Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi (Bislimi) kaže da se zahtev za zamenu nelegalnih registarskih tablica automobila, koje Srbija izdaje građanima Kosova, više ne može posmatrati kao pitanje o kojem se može pregovarati u dijalogu Kosova i Srbije.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Bislimi kaže da očekuje da će implementacija odluke Vlade Kosova o preregistraciji ovih automobila sa kosovskim tablicama proći dobro, bez potrebe da građani budu kažnjavani.
Realizacija Vladinog plana počela je 1. novembra i odvijaće se u tri faze.
Prvi se odnosi na ukor građana, drugi na izricanje novčanih kazni, a treći na probne registarske tablice.
Od 21. aprila naredne godine u promet će biti dozvoljeni samo automobili sa registarskim tablicama koje je izdala država Kosovo - RKS.
U intervjuu za RSE, Bisljimi govori i o francusko-nemačkom predlogu za rešavanje sporova između Kosova i Srbije.
Prema njegovim rečima, ovim predlogom je predviđeno rešavanje sporova u dve faze. On kaže da je kosovska strana već dala svoje predloge u vezi sa tim i da će ih kosovski premijer Aljbin Kurti preneti liderima Nemačke i Francuske 3. novembra u Berlinu.
Bisljimi govori i o pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i o procesu liberalizacije viznog režima za Kosovo.
RSE: Gospodine Bisljimi, u utorak (1.novembra) je počelo izdavanje upozorenja građanima na severu Kosova koji koriste nezakonite registarske tablice koje izdaje Srbija. Nakon tri sedmice najavljene su i novčane kazne. U međuvremenu, Srpska lista je upozorila na "žestok otpor" na prvu izrečenu kaznu. Koliko mislite da će ove nove mere ubediti građane na severu Kosova da promene registarske tablice?
Bisljimi: Nadamo se da neće biti potrebe za izdavanjem kazni. U javnom žargonu to se zove opomena, a zapravo je svojevrsna dodatna informacija da se maksimalno iskoristi rok od 21 dan, u kojem se građanima preporučuje da zamene svoje registarske tablice iz nelegalnih u legalne. Postoje administrativni kapaciteti za ispunjavanje ovih zahteva.
Ne bismo željeli da bilo koji građanin bude kažnjen jer je i dalje u domenu nezakonitih radnji, kao što je korišćenje tih tablica.
Ali, ipak, moram da kažem da saopštenja Srpske liste još jednom pokazuju zašto je došlo do ovog problema. Saopštenja Srpske liste pokazuju da građani nisu u stanju da odlučuju, već neko drugi odlučuje umesto njih i tera ih da i dalje ostanu u nelegalnoj sferi. Činjenica da treba da bude takvih pretnji govori da su građani zainteresovani za integraciju, zainteresovani su da iskoriste poreske i carinske olakšice koje nudi Vlada Kosova, ali ih veća sila sabotira i ometa u tom pravcu.
RSE: U razgovorima koje smo nedavno imali sa tamošnjim srpskim građanima nije primećena velika spremnost za preregistraciju. Kažu da će plaćati i kazne i ne razmišljaju o promeni tablica. Vidite li pozitivan pomak nakon ovih početnih mjera?
Bisljimi: Moramo biti oprezni sa javnim izjavama, kako ih konzumiraju, jer postoji bojazan da se javno saopštenje ne posmatra samo kao pozicioniranje ili kao kritika mogućih stavova Srpske liste ili nelegalnih struktura, već se i gleda kao pretnja po Srbiju, pa se ljudi plaše i mogućih posledica. Ali da to nije pravo raspoloženje (spremnost) građana govori činjenica da su pojedini građani preregistrovali svoje automobile sa srpskim tablicama, kao i činjenica da je Srbija prinuđena da im preti, pa čak i pali automobile. Kada bi istinsko raspoloženje građana bilo da plate kaznu, a ne zamenjuju tablice, ne bi bilo potrebe da se spaljuju automobili onih koji konvertuju.
RSE: Sjedinjene Države insistiraju na potpunom odgađanju roka, kako ga nazivaju. Da li su rasprave o ovom pitanju u toku i da li će se ova odluka promeniti?
Bisljimi: Ne verujem da postoji razlog da se ova odluka promeni. SAD, kao prijateljska zemlja, dale su svoje sugestije Republici Kosovo sa idejom da bi to pomoglo legalizovanje svih onih koji imaju automobile sa nelegalnim registarskim tablicama.
Ono što se čini da medijima nedostaje je polazna tačka američkog interesa. Niko ne osporava legitimnost odluka Vlade Republike Kosovo i niko ne spori činjenicu da su ove registarske tablice nezakonite i niko ne osporava činjenicu da te tablice uopšte nisu ni trebale postojati, pogotovo posle januara 2018. godine. To znači da njihovo postojanje pokazuje da je Srbija prekršila međunarodne sporazume. Ali početna tačka za zahtjeve za odgodom roka dolazi uglavnom iz dva razloga.
Prvi, dolaze zbog strašne kampanje dezinformisanja i manipulacije građanima srpske zajednice na severu Kosova, od strane Srbije, a drugi zbog ekstremne izloženosti ovih građana pretnjama koje dolaze od njih iz paralelnih struktura Srbije. Pošto je to i nama problem, od 1. novembra nismo krenuli ni sa kaznenim merama ni sa oduzimanjem tablica, što znači da smo odgovorili na zabrinutost naših međunarodnih prijatelja da se građani nekako zaštite od samointervencije od Beograda i da mi, pored ove slike servirane građanima srpske zajednice na severu, pokazujemo suprotno lice Vlade Kosova, kao Vlade koja im umesto pretnji nudi poreske olakšice, a umesto konfiskacije ili im odmah, kako propis predviđa, omogućavamo da u nekoliko faza ipak pređu iz nezakonitosti u zakonitost.
RSE: Iako je vlada u nekom obliku odgodila (roka za preregistraciju), SAD su izrazile razočarenje potpunim neodgađanjem. Zašto je došlo insistiranje i zašto baš na 10 meseci? Ima li garancija da će u međuvremenu biti pritisaka na Srbiju da ubedi građane da promene registarske tablice?
Bisljimi: Mislim da termin "razočaranje" u albanskom jeziku verovatno poprima malo preteraniju konotaciju od onoga što se podrazumeva pod njihovim stavom. Zahtev za odlaganjem za 10 mjeseci došao je kao svojevrsna korekcija zahteva Miroslava Lajčaka (izaslanika EU za dijalog) da se implementacija odradi na 12 meseci. Pošto smo imali samo period od dva meseca koji smo implementirali, tražili su da se tome doda još 10 meseci. Mislim da je ovo zasnovano na pogrešnom tumačenju Lajčakove kancelarije o implikacijama sporazuma iz 2016. godine.
U 2016. godini je postignut dogovor da se od januara 2017. do januara 2018. otvori prozor sličan trenutnom prozoru. Međutim, taj prozor je otvoren i zatvoren. To znači da je ova odredba sporazuma iz 2016. potrošena u celosti i stoga je svako pozivanje na taj sporazum neosnovano. Ali, budući da ne poseduju svi međunarodni akteri sve informacije i sve detalje prošlih sporazuma, došlo je do uverenja da je predlog vredan ozbiljnog shvaćanja.
Ozbiljno smo shvatili ovaj zahtev, ali smatrali smo da je u okviru ovih parametara najbolji odgovor eskalirati mere i ne ići na hitnu intervenciju nakon 1. novembra, jer na taj način najbolje odgovaramo izazovima na koje su nas primorali odgoditi mere do 21. aprila.
Ali čak i datum 21. april ima razlog jer je sporazum iz septembra 2021. bio da će Brisel prije 21. aprila 2022. pomoći dvema stranama u izradi trajnog sporazuma o registarskim tablicama i to po najboljim standardima i praksi EU.
Pošto Brisel do sada nije uspeo da postigne ovaj dogovor, smatramo da rasprava o registarskim tablicama više nije deo procesa dijaloga u Briselu. To je samo jedna faza sprovođenja odluka države Kosovo.
Stoga, čak i u ovom kontekstu, mislim da je bila greška uključiti gospodina Lajčaka i dati preporuke sa njegove strane. Ne samo da je bilo pogrešno, već je verovatno proizvelo pogrešne nuspojave.
RSE: Dakle, kažete da je malo verovatno da će sadašnja odluka biti promenjena čak ni bilo kakvim pritiskom iz SAD? Da li se razgovori nastavljaju privatno?
Bisljimi: Nema potrebe za razgovorima, jer smo odluku doneli u petak. Danas je prvi dan kada se ove mere sprovode. Sada ne znamo kako će se situacija razvijati do 21. aprila. Dakle, ne možemo sada reći šta će biti 19. ili 20. aprila. Ali čvrsto verujemo da će međunarodna zajednica sada izvršiti neophodan pritisak na srpsku stranu da prestane da preti građanima srpske zajednice na Kosovu, da prestane da manipuliše građanima srpske zajednice na Kosovu i da počne da radi u duhu njihove integracije jer je to u interesu pre svega građana srpske zajednice, to je u interesu Kosova a samim tim i celog regiona. I mislim da je to i namera naših međunarodnih partnera.
RSE: U međuvremenu, Srbija je saopštila da je stavila vojsku u pripravnost zbog, kako kažu, situacije na Kosovu. Kako gledate na to?
Bisljimi: Ovo je pravo lice Srbije koje smo videli mnogo puta u prošlosti. Sećate se i septembra 2021. godine kada su vojne trupe Srbije bile na granici i kada su preletela tri MIG-ova aviona. Naravno, bilo bi neprofesionalno da smo očekivali drugačije reakcije od (Aleksandar) Vučićevog državnog aparata.
Ali, mislim da to ima manje veze sa Kosovom, a više je signal međunarodnoj zajednici, jer je Srbija u prošlosti vodila takvu politiku kompromisa kroz pretnje međunarodnoj zajednici.
RSE: Da razgovarmo malo o dijalogu Kosovo-Srbija. Posljednjih sedmica spominje se ono što se naziva francusko-nemačkim planom. Kakav je ovo plan? Šta sadrži ovaj plan?
Bisljimi: Oni koji su uključeni u raspravu o francusko-nemačkom ili nemačko-francuskom planu, prvi element za koji znaju je da je postojao dogovor da se o elementima plana ne govori javno kako bi strane mogle dodatno doprineti unapređenje ove ideje. Premijer Kosova će u četvrtak boraviti u Berlinu, gde će biti potpisana tri važna sporazuma u Berlinskom procesu. Mislim da će tamo imati priliku da potom nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji se očekuje u Berlinu, detaljno obavesti o tome kakav je stav kosovske strane o ovom predlogu.
RSE: Ako nam ne možete dati detalje o čemu se radi (francusko-nemački predlog), možete li nam reći da li postoji dokument, da li je bilo usmenih dogovora, da li se razgovaralo o okviru sveobuhvatnog konačnog sporazuma? I javnosti se govori o predlogu, ali se ne zna tačno šta je.
Bisljimi: To je predlog koji za, manje-više, kao polaznu ima zabrinutost možda u prijateljskim zemljama poput Nemačke i Francuske da se briselski proces ne kreće pravim tempom, da geopolitički situacija na Balkanu nije tako dobra. Dakle, predlog koji odatle proizlazi je u kontekstu ovih dešavanja. Ideja je da se odnosi Kosova i Srbije rešavaju u dve faze, gde bi se sada veliki deo sporova rešavao, a vrlo mali deo koji kažu da je 1 odsto, ali mi verujemo da je više, bio bi ostavljen za kasnijem periodu.
RSE: Da li se za sada razgovaralo na Kosovu, koje su rezerve prema ovom planu. Ima li više rezervi na kosovskoj ili srpskoj strani?
Bisljimi: Nisu nam poznate rezerve srpske strane jer dokument do sada nije objavljen i stoga se o njemu ne može raspravljati u većim forumima.
RSE: Ali da li ste vi (dokument) videli?
Bisljimi: Naravno da da. Vidjela ga je vrlo mala grupa ljudi. U ovoj fazi ne mogu govoriti o našim utiscima, ocenama ili predlozima, ali mogu reći da imamo naše predloge napisane i poslate su Šolcu i Macron.
RSE: Da li se očekuje da budu javni nakon sastanka koji će premijer Kurti imati u Berlinu?
Bisljimi: Na šefovima država je da odluče, ali i na onima koji su predložili, kada je trenutak da se sadržaj ideje (francusko-nemački predlog) objavi.
RSE: Možete li reći da se u poslednje vreme menja pristup međunarodnog faktora dijalogu Kosovo-Srbija. Na primer gospodin Eskobar je pre nekoliko dana rekao da sada EU želi da bude učesnik u samom pisanju dokumente koji se odnose na sporazum Kosova i Srbije umesto onoga što je do sada urađeno, da je od stranaka traženo da daju predlog i jednostavno je urađeno posredovanje. Vidite li da se ova promena dešava i koliko to može da pomogne daljem procesu?
Bisljimi: Ne delim ovaj stav. Evropska unija, preko specijalnog predstavnika, i dalje ostaje pri ideji da je na stranama da odluče o tekstu u dokumentu, sve dok je Evropska unija, odnosno kancelarija gospodina Lajčaka, fasilitator celog procesa.
Ono što se desilo sa nemačko-francuskim predlogom ne može se predstavljati kao stav Evropske unije, jer je Evropska unija malo šira i radi se samo o inicijativi dve države članice Evropske unije. Ne znam koliko je kancelarija gospodina Lajčaka spremna da preuzme agresivniju ulogu u ovom procesu, ali znam da dosadašnji pristup nije dao očekivani rezultat. U stvari, uprkos insistiranju gospodina Lajčaka da se o elementima sveobuhvatnog sporazuma strane konstruktivno razgovaraju, nije da je on izazvao veliko interesovanje u Srbiji, koja je na sastanku 18. avgusta odbila da konstruktivno učestvuje u pronalaženju zajedničke formulacije kako treba da izgleda okvir konačnog sporazuma između Kosova i Srbije.
RSE: Dozvolite mi da insistiram na pitanju francusko-nemačkog plana. Pomenuto je da postoje napori da se postignu pet priznanja od članica EU za nezavisnost Kosovu. Da li bi sporazum koji uključuje ta priznanja, ali ne i priznanje Srbije, bio prihvatljiv za Kosovo?
Bisljimi: Sada ne mogu da govorim šta bi bilo prihvatljivo, a šta ne, jer ponovo ulazim u komentarisanje elemenata predloga koje sada ne bih da komentarišem.
Međutim, činjenica da u medijima kruži ideja da predlog uključuje priznanje od strane pet država, pokazuje i svest međunarodne zajednice koliko je za uspešno okončanje procesa dijaloga važno priznanje ovih pet država i koliko je problematična činjenica da ovih pet priznanja do sada nedostaje.
Jer mislim da je Srbija uspela da maksimalno iskoristi ovih pet nepriznanja tako što se oduprela konstruktivnim pristupom. Prema srpskoj verziji, konstruktivni pristup bi za njih bio samopovređivanje, jer bi konstruktivni pristup Srbije u dijalogu povećao verovatnoću priznanja od strane Grčke, Slovačke, Rumunije, Španije i Kipra, a to nije u interesu Srbije. Dakle, što pre skinemo ovaj adut koji Srbija ima, to ćemo pre stvoriti pogodan ambijent za ozbiljne razgovore o konačnom sporazumu između Kosova i Srbije.
RSE: Sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom i dalje je tačka insistiranja sa srpske strane, ali i fasilitatora dijaloga. Šta se očekuje od ovog sporazuma?
Bisljimi: Sada je na Srbiji da odluči na kojim tačkama ili bivšim sporazumima, sporazumima iz prošlosti insistira. Međunarodni posrednik insistira na implementaciji svih sporazuma, a ne samo sporazuma za stvaranje Zajednice.
Kada ulazimo u to, važno je znati da je mnogo više sporazuma prekršeno ili nesprovedeno od strane Srbije nego od Kosova, a važno je i da se sporazumi ne rangiraju po važnosti.
To onda pokazuje da svako insistiranje Srbije na jednom od ovih sporazuma pokazuje njihova očekivanja od ove Zajednice koja su suprotna očekivanjima Kosova, ali i međunarodne strane u trenutku kada su se odlučivali za sporazum o pridruživanju. Mi to ne doživljavamo kao pritisak, mislimo da u tom trenutku kada Kosovo i Srbija ne osporavaju suverenitet jedna drugoj, u tom trenutku kada Srbija ne finansira paralelne strukture na Kosovu koje imaju za cilj da oštete suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i u tom trenutku kada se obezbedi međusobno priznanje, sa Srbijom možemo da razgovaramo o najboljim mehanizmima zaštite manjinskih prava, na principu reciprociteta i principu očuvanja funkcionisanja državnih mehanizama.
Facebook Forum