‘Nema ničeg konkretnog’, ‘Neozbiljno je baciti francusko-nemački predlog kroz prozor’, ‘Sve što dolazi od evropskih država, to mora da se shvati ozbiljno'.
Ovo su samo neke od izjava kosovskih, srpskih i međunarodnih zvaničnika oko takozvanog francusko-nemačkog predloga koji bi trebao da otvori put ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
U javnosti se pre oko mesec dana pojavila informacija da su Francuska i Nemačka liderima u Prištini i Beogradu dale predlog kako da reše dugogodišnji spor između dve zemlje.
Kosovo i Srbija od 2012. godine vode politički dijalog o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije (EU). Cilj je postizanje konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa, što se još nije desilo. Dijalog je u nekoliko navrata bio i prekidan.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje.
Kurti i Vučić o predlogu
Francusko-nemački predlog nije javno objavljen i ne zna se šta on tačno sadrži. Ambasade Francuske i Nemačke na Kosovu nisu potvrdile postojanje ovakvog dokumenta.
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti)i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su, kroz svoje izjave, potvrdili da su upoznati sa jednim takvim predlogom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 8. oktobra izjavio da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u EU.
Dodao je da Srbija ne bi bila "dodano ponižavana i primoravana da formalno prizna Kosovo", ali bi nereagovanjem dala tihi signal da je saglasna. Kako je rekao, to je za Srbiju neprihvatljivo ali je i dodao da je neodgovorno i neozbiljno baciti francusko-nemački predlog kroz prozor.
Vučić je 18. oktobra ponovio da je suština predloga Nemačke i Francuske da Srbija ne blokira učlanjenje Kosova u sve međunarodne organizacije. Srbija bi za to, kako je rekao, dobila "brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi".
Mediji na Kosovu su takođe preneli da predlog za sad ne predviđa da Srbija prizna Kosovo, ali predviđa da kosovsku državu prizna preostalih pet članica EU koje to nisu uradile: Španija, Rumunija, Kipar, Grčka i Slovačka.
Vučić i Kurti sastali su se poslednji put 18. avgusta u Briselu u okviru dijaloga na najvišem političkom nivou. To je bio prvi susret Kurtija i Vučića u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa nakon više od godinu dana, a u Brisel su pozvani nakon porasta tenzija na severu Kosova 31. jula.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je 10. oktobra izjavio da postoji "francusko-nemačka inicijativa, koja ima za cilj da pruži veća ovlašćenja specijalnom izaslaniku EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavu Lajčaku, uz kontinuiranu podršku SAD."
"Razgovara se o različitim modelima, ali nema ničeg konačnog, još manje odlučujućeg, da bi se moglo reći da je to francusko-nemački predlog. Ima još, kako da kažem, ideja koje kruže, Berlin, Brisel, Vašington, ali i London, Rim i Pariz, kao i Beograd i Priština", rekao je Kurti i dodao da zbog poverljivosti razgovora ne može da iznese te ideje u javnost.
Dan ranije, 9. oktobra, Kurti je izjavio da je optimista da će u narednim mesecima biti moguće postići pravno obavezujući sporazum sa Srbijom.
Onda je stigla izjava kosovskog premijera da "ima manje od dve godine za postizanje sporazuma sa Srbijom", da bi njegov zamenik Besnik Bisljimi lokalnim medijima potvrdio da postoji rok u okviru kog zvanična Priština mora da se izjasni da li prihvata francusko nemački – predlog.
Poruke specijalnih izaslanika
Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak je prošle nedelje, upitan da prokomentariše francusko-nemački predlog, rekao samo - da je sada pravi trenutak za normalizaciju odnosa između dve strane.
S druge strane, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je odgovarajući na pitanje novinara u Prištini 19. oktobra o francusko-nemačkom predlogu, rekao da "šta god evropske države predlože u vezi dijaloga, to mora da se shvati ozbiljno".
"Mi ćemo to podržati", kazao je Eskobar i dodao da bi, onako kako im je objašnjeno, "ovaj predlog odblokirao Kosovo, a potencijalno i Srbiju, na putu evroatlantskih integracija".
On je kazao da su Kosovo i Srbija blizu postizanja sporazuma, napominjući da je od kolega iz Evrope čuo da je to "pitanje nedelja a ne godina". Objasnio je da se radi o sporazumu za naredne korake.
Iako francusko-nemački predlog ne predviđa međusobno priznanje Kosova i Srbije, kako se u javnosti nezvanično navodi, Eskobar je zaključio da bi se i to jednom dogodilo, odnosno da je samo pitanje kada će se to desiti.
Procene analitičara
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose je u ranijoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je cilj francusko-nemačkog predloga da se dijalog podigne isključivo na politički nivo.
"Pušteno je samo kao test pitanje, ne znam u dogovoru sa kim sve, pitanje statusa, pitanje definisanja krajnjeg rešenja. I ono se vrti u javnosti. Ja koliko znam ima više pitanja ili bi papir bio bezvredan. Taj papir je pre svega stav Francuske i Nemačke, o njemu treba da se izjasni Priština i Beograd ali će biti reakcije i Velike Britanije. Bilo bi idealno da on jednoga dana postane zajednička platforma za pregovore", kaže Janjić.
Prema njegovim rečima, "neki taj model nazivaju modelom 'dve Nemačke' i to je dobro u tom papiru".
"Mislim da bolju ponudu, pod ovakvim okolnostima, neće dobiti ni Priština ni Beograd. A to je da Srbija prizna postojanje Republike Kosova. Dakle, da Srbija ne ometa članstvo Kosova (u međunarodnim organizacijama) i da sarađuje sa Kosovom, kada imaju zajedničke interese u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije", naglašava Janjić.
Bodo Veber (Weber), stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, je 19. oktobra za RSE napomenuo da za sada niko ne zna šta konkretno sadrži francusko-nemački predlog. On smatra da bi taj predlog mogao da promeni tok dijaloga, da ima suštinu, ali je ocenio da su Kosovo i Srbija ipak daleko od konačnog sporazuma.
Da li je i zašto potreban francusko-nemački predlog?
Kurti i Vučić trenutno vode dijalog na najvišem političkom nivou, koji je počeo 2012. uz posredstvo EU. Zbog suprotstavljenih stavova dveju strana, u nekoliko navrata je tokom prethodnih godina dolazilo do blokade ili prekida dijaloga.
Potpisano je i preko 30 sporazuma iz različitih oblasti, ali većina njih nije u potpunosti implementirana na terenu.
S druge strane, proteklih godina je dolazilo i do povećanja tenzija na terenu, nakon čega bi predstavnici međunarodne zajednice krenuli u “misiju” spuštanja tenzija i šatl diplomatijom.
Jedna takva kriza se dogodila 31. jula, kada su lokalni Srbi na severu Kosova, gde čine većinu, ponovo podigli barikade sa ciljem da spreče Vladu Kosova da primeni odluke o preregistraciji vozila sa srpskih (koje Kosovo smatra ilegalnim) na kosovske tablice i o izdavanju dokumenta građanima koji bi zamenio srpsku ličnu kartu, praksa koju je Srbija koristila godinama unazad za stanovnike Kosova.
Stanovnici glavnih gradova Srbije i Kosova rekli su za RSE još pre više od godinu dana kako su svesni da je put do dogovora težak:
Nakon "intervencije" stranih diplomata, situacija se stabilizovala ali je međunarodna zajednica stranama jasno stavila do znanja da više neće "tolerisati" destabilizaciju.
Tako su predsednik francuske Emanule Makron (Emmanule Macron) i nemački kancelar Olaf (Saholz) Šolc 4. septembra pozvali Kurtija i Vučića da pokažu maksimalnu odlučnost i spremnost za donošenje teških odluka, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije.
Tada su odlučili i da njihovi savetnici, Emanuel Bone(Emmanuel Bonne) i Jens Plotner, "pomognu" Kurtiju i Vučiću u donošenju tih teških odluka.
Ubrzo se u javnosti pojavljuje informacija da su ove dve države dale i predlog kako da Kosovo i Srbija reše nesuglasice.
S druge strane, građani Prištine i Beograda, kako se može čuti u anketi, potvrđuju da je malo toga poznato o samom ovom predlogu.
Facebook Forum