Inicijativa služi kao platforma za saradnju na visokom nivou između zvaničnika zapadnobalkanske šestorke i Evropske unije.
U Beogradu je 10. novembra boravio i izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin.
O "političko-bezbednosnoj situaciji" na Kosovu istog dana je u Severnoj Mitrovici razgovarao sa predstavnicima Srpske liste, dominantne političke partije Srba na Kosovu koja ima podršku vlasti u Beogradu.
Šef NATO Jens Stoltenberg
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg takođe je intenzivirao sastanke sa zvaničnicima Srbije i Kosova.
On je pozvao Srbiju i Kosovo 7. novembra da se "uzdrže od bilo kakvih jednostranih akcija koje bi mogle izazvati eskalaciju".
"NATO i KFOR ostaju na oprezu", napisao je Stoltenberg na Tviteru.
Misija KFOR su međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO alijanse na Kosovu.
NATO snage su na Kosovu prisutne od potpisivanja Kumanovskog sporazuma u junu 1999. godine.
Sporazumom je okončan rat na Kosovu i dogovoreno povlačenje vojske i policije tadašnje Savezne republike Jugoslavije.
I ruski zvaničnici u kampanji
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova svojim izjavama o odnosima Srbije i Kosova prati zvaničnu politiku Kremlja u kojoj se negira nezavisnost bivše srpske pokrajine.
U saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije 7. novembra Zapad je optužen da situaciju na Kosovu "gura ka sukobu".
Moskva je tada ocenila da je Beograd pokazao "konstruktivan pristup" u poslednjoj krizi između Srbije i Kosova.
Kosovsku stranu je rusko ministarstvo spoljnih poslova optužilo za "radikalizam" zbog "serije provokacija koje su pogoršale dugotrajne etničke tenzije". U izjavi se ne precizira o kakvim provokacijama je reč.
Rusija nije uključena u pregovore Srbije i Kosova, koji se vode pod okriljem Evropske unije i uz podršku Sjedinjenih Država.
Rusija, uz Kinu, ne priznaje nezavisnost Kosova.
Vlast u Beogradu računa na njihovu podršku i veto na pokušaje Kosova da postane članica u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).
Zbog Kosova, ali i potpune zavisnosti od ruskog gasa, Srbija mesecima odbija pozive Evropske unije da se priključi sankcijama Moskvi zbog njene agresije na Ukrajinu.
Srbija je tim potezom, uz Tursku, retka država kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji.
Vučić je 5. novembra imao i najavljeni susret sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom.
"Ponovio sam našu zahvalnost na principijelnom stavu i podršci Ruske Federacije suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje", napisao je Vučić.
Bocan Harčenko je, u danima pre susreta sa Vučićem, o Kosovu razgovarao i sa ministrima odbrane i inostranih poslova Milošem Vučevićem i Ivicom Dačićem.
Izvestilac Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan Stjuart Pič
Stjuart Pič (Stuart Peach) je za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan imenovan u decembru 2021. godine.
Na Kosovu je boravio 24. oktobra i tada je podržao inicijativu da ta zemlja bude primljena u Savet Evrope.
U intervjuu za prištinski medij Koha, Pič je izjavio da formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ne treba shvatiti kao pretnju Kosovu.
Istakao je da se Velika Britanija protivi bilo kakvoj razmeni teritorija ili pokušajima podele Kosova.
Ambasadori SAD na Kosovu i u Srbiji
Od početka spora Srbije i Kosova, primetne su i diplomatske akcije ambasadora stranih zemalja u Beogradu i Prištini.
Ambasador Sjedinjenih Država na Kosovu Džefri Hovenije (Jeffrey Hovenier) pozvao je 9. novembra Vladu Kosova da hitno otpočne pregovore za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Pet dana nakon što su predstavnici Srba napustili institucije Kosova, uključujući i Parlament i Vladu, Hovenije je rekao da "povlačenje iz institucija nije rešenje za trenutne sporove".
"Zabrinuti smo da to ima potencijal da dodatno podigne tenzije na terenu", rekao je on.
U danu kada su predstavnici Srba na Kosovu objavili povlačenje iz institucija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nenajavljeno razgovarao telefonom sa ambasadorom SAD u Beogradu Kristoferom Hilom (Christopher Hill).
Hil je 5. novembra zahtevao od Vučića da se Srbija ponaša odgovorno i da ni na koji način ne učestvuje u ugrožavanju regionalnog mira i stabilnosti, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.
Ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo
Predsednik Srbije se 5. novembra sastao i sa ambasadorkom Kine Čen Bo.
Čen Bo je, kako se navodi u saopštenju Predsedništva Srbije, navela da podržava "legitimne zahteve srpske strane".
Zvaničnici Srbije i Kine odnose dve zemlje opisuju kao "čelično prijateljstvo" koje potvrđuju i nizom infrastrukturnih i drugih projekata koje Kina poslednjih godina sprovodi u Srbiji.
Na adresu zvaničnog Beograda stigle su kritike sa Zapada i zbog odnosa sa Kinom, ali Srbija odbija da uskladi svoju politiku sa evropskom, uprkos statusu kandidata za članstvo.
