Ekološki aktivisti na Šodrošu u Novom Sadu saopštili su 21. oktobra da su u večernjim satima na to mesto pristigle jake snage žandarmerije i policije.
“Ne znamo da li im je plan da nas u toku noći jednostavno ‘počiste’, ali mi se odavde nećemo povući”, naveli su aktivisti, a prenela agencija Beta.
Aktivisti za zaštitu životne sredine od juna dežuraju u kampu na novosadskom rukavcu Šodroš, pokušavajući da spreče seču šume i uništavanje biljnog i životinjskog sveta zbog izgradnje novog mosta preko Dunava.
Protekla dva dana, kada je izvođač radova uz asistenciju policije na tom mestu postavljao građevinsku ogradu policija je privela petnaestak građana koji su se protivili početku radova.
"Mislimo da nas je policija večeras opkolila sa svih strana. Postavili su i reflektore u šumi. Večeras je naša poslednja odstupnica”, rekli su aktivisti novinarima.
Od 18. oktobra na Šodrošu su prisutni policija i radnici kineske kompanije CRBC, koja je izvođač radova. Od tada se dogodilo više incidenata u kojima sue ko-aktivisti privođeni, a pre dva dana građani u protestu srušili su deo novopostavljene ograde.
Investitor izgradnje četvrtog mosta preko Dunava u Novom Sadu je država, odnosno firma Koridori Srbije.
Radovi na tom projektu počeli su 11. juna 2022. sečom stabala na Šodrošu. Od tada na njemu u dežuraju borci za zaštitu okoline kako bi sprečili radove.
Generalnim urbanističkim planom Novog Sada, koji je usvojen u julu, predviđena je izgradnja novog mosta na Dunavu nedaleko od Šodroša, obližnje Kameničke ade, Ribarskog poluostrva i Dunavca.
Protiv te ideje i drugih rešenja koja su predložena GUP-om predato je više od dvanaest hiljada potpisa građana ali je uprkos tome dokument usvojen.
Novosadski Ekološki front naglasio je da nije protiv izgradnje novog mosta, već da građani žele da vide dokumentaciju i dozvole pre nego što radovi počnu.
Vlasti Novog Sada i državno preduzeće Koridori Srbije saopštili su da postoje sve potrebne dozvole za radove na tom projektu.
Usvajanje GUP-a pratili su protesti dela građana koji su tražili referendum o tom dokumentu. Aktivisti su tada naveli da nije urađena strateška procena uticaja na životnu sredinu za plan generalne regulacije mosta i prateće infrastrukture.
Ekološke organizacije protiv su mosta na tom potezu tvrdeći da bi njegovom izgradnjom bila uništena priroda, zelene oaze uz reku Dunav, te brojne endemske vrste biljaka i životinja.
