"Nekako turizam i omladina, iskreno dva različita pojma", reči su devetnaestogodišnje Anje Kostić iz Beograda kada je saznala da će se oformiti Ministarstvo turizma i omladine.
Kako kaže, jedinu poveznicu koju vidi između turizma i omladine jeste želja mladih za putovanjima. Ipak, smatra da bi Ministarstvo omladine trebalo biti odvojeno.
Nakon više od šest meseci od izbora u Srbiji i dalje se čeka na formiranje Vlade. Ono što je poznato su njeni obrisi, jer će prema predlogu 148 poslanika nova Vlada imati 25 resora, umesto dosadašnjih 21.
Predlog je na agendi zasedanja Skupštine Srbije i očekuje se da će biti usvojen.
Prema predlogu, objavljenom na sajtu parlamenta, dosadašnje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podeljeno je na tri dela.
Nastali su Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstvo turizma i omladine i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Iako je omladina do sada umesto turizmu bila pripojena sportu, doneta je odluka da će ubuduće postojati i zasebno Ministarstvo sporta.
Dvadesetdvogodišnji David iz Požarevca kaže da može da vidi "logiku kojom su se bavili" kada je oformljeno Ministarstvo turizma i omladine.
"Hteli su da spoje zabavu mladih i turizam kao zašto bi ljudi želeli da dolaze ovde, što je okej ideja nominalno, ali mislim da u praksi ne bi moglo da se izvede toliko dobro, zato što ipak mladi ljudi ne treba da se gledaju kroz neku prizmu profita za celu zemlju, nego su 'end goal' (krajnji cilj) sami po sebi", ističe David.
On smatra i da je bolje omladinski sektor pripojiti kulturi nego turizmu, a da bi država mogla da radi "mnogo više" za omladinu.
"O tome nam govori na primer stanje ovog platoa (plato Filozofskog fakulteta u Beogradu, prim. aut.) na kome smo sada. Eto, to je jedan problem koji se takođe može ticati turizma, ali mnogo više mladih ljudi, koji su apsolutno zapostavljeni", kaže David.
Da bi trebalo formirati odvojeno Ministarstvo omladine slaže se i dvadesetogodišnji Relja Brajović iz Beograda. Kako kaže, ono bi potencijalno pokrenulo pitanja koja ostala ministarstva ne bi.
"Hajde da zanemarimo sada Beograd i mlade ljude u Beogradu, i da se osvrnemo na mlade ljude van njega i koliko im ovaj sistem ne dozvoljava prosperitet, ne pričam materijalno, pričam čisto kulturološki", kaže Relja.
On smatra da mladi trenutno nemaju platformu na kojoj bi iznosili svoja mišljenja.
"Trenutni vlastodršci guraju vrednosti koje ne dozvoljavaju da se menja status kvo (status quo), da se dovede išta u pitanje", ističe Relja.
Ipak, on kaže da ako je cilj novog ministarstva da poveže mlade ljude sa mladima širom sveta, da to može biti "sasvim razuman i dobar pristup".
Istu poveznicu vidi i dvadesetjednogodišnja Teodora Gligorijević iz Beograda.
"Nekako mi nema smisla. Jedino ako možda misle da povežu sa drugim studentima, decom iz drugih zemalja, pa možda zbog toga, ali ovako za turizam... Više mi logike ima vezano za sport", kaže Teodora.
Ipak, i ona smatra da bi Ministarstvo omladine trebalo biti zasebno ministarstvo, te da se ne pripaja ostalim, jer se, kako kaže, do sada nisu dovoljno bavili važnim pitanjima za mlade.
"Iskreno, država ne radi uopšte za mlade. Od sistema do generalno svega radi više na tome da mladi napuštaju zemlju, a ne da ostaju ovde", smatra Teodora i dodaje da taj pristup "nije fer".
"Ja volim svoju zemlju. Ne volim je po pitanju politike i svega, ali volim je kao kulturnu baštinu", ističe ona govoreći o tretiranju mladih u Srbiji.
O neophodnosti da država više pruža mladima govori i Anja Kostić. Kako kaže, neophodno je poboljšati rad institucija koje se bave pravima mladih.
"Ti ljudi koji vrše te poslove, ja mislim da oni jednostavno nisu spremni za takve pozicije, nisu spremni da pomognu mladima", ističe Anja i dodaje da na tim pozicijama treba da budu ljudi koji će razumeti potrebe mladih.
Šta kažu iz Krovne organizacije mladih Srbije?
Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić istakla je da ne vidi vezu između turizma i omladine, ali da je najvažnije najpre videti kolika će biti snaga Sektora za omladinu u novom ministarstvu, kao i da li će budući ministar posvetiti jednaku pažnju omladini kao i drugom sektoru za koji je nadležan.
"Mi smo pratili recimo dosadašnji rad Ministarstva omladine i sporta i videli da je u javnim nastupima drastično više bilo objava koje se tiču sporta nego omladine, i plašimo se prosto da će i sa ovim ovakvim ministarstvom to biti situacija", ističe Pejić.
U KOMS-ovom Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih istaknuto je da je u 2022. godini iz Ministarstva omladine i sporta za sport otišlo 78 odsto budžeta, dok je za omladinski sektor, kada se izuzme Fond za mlade talente koji podržava pojedince, odvojeno 7,4 odsto sredstava.
"Dakle, vidimo da Sektor za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta nije bio dovoljno jak da podnese, odnosno da se postara da omladinske politike budu implementirane i propustili smo da ključne zakone poput Zakona o mladima unapredimo ili da se strategija pravovremeno donese", naglašava Pejić.
Kako kaže, neophodno je zagovarati da se omladinska politika kao takva prepozna, i da balans između dva različita sektora bude što ravnopravniji.
"Odnosno, da bude zaista balans, da ne bude jedan sektor dominantan i da samim tim nemamo omladinu koja se eto tako pripaja iz jednog u drugo ministarstvo", podvlači Pejić.
Kako drugi isto rešavaju pitanje?
Omladinski sektor širom Evrope češće je pripajan drugima nego što je prepoznat kao zasebno ministarstvo, a tako je i na prostoru Zapadnog Balkana.
Na Kosovu ono je u okviru Ministarstva kulture, omladine i sporta, u Crnoj Gori u okviru Ministarstva sporta i mladih, a u Severnoj Makedoniji postoji Agencija za sport i mlade.
U Bosni i Hercegovini nema ingerencije za sport, turizam i mlade, dok u Republici Srpskoj postoji Ministarstvo porodice, omladine i sporta.
U Hrvatskoj je od 2011. do 2016. postojalo Ministarstvo socijalne politike i mladih, što više nije slučaj.
Međutim, Miljana Pejić ističe da je zapravo važnije koliko je Sektor za omladinu jak, a kao primer dobre prakse izdvaja Švedsku, gde je ovaj sektor u okviru Ministarstva kulture.
"Prosto njihov Sektor za omladinu je bio, i u smislu ljudskih resursa i u smislu budžeta kojim Sektor upravlja, dosta veći i jači. Samim tim nije bilo ni toliko važno da li je u Ministarstvu kulture ili u nekom drugom ministarstvu, zato što su prosto sredstva i ljudski resursi bili odvojeni za Sektor za omladinu da bi on sistemski mogao da se bavi razvojem i unapređenjem omladinske politike", ističe Pejić.
Kako kaže, neophodno je imati i osobu koja je senzibilisana za temu i poznaje omladinski sektor i načine na koje mladi mogu da učestvuju u donošenju odluka, ali i da je ključno imati mogućnost boljeg upravljanja ljudskim resursima i budžetom.
"Ono što je svakako negde najvažnije u tom kontekstu jeste da zapravo Sektor za omladinu ima dovoljno kapaciteta, ljudskih resursa i budžeta za podršku udruživanju i participaciji mladih, da bismo onda mogli zaista da pričamo o tome da se sistemski kao država bavimo pitanjima mladih", navela je Pejić.
Ona je istakla da je pozitivno to što je omladinska politika ostala na nivou ministarstva, što pre 2007. nije bio slučaj.
Ipak, prethodnih godina je, kako kaže, nedostajala međusektorska saradnja i sinergija između različitih resora kako bi se unapredio položaj mladih.
"Politika mladih je horizontalna politika. Podjednako je važno da recimo i u Strategiji za zapošljavanje, za koju je nadležno Ministarstvo za rad, bude prepoznata specifična uloga mladih. Isto tako za druga resorna ministarstva - Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke. Dakle, u različitim sektorima da bude prepoznat specifični položaj mladih", ističe Pejić.
Prema poslednjoj objavljenoj proceni broja stanovništva sa kraja 2020. godine, mladi (15 - 30 godina) čine 17,6 odsto populacije u Srbiji.
