Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš (Antonio Guterres) je u ponedeljak na otvaraju samita o klimatskim promenama upozorio je da se svet bori za klimatski opstanak, te da se nalazi na 'autoputu do klimatskog pakla'.
Više od stotinu svetskih lidera sastali su se ponedeljak, 7. novembra u egipatskom odmaralištu Šarm el Šeik na samitu o klimatskim promenama - COP27. Prvi put u istoriji, tabu pitanje plaćanja kompenzacije ranjivim zemljama za nepopravljivu štetu nanetu klimatskim slomom biće formalno razmotreno.
"Gubimo. Emisije stakleničkih plinova rastu. Globalne temperature stalno rastu. A naša planeta se brzo približava prekretnicama koje će klimatski haos učiniti nepovratnim. Na autoputu smo do klimatskog pakla s nogom na papučici", rekao je u dramatičnom govoru bez mnogo optimizma.
Mnogi od trenutnih sukoba su "povezani sa rastućim klimatskim haosom", rekao je i dodao da se "opasno približavamo tački bez povratka".
"Ljudska aktivnost je uzrok klimatskog problema. Ljudsko delovanje mora biti rešenje. Nauka je jasna: svaka nada da se porast temperature ograniči na 1,5 stepen znači postizanje globalne neto nulte emisije do 2050. godine", naveo je generalni sekretar UN-a.
'Najveći zagađivači treba da plate najviše'
On je kao rešenje iz te situacije predložio ubrzanu tranziciju svih država G20 u ovoj deceniji i pozvao na "pakt klimatske solidarnosti" u kojem "sve zemlje ulažu dodatne napore da smanje emisije ove decenije u skladu sa ciljem od 1,5 stepeni".
"Pakt u kojem bogatije zemlje i međunarodne finansijske institucije pružaju finansijsku i tehničku pomoć kako bi pomogle ekonomijama u usponu da ubrzaju vlastitu tranziciju na obnovljivu energiju. Pakt o okončanju zavisnosti o fosilnim gorivima i izgradnji elektrana na ugalj – postepeno ukidanje uglja u zemljama OECD-a do 2030. i svuda drugdje do 2040. godine", predložio je.
Oni koji najviše zagađuju su ti koji "treba da plate najviše kako bi planetu sklonili sa ovog koloseka klimatske krize", poručio je predsednik Senegala i predsednik Afričke unije Maki Sal (Macky Sall). On je rekao da je samit u Egiptu prilika i za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju da ili "učine istoriju" ili "budu žrtva istorije".
Tunberg smatra da je samit samo 'pranje zelenim'
Aktivistkinja za klimatske promene Greta Tunberg (Greta Thunberg) izjavila je da neće prisustvovati COP27 jer veruje da je samit o klimatskim promenama oblik "zelenog pranja (greenwashing)".
Ona je za BBC radio 5 prošle sedmice rekla da su konferencije "dizajnirane na način koji dozvoljava, pa čak i ohrabruje zemlje, nacije i svetske lidere da koriste rupe u ovim šemama za svoju korist".
Ona je dodala da se zemlje koje se "peru zelenim" donose odluke o malim, simboličnim, veoma dalekim obavezama koje onda vrlo često ne provedu".
Ugrožene nacije, koje obično najmanje emituju, ali su najviše pogođene, godinama pokreću pitanje kompenzacije. Ali bogate zemlje, koje su zagađivači, odupiru se tome iz straha da će se izložiti beskrajnoj odgovornosti, prenosi Skaj njuz.
Izaslanik američkog predsednika za klimu Džon Keri (John Kerry) rekao je za Skaj njuz da je bes zemalja u razvoju, usmeren na bogatije zemlje zbog klimatskih promjena za očekivati.
Upitan da li oseća da postoji ljutnja što bogate zemlje ne rade dovoljno, Keri je rekao: "Naravno, mislim da je to razumljivo". Na pitanje da li u Egiptu kako bi se pozabavio takvim problemima, odgovorio je: "Svakako."
Većina svjetskih lidera sastali su se na dvodnevnom samitu baš kada se SAD spremaju glasati na izborima u utorak, što znači da su američki političari fokusirani na domaća pitanja. Predsednik Džo Bajden (Joe Biden) u Egipat dolazi čak nekoliko dana kasnije od mnogih svojih kolega.
Ruske pretnje i ispunjavanje obaveza
Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da se neće "žrtvovati naše obaveze u vezi sa klimom zbog ruske pretnje u energetskom smislu".
"Sve zemlje moraju da nastave da ispunjavaju sve svoje obaveze“, rekao je on.
Bitanski premijer Riši Sunak takođe je spomenuo rat u Ukrajini u kontekstu "klimatske bezbednosti".
"Klimatska bezbednost ide ruku pod ruku sa energetskom bezbednošću, Putinovim odvratnim ratom u Ukrajini i rastućim cenama energenata širom sveta koje nisu razlog za usporavanje akcija zbog klimatskih promena. Oni su razlog da se deluje brže", rekao je on.
Mark Rut, premijer Holandije, ukazao je da su predstavnici nekih zemalja sa pravom zabrinuti zbog gubitaka i štete usled emisija štetnih gasova drugih zemalja.
"Afrički kontinent je na prvoj liniji klimatskih promena. To je hitan problem koji oni (afričke zemlje, prim. aut) nisu kreirali", rekao je Rut.
Egipatski predsednik pozvao na okončanje rata u Ukrajini
Egipatski predsednik Abdel Fattah El-Sisi - koji je domaćin samita - pozvao je svetske lidere da rade zajedno na okončanju rata u Ukrajini, čije posledice, kako je sugerisao, štete naporima da se uhvati u koštac s klimatskim promjenama.
"Moja zemlja nije jedna od ekonomski najjačih. Mnogo smo patili od COVID-19 i danas još jednom patimo zbog ovog nepotrebnog rata. Želio bih da apelujem na vas, ovaj rat mora prestati. Ovaj rat i patnje koje je izazvao moraju se završiti. Ovo je iskreni apel", poručio je.
El-Sisi je takođe rekao da je Šarm el Šeik, gde se održava COP27, prvi grad u Egiptu koji je prošao početnu fazu zelene revolucije.
Koje su teme samita?
Duž puta do konferencijskog centra COP27 u Šarm el Šeiku, na prašnjavim poljima i praznim ulicama, nalaze se muškarci iz obezbeđenja u tamnim odelima, javlja BBC.
Sprečavanje demonstracija izgleda da je ključni cilj egipatskih vlasti.
Naučnici naglašavaju da su klimatske promene najveći izazov sa kojim se planeta Zemlja suočava, ali analitičari ne očekuju velike rezultate od samita koji je zvanično otvoren, u nedelju, 6. novembra i traje do 18. novembra.
Skoro 50 šefova država i vlada govoriće tokom prvog dana razgovora na "višem nivou" o klimatskim promenama, a sutradan se očekuje još veći broj.
Analitičari smatraju da će većina njih govoriti o nesrećama uzrokovanim klimatskim promjenama i da će među njima biti i pakistanski premijer Muhamed Šarif u čijoj su zemlji poplave letos pričinile najmanje 40 milijardi štete, a raseljeno je više miliona ljudi.
U pitanju je 27. redovna konferencija potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama iz 1992. godine, a na dnevnom redu će se naći niz tema koje su bile razmatrane već i na prethodnoj konferenciji, COP26, koja je održana u novembru 2021. u škotskom Glazgovu.
Reč je o hitnom smanjivanju emisije štetnih gasova, izgradnji otpornosti i prilagođavanju na neizbežne posledice klimatskih promena, i o ispunjenju obećane finansijske podrške borbi protiv klimatskih promena.
Ujedinjene nacije su 1992. godine u Rio de Žaneiru organizovale Zemaljski samit, na kojem je i usvojena okvirna konvencija (UNFCCC) i osnovan sekretarijat UN za klimatske promene.
Konvenciju, kojom su se države obavezale da "stabilizuju" koncentraciju štetnih gasova u atmosferi, do sada je potpisalo 197 učesnica konferencije.
Od 1994. godine redovno se svake godine održavaju klimatski samiti COP koji okupljaju strane potpisnice konvencije (Conference of the Parties), a to su govoto sve države sveta.
Na tim konferencijama u pregovorima su postizane brojne dopune izvorne konvencije, na primer Protokol iz Kjota 1997. godine i Pariski sporazum o klimi iz 2015. godine, kojima su uglavnom definisani ambiciozniji ciljevi u borbi protiv klimatskih promena.
U Parizu države sveta su se sporazumele da ulože dodatne napore kako bi se sprečilo da globalna temperatura poraste više od 1,5 stepeni u odnosu na temperaturu predindustrijskog perioda, i da više izdvajaju za suzbijanje klimatskih promena.
U Glazgovu je prošle godine obeleženo pet godina od Pariskog sporazuma, pošto konferencija 2020. nije održana zbog pandemije korona virusa. COP26 je završen Klimatsklim paktom iz Glazgova, u kojem je potvrđen cilj od 1,5 stepeni.
Predsedavajuća zemlja ovogodišnjeg samita, Egipat, saopštila je da će cilj COP 27 biti da se učini iskorak od pregovora i planiranja, ka konkretnoj, blagovremenoj akciji.
"Želimo da ubrzamo akciju protiv klimatskih promena kroz smanjenje emisija, intenziviranje napore za adaptaciju, kao i unapređenje adekvatnih finansijskih tokova. Svesni smo da 'pravedna (klimatska) tranzicija' ostaje prioritet za zemlje u razvoju širom sveta", naveli su predstavnici iz Egipta na sajtu ovogodišnje organizacije Samita.
Reč je o pomoći, najčešće nerazvijenim zemljama koje najteže osećaju klimatsku krizu, kao i ispunjenje obećanja da će bogate države iz svojih klimatskih fondova izdvajati godišnje 100 milijardi dolara za siromašne.
"Napredak u realizaciji godišnjih 100 milijardi dolara izgradiće veće poverenje između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, i pokazati da ; se obećanja zaista ispunjavaju", navodi se na sajtu egipatskog predsedavanja COP27.
Egipatsko predsedavanje podseća i da su se države sveta u Glazgovu obavezale na odučniju akciju kako bi se osnažila otpornost zemalja, posebno najranjivijih zajednica, i kako bi se one adaptirale na ekstremne vremenske pojave, kao što su toplotni talasi, poplave ili šumski požari.
Deo konferencije biće i tehnička pitanja, na primer kako da se u svim zemljama standardizuje merenje štetnih emisija da bi bilo uporedivo.
Većina lidera sastaće se u ova dva dana u Egiptu, a potom će lideri 20 najbogatijih zemalja otići na Bali u Indoneziju gde će održati samit G20.
