Zorana Mihajlović nakon deset godina odlazi iz Vlade Srbije. Njeno ime nije se našlo među novim ministrima.
Bila je najdugovečnija ministarka od kako je Srpska napredna stranka (SNS), čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, došla na vlast.
Poznata je po svom zalaganju za smanjivanje gasne zavisnosti Srbije od Rusije i čvršćim vezama sa Evropskom unijom i Zapadom.
U više navrata je poručivala da Srbija treba da počne da razmišlja o uvođenju sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, imajući u vidu da se nalazi na putu ka članstvu u EU.
Neretko je bila na meti kritika ne samo pojedinih ministara i koalicionih partnera, već i stranačkih kolega.
Bila je i na meti kritika ekoloških i političkih aktivista, koji su se borili protiv rudarskih kompanija u Srbiji.
U poslednjem obraćanju kao ministarka poručila je da će se uvek boriti da u novim globalnim podelama Srbija bude na Zapadu, a ne na Istoku.
U tom obraćanju je navela i da lider naprednjaka Aleksandar Vučić "neće više imati drugačiji ton u Vladi".
"Ja jesam sigurno bila u manjini, ali to ne znači da mi koji smo za takvu opciju nismo u pravu", poručila je Mihajlović.
Ona tom prilikom nije otkrila da li će napustiti SNS.
Mihajlović deo paketa sa Vulinom i Popovićem?
Politikolog iz Beograda Boban Stojanović kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Zorana Mihajlović godinama unazad odstupala od nečega što je uobičajeno za Srpsku naprednu stranku.
"Imala je sukobe sa partijskim kolegama, često je bila u sukobu sa SPS-om, koalicionim partnerom. Svakako da su na njen odlazak imali uticaja interni sukobi koji jesu bili simbolički na nivou spoljnopolitičke orijentacije", naveo je Stojanović.
Zorana Mihajlović je najviše dolazila u sukob sa stranačkim kolegom Vladimirom Đukanovićem, zatim sa kolegom iz Vlade, ministrom policije Aleksandrom Vulinom.
Lider naprednjaka Aleksandar Vučić je 23. oktobra nakon što je na stranačkom sastanku pročitao imena budućih ministara rekao da je sada najvažnije jedinstvo u stranci.
- Pročitajte: Želi li Vučić da se reši naprednjaka?
Stojanović ipak veruje da je Mihajlović odlazi iz vlade i zbog nekih drugih stvari. On ocenjuje da je Aleksandar Vučić želeo da izbegne da se javnost bavi time da li je nova Vlada Srbije prozapadna ili proruska.
"Nema ni Nenada Popovića, nema ni Aleksandra Vulina, nema ni Zorane Mihajlović", primećuje Stojanović.
Vulin i Popović važe u javnosti za proruski orijentisane ministre. Obojica su posetili Moskvu nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.
Vulin je na sastanku sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim 22. avgusta da je "Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i koja nije postala deo antiruske histerije".
I nova Vlada Srbije suočiće se sa zahtevima Evropske unije i zapadnih zemalja da se priključi sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Takođe su Sjedinjene Države i EU intenzivirale dijalog Srbije i bivše pokrajine Kosova o normalizaciji odnosa. Taj dijalog bi trebalo da rezultira obavezujućim sporazumom.
Šta u stranci kaži o navodima Zorane Mihajlović?
Šefica Informativne službe SNS-a Vladanka Malović rekla je za RSE da su svi u stranci "duboko potreseni" jer Zorana Mihajlović razmatra da li će ostati u SNS-u ili neće, s obzirom na činjenicu da posle deset godina više nije ministarka.
RSE je zatražio komentar povodom navoda koje je odlazeća ministarka Zorana Mihajlović iznela na konferenciji za medije u Vladi Srbije.
"Takav nenadoknadiv gubitak je veliki izazov za sve naprednjake, nedostajaće na stranačkim sednicama na kojima je skoro uvek glasno ćutala", dodala je Malović.
Oglasio se i Vladimir Đukanović, funkcioner SNS-a i poslanik u Skupštini Srbije.
"Deset godina si ministar, za stranku ništa uradila nisi, na svakom sastanku sedela si kao ikebana, ali prvi dan kada više nisi ministar držiš konferenciju za štampu i optužuješ stranku koja ti deset godina, neretko i nevoljno, omogućuje da budeš ministar", napisao je Đukanović na Tviteru 24. oktobra.
Zorana Mihajlović je ušla u SNS u aprilu 2010, dve godine po osnivanju ove partije. Bila je potpredsednica stranke od 2012, a od sredine 2016. članica Predsedništva SNS.
Šta je obeležilo mandate Zorane Mihajlović?
Zorana Mihajlović je u Vladu Srbije ušla 2012. godine kao ministarska energetike, razvoja i zaštite životne sredine. To je prva vlada koju je SNS formirao nakon dolaska na vlast.
Međutim, u sledećoj vladi koja je formirana 2014. dobila je resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. A ministar energetike je postao socijalista Aleksandar Antić.
Time su socijalisti dobili ključne funkcije u energetici s obzorom da je Dušan Bajatović godinama direktor javnog preduzeća "Srbijagas" koje, zajedno sa ruskim Gaspromom, drži monopol na tržištu gasa u Srbiji.
Sklanjanje Zorane Mihajlović je tada u javnosti tumačeno kao ustupak ruskoj strani.
Lider naprednjaka Aleksandar Vučić je tada međutim, objasnio da je želeo da neko ko ima "ogromnu energiju i snagu kakvu ima Zorana počne da menja stvari i u saobraćaju i u infrastrukturi kako je promenila u energetici".
"Tu nam je potreban buldožer i verujem da mi Zorana neće zameriti na toj reči", rekao je Vučić u aprilu 2014.
Zorana Mihajlović se u resor energetike vraća tek u oktobru 2020.
Tokom oba mandata na mestu ministarke za energetiku zalagala za smanjenje zavisnosti Srbije od Rusije u energetskom smislu i za otvaranje ka novim pravcima i izvorima snabdevanja gasom i naftom.
Direktor nevladinog beogradskog Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija navodi za RSE da je bilo primetno da se jedino Zorana Mihajlović zalagala za izgradnju intergasnog konektora sa Bugarskom.
Tim konektorom bi Srbija diverzifikovala izvora gasa i smanjila zavisnost od Rusije. Srbija trenutno uvozi gas samo iz Rusije.
"Očigledno je postojao jedan otpor unutar Vlade Srbije i nekih struktura u zemlji da se sa tim poslom ne počne na vreme", naveo je Štiplija.
Štiplija navodi da je izgradnju novog gasovoda preporučila još 2017. Energetska zajednica, regulatorno telo EU.
Izgradnja je počela tek 1. februara 2022. Predviđeno je da bude gotov do oktobra 2023.
Štiplija ipak smatra da Zorana Mihajlović ne ostaje u Vladi pre zbog stranačkih previranja nego spoljnopolitičke orijentacije.
Neuspeli pokušaji smene Bajatovića
Zorana Mihajlović kao ministarka energetike nije uspela da smeni direktora javnog preduzeća "Srbijagas" Dušana Bajatovića, čiji je rad kritikovala godinama unazad.
"Srbijagas" iako sa dominantnom ulogom na tržištu gasa u Srbiji godinama posluje sa gubicima, dok kredite koje ne uspeva da izmiri pokriva država iz budžeta.
Zorana Mihajlović je otvoreno kritikovala gasni aranžman koji je Srbija postigla sa Rusijom 2008.
Njime je obećan gasovod "Južni tok", a kao zamenu Srbija je prodala državnog giganta "Naftnu industriju Srbije" (NIS) ruskom Gaspromnjeftu za 400 miliona evra.
Taj sporazum potpisan je u vreme bivše vlasti koju je predvodila Demokratska stranka.
Rusija je, zbog toga što nije uskladila projekat "Južni tok" sa pravilima EU, odustala od gradnje gasovoda 2014.
Tada je Mihajlović u izjavi za medije navela da je šteta po Srbiju iznosila više stotina miliona evra.
Sukob sa Vulinom oko Rusije i EU
Oštra polemika između Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina, odlazećeg ministra policije i lidera Pokreta socijalista traje godinama unazad.
Tako je Mihajlović 17. oktobra kritikovala Vulina zbog protivljenja evropskim integracijama Srbije. Vulin se takođe protivi uvođenju sankcija Rusiji.
Mihajlović je tada navela da je nemoralno i licemerno pričati o tome da Srbija ne treba da bude u EU dok se sedi u Vladi čiji su prioritet evropske integracije.
"Znam da je gospođa Mihajlović nervozna, jer ni treći put nije postala premijer, ali tu ljutnju neka iskali na ambasadorima koji su joj to i obećali, ja sam tu kolateralna šteta kako bi rekli saborci gospođe Mihajlović", naveo je Vulin u saopštenju 17. oktobra.
Kritikovala i Lavrova
Zorana Mihajlović je 24. avgusta reagovala na susret ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina sa Lavrovim u Moskvi.
Mihajlović je rekla da Lavrov svojim izjavama zloupotrebljava činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji "predstavljajući je kao našu podršku ruskoj strani u sukobu čime vrši dodatni pritisak na predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije".
Lavrov je prethodno rekao da su Moskva i Beograd dosledno privrženi principima nedeljivosti i jednake bezbednosti svih država, "kako na Balkanu, tako i u situaciji koju je Zapad isprovocirao u Ukrajini".
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je odgovorilo Zorani Mihajlović 30. avgusta da "ocene i izjave ruskih zvaničnika ne daju nikome povoda i prava da nam zamera insinuacije, pokušaje 'zloupotrebe' tradicionalno prijateljskih, poštenih odnosa sa Srbijom".
Ko dolazi umesto Mihajlović?
Zoranu Mihajlović na čelu resora energetike i rudarstva nasleđuje Dubravka Đedović Negre, članica Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.
Ona je više godina bila direktorka Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.
Odlazeća ministarka Zorana Mihajlović poručila je da njenoj naslednici Dubravki Negre takođe neće biti lako.
Dubravka Đedović Negre preuzima resor u jeku energetske krize u Evropi usled rata u Ukrajini.
Pred njom su i izazovi poput dovršetka restrukturiranja javnih preduzeća, poput Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa.
Takođe ostaje obaveza Srbije da poveća učešće obnovljivih izvora energije kako bi dostigla zelenu agendu na koju su se obavezale države Zapadne Balkana.
