Dobrosusedski odnosi između Kosova i Srbije zasnivaće će se na jednakim pravima, stoji u dokumentu koji je objavila medijska mreža specijalizovana za politike Evropske unije (EU), Euractiv.
Ovaj medij navodi da je reč o takozvanom nemačko-francuskom planu o rešavanju spora između Srbije i Kosova.
U tekstu, čiju autentičnost do objavljivanja ove informacije Radio Slobodna Evropa (RSE) ne može da potvrdi, ističe da će Kosovo i Srbija će se rukovoditi zajedničkim težnjama ka članstvu u EU.
Plan koji je objavljen ima čitavo devet tačaka gde se, između ostalog, ističe da će obe zemlje sve međusobne sporove rešavati "isključivo mirnim sredstvima i uzdržaće se od pretnji ili upotrebe sile".
"Oni ponovo potvrđuju nepovredivost granice/granične linije koje postoje između njih i obavezuju se da će u potpunosti poštovati teritorijalni integritet jedni drugih", navodi se.
Dodaje se takođe da Kosovo i Srbija polaze od pretpostavke da nijedna od dve strane ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime.
Prema navedenom, kako Kosovo tako i Srbija će promovisati mirne odnose na Zapadnom Balkanu i doprineti regionalnoj bezbednosti i saradnji u Evropi.
Predviđa se da obe zemlje postupaju uz uzajamno poštovanje jurisdikcije svake strane.
Kosovo i Srbija, navodi se, izjavljuju spremnost da regulišu praktična i humanitarna pitanja u procesu normalizacije svojih odnosa.
Predviđa se zaključivanje sporazuma u cilju razvoja i unapređenja na osnovu ovog Ugovora i na obostranu korist saradnje u više oblasti, poput ekonomije, nauke i tehnologije, saobraćaja, pravosudnih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, sporta, životne sredine i u drugim oblastima.
Kosovo i Srbija će prema ovom planu razmeniti stalne misije koje će se osnivati u sedištu vlada. Naznačeno je da bi praktička pitanja u vezi sa uspostavljanjem ovih misija bi bila obrađena posebno.
Poslednji, član 9 objavljenog plana navodi da su Kosovo i Srbija saglasni da ovaj Ugovor neće uticati na bilateralne i multilateralne međunarodne ugovore i sporazume koje su oni već zaključili ili se na njih odnose.
Šta se (ne) zna o francusko-nemačkom planu?
Zvaničnici EU ne žele da se izjašnjavaju o sadržini francusko nemačkog plana.
Međutim, šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) je prošle nedelje potvrdio da su Beograd i Priština primile ovaj plan, te su evropskim predstavnicima već predali svoje komentare.
O postojanju francusko-nemačkog plana je prvi govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je 8. oktobra izjavio da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u EU.
Dodao je da Srbija ne bi bila "dodano ponižavana i primoravana da formalno prizna Kosovo", ali bi nereagovanjem dala tihi signal da je saglasna.
Kako je rekao Vučić, to je za Srbiju neprihvatljivo, ali je istakao da je neodgovorno i neozbiljno baciti francusko-nemački predlog kroz prozor.
Vučić je 18. oktobra ponovio da je suština predloga Nemačke i Francuske da Srbija ne blokira učlanjenje Kosova u sve međunarodne organizacije.
Srbija bi za to, kako je rekao, dobila "brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi".
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 10. oktobra izjavio da postoji "francusko-nemačka inicijativa, koja ima za cilj da pruži veća ovlašćenja specijalnom izaslaniku EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavu Lajčaku, uz kontinuiranu podršku Sjedinjenih Država".
Nakon novih tenzija na relaciji Priština-Beograd, izazvanih napuštanjem kosovskih institucija od strane srpske zajednice, premijer Kosova je rekao da je kriza nastala upravo zato što se Beograd suprotstavlja francusko-nemačkom planu.
"Ne radi se ni o tablicama, ni o zajednici, ni o suspenziji Nenada Đurića. Radi se samo o odbijanju Srbije da prizna predlog Pariza i Berlina", izjavio je Kurti 7. novembra.
Šta kažu diplomatski izvori?
Izvori RSE oklevaju da potvrde verodostojnost objavljenog teksta.
Međutim, više izvora iz zemalja članica EU navode da se želi da novi predlog nosi ime Miroslava Lajčak, odnosno "Lajčakov predlog".
Lajčak je 2020. imenovan za izvestioca EU u dijalogu Kosova i Srbije.
Oni priznaju da su francuske i nemačke diplomate doprinele pripremi ovog plana, ali da se želi da isti bude predstavljen ako evropski predlog, a ne predlog samo dve države EU.
Izvori RSE potvrđuju da u postojećem planu nedostaju dva ključna elementa: međusobno priznanje i članstvo Kosova u UN-u.
Iako plan posredno predviđa priznanje, eksplicitna referenca na međusobno priznanje, kako tvrde ovi izvori, je u ovim trenucima "nemoguća misija", dok je međunarodna zajednica "u žurbi" da izdejstvuje bilo kakav dogovor između Kosova i Srbije.
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
Moguće članstvo Kosova u UN-u, ocenjuju izvori RSE, nije izvodljivo u trenutnoj geopolitičkoj situaciji, dok traje agresija Rusije na Ukrajinu.
- Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini.
"Niko, čak ni Srbija ne može da računa kako bi Rusija u tom trenutku postupila. Stoga, u ovim okolnostima ne možemo ciljati na članstvo u UN-u", rekao je za RSE neimenovani diplomatski izvor uz opasku da je za Kosovo važnije da se realizuje aspiracija ka EU koja je, kako tvrdi, "realnija od članstva u UN-u".
Kosovo nije priznalo pet država članica EU.
Bez obzira na to, zvanična Priština je navela da namerava da do kraja ove godine preda aplikaciju za punopravno članstvo u EU.
Facebook Forum