Borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je zbog dronova koji su sa Kosova ulazili u Srbiju i osmatrali položaje i objekte srpske vojske.
Tako je ministar odbrane Miloš Vučević 2. novembra obrazložio odluku predsednika Srbije o stavljanju vojske u stanje pripravnosti.
Sa Kosova su demantovali da su bespilotne letelice došle sa njihove teritorije.
Ministar odbrane Armend Mehaj rekao je su takve tvrdnje sredstvo za širenje panike među građanima.
U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je vojska 2. novembra popodne "oborila komercijalni dron na širem području Kopaonika", na jugu zemlje.
Dron je, kako je saopšteno, oboren u neposrednoj blizini vojnih objekata u garnizonu Vojske Srbije Raška.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta u poslednje četiri godine podizao borbenu gotovost vojske.
Ovakve naredbe su stizale zbog različitih odluka i poteza vlasti na Kosovu kojima se Beograd protivi i posle kojih bi usledili protesti pripadnika srpske zajednice na severu Kosova.
Tenzije su se smirivale diplomatskim intervencijama međunarodne zajednice.
Od tablica do bespilotnih letelica – šta kažu u Srbiji?
Vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio stavljanje vojske u stanje pripravnosti objavio je 1. novembra ministar odbrane navodeći kao razlog "situaciju na Kosovu".
Sam Vučić nije se obraćao, a ni ministar Vučević nije obrazložio zašto bi se takva odluka donosila zbog Kosova, niti šta to u praksi tačno znači.
Odgovori na ova pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) nisu stigli ni iz Ministarstva odbrane.
U istom danu, resorni ministar obišao je pripadnike Vojske Srbije u regionu Raške u blizini granice sa Kosovom, gde je u toku tronedeljna vežba "Manevri 2022" za obuku aktivnog i rezervnog sastava vojske.
Kada je vojska stavljena u pripravnost?
Naređenje Aleksandra Vučića stiglo je u danu kada je na Kosovu počelo sprovođenje plana kosovske Vlade za preregistaraciju vozila sa srpskim tablicama.
Registarske tablice sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju srpske vlasti Priština smatra nelegalnim, ali su se do sada tolerisale na severu Kosova.
"Uvođenje tablica ili neki slični administrativni problem ili neka vrsta spora nije razlog za povećanje nivoa borbene gotovosti vojske. Nikakvih razloga za to nema i to je jedna igra za unutrašnju upotrebu", ocenio je za RSE novinar Ljubodrag Stojadinović, nekadašnji pukovnik u vojsci.
Dan nakon Vučićevog naređenja, ministar odbrane je gostujući na Radio televiziji Srbije kao konkretan razlog za podizanje borbene gotovosti vojske naveo da su uočeni dronovi koji su "ulazili na teritoriju centralne Srbije sa Kosova".
Vučević je naveo da je reč "o pokušajima da se vrši osmatranje položaja jedinica Vojske Srbije i određenih vojnih objekata, kasarni".
On je dodao da je predsednik Srbije "imajući u vidu iskustva na ukrajinskom frontu", izdao naredbu da "svaki takav objekat bude eliminisan ili stavljen pod našu kontrolu".
Vučević je potvdio da je Srbija aktivirala i borbene avione MIG 29, ali je demantovao navode pojedinih medija da su podignuti zbog dronova.
Rekao je da su MIG-ovi "vršili redovno patroliranje i kontrolu neba".
Šta kažu na Kosovu?
Ministar odbrane Kosova Armend Mehaj demantovao je da su dronovi sa Kosova ulazili u Srbiju, navodeći da su takve tvrdnje "samo izgovor za povećanje broja trupa srpske vojske oko granice sa Kosovom".
"Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o navodnom kretanju nepoznatih dronova sa teritorije Kosova nad područjem Raške, obaveštavamo građane da su ove tvrdnje potpuno netačne", naveo je Mehaj 1. novembra u objavi na Fesjbuku.
Kosovski ministar je dodao da ovakve tvrdnje predstavljaju "sredstvo za širenje stanja panike među građanima obe države".
Ministar odbrane Srbije je demantovao da se vojska koncentriše "na administrativnim linijama" sa Kosovom, navodeći da se radi o vežbama "Manevri 22" koje se odvijaju u celoj Srbiji.
Šta je cilj podizanja borbene gotovosti vojske?
Nakon NATO intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) koja je pokrenuta zbog zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu 1999. godine, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević prihvatio je Kumanovski sporazum.
Ovim sporazumom, srpske vojne i policijske snage su se povukle sa Kosova i od tada više nemaju nikakve ingerencije na toj teritoriji.
Na Kosovo je po okončanju rata 1999. godine ušla mirovna misija NATO-a, čiji mandat traje i danas.
"Upotreba vojske Srbije ili ulazak bilo kog vojnika na teritoriju Kosova značio bi praktično neposredan sukob sa NATO-om. A to sigurno ne dolazi u obzir", rekao je za RSE novinar Ljubodrag Stojadinović.
Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje, ali još uvek nema svoju vojsku.
Pod pokroviteljstvom Evropske unije, Beograd i Priština su 2013. godine potpisali Briselski sporazum kako bi se prokrčio put za normalizaciju odnosa dve strane.
"Stavljanje Vojske Srbije u pripravnost je pretnja nepostojećom upotrebom sile. Neka vrsta izmaštane krize koja služi za pokazivanje snage za unutrašnje potrebe: 'mi smo jaki, mi ćemo sve preduzeti, ništa ne brinite'", dodao je Stojadinović.
Šta kažu građani Srbije?
"Ako su se pojavili dronovi, mislim da je to sasvim normalno. Nećemo pustiti nekog da špijunira vojsku", rekao je za RSE komentarišući podizanje borbene gotovosti Beograđanin Veljko Milovanović.
Tanja Stajić sa druge strane smatra da "podizanje atmosfere do usijanja nije dobro".
"Dosta nam je ratova na ovim prostorima", rekla je ona.
Kad je vojska bila u pripravnosti?
Nivo borbene gotovosti Vojske Srbije bio je podignut i u septembru 2021. godine kada je istekao rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu.
Tada su pripadnici srpske zajednice, protiveći se preregistraciji, blokirali granične prelaze između Kosova i Srbije, a na prelazima Jarinje i Brnjak bile su raspoređene Specijalne jedinice Policije Kosova.
"Punu borbenu i bojevu gotovost srpskih armijskih jedinica", Vučić je naređivao i u maju 2019. godine kada je kosovska policija na severu Kosova zbog korupcije uhapsila 19 policijskih službenika od kojih je 11 bilo srpske nacionalnosti.
U neredima na barikadama koje su zbog akcije policije postavili pripadnici srpske zajednice povređeno je više od 10 osoba, uključujući i policajce.
Vojska Srbije je bila "u stanju najviše borbene gotovosti" i u septembru 2018. godine kada su specijalne jedinice Policije Kosova bile raspoređene u blizini brane i veštačkog jezera Gazivode.
Oni su obezbeđivali posetu tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija koji je obišao Gazivode i granični prelaz Brnjak na severu Kosova.
Vojska Srbije je preventivno podizala borbenu gotovost i početkom avgusta 2018. zbog, kako je tada saopšteno iz vojske, "događaja izazvanih jednostranim potezima Prištine".
"Stavljanje vojske u pripravnost znači neku vrstu robušenja koja nikakvog pokrića u situaciji na terenu nema", rekao je Ljubodrag Stojadinović komentarišući poslednju u nizu naredbi.
On je dodao da Beograd ni na koji način ne može da utiče na unutrašnju politiku Kosova.
"Spor [Beograda i Prištine] objektivno postoji, postoji nešto što može da izazove manje incidente tamo, ali veća kriza na Kosovu nije moguća i to je jedna vrsta proizvodnje krize tamo gde je nema", rekao je Stojadinović.
Šta kaže zakon?
Prema članu 43 Zakona o odbrani, pripravnost Vojske Srbije obuhvata "preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti".
Sprovođenje mera pripravnosti cele ili delova vojske naređuje predsednik ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika i nema ograničeno trajanje.
"Vojska se stavlja u pripravnost u slučaju neposredne ratne opasnosti, u slučaju krize koja preti da proizvede opasnost po zemlju, stanovništvo", navodi Ljubodrag Stojadinović.
Koje jedinice će biti stavljene u pripravnost, kako dodaje, zavisi od prirode opasnosti ili krize.
Vojska može biti stavljena u pripravnost i u uslovima velikih elementarnih nepogoda, zemljotresa, poplava, požara i drugih događaja koji imaju razmere katastrofe.
Saradnja na tekstu: Jovana Krstić i Miljana Miletić