Srednjevekovni manastir "Visoki Dečani", Srpske pravoslavne crkve (SPC), više od dve decenije pokušava da povrati vlasništvo nad 24 hektara zemlje i šume na Kosovu.
Ova zemlja, koja se nalazi oko manastira, u katastru je upisana kao imovina društvenih preduzeća iz bivše Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) "Ijlirija" i "Apiko". U vlasništvu prvog je hotel a drugog fabrika meda.
Ipak, da 24 hektara zemlje i šume pripada manastiru "Visoki Dečani", utvrdio je Ustavni sud Kosova maja 2016. godine.
Uprkos tome lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da sprovedu tu odluku, uz obrazloženje da je devedesetih godina prošlog veka za vreme socijalističke Jugoslavije režim Slobodana Miloševića na silu oduzimao imovinu.
S druge strane, iz manastira tvrde da je njima 1997. godine zapravo vraćeno tih 24 od ukupno 700 hektara koje im je prethodno oduzela komunistička vlast Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine.
Pored poljoprivrednog zemljišta i šume, na ovih 24 hektara nalaze se i dva hotela sa oko 10 manjih pratećih objekata, kao i zgrada preduzeća, koje je u predratnom periodu bilo poznato po proizvodnji meda.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je obišao ove objekte koji su potpuno oronuli.
Zaboravljeni hotel usred planine
Na oko 500 metara od manastira "Visoki Dečani", skriven među visokim borovima, nalazi se hotel "Iljirija".
Danas niko ne brine o objektu hotela koji je prestao da radi devedesetih godina, kada je tadašnji režim Srbije počeo da uvodi nasilne mere, te zatvorio brojne institucije i preduzeća.
Inventar je uglavnom pokraden ili oštećen tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Nedovršeni hotelski kompleks
Na kraju objekta Hotela "Iljirija" nalazi se još jedan hotelski kompleks. Njegova izgradnja je počela pre 1998. godine ali su ratna dešavanja prekinula radove i oni nikada nisu završeni.
Unutar nedovršenog kompleksa može da se vidi je hotel trebao da ima na desetine sala i veliki broj soba. Sada su samo ostaci grubih radova.
Pristup 'Apiku' zabranjen
Objekat za proizvodnju meda "Apiko” je prazan i ograđen žicom. Godinama na ovaj posed nije kročio niko od radnika.
Od 1999. godine objekat nadgleda mirovna misija NATO-a, KFOR i pristup je zabranjen.
Zbog blizine kontrolnog punkta KFOR-a objekat je bilo moguće fotografisati samo sa velike udaljenosti.
U preduzeću "Apiko" je do početka devedesetih godina radilo oko 30 radnika.
Kao i mnoga druga preduzeća na Kosovu, "Apiko" je tada prestao sa radom zbog nestabilne političke situacije.
Specijalno zaštićena zona
Svi ovi objekti, kao i manastir "Visoki Dečani", nalaze se unutar Specijalno zaštićene zone koju su odredile kosovske vlasti i koja zauzima ukupno 839 hektara.
Skupština Kosova je, naime, 2008. godine usvojila Zakon o specijalnim zaštićenim zonama koji treba da osigura zaštitu srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu, ali i da zaštiti ostala kulturno istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu na Kosovu.
U ovom delu nije dozvoljena gradnja ili realizacija infrastrukturnih projekata.
Međutim, manastir "Visoki Dečani" je tokom godina izgradio kamenu ogradu i druge objekte.
Štete od blokade zemljišta
Osim što takav stav imaju institucije, i neki građani sa kojima je RSE razgovarao smatraju da manastir nije vlasnik 24 hektara zemlje i šume.
Šezdesettrogodišnji Miftar Januzaj iz sela Isnić koje pripada Opštini Dečani je 15 godina radio u odmaralištu "Dečanski borovi". Navodi da je zbog blokade zemljišta na kojima dva preduzeća imaju imovinu naneta velika šteta meštanima.
"Manastir 'Dečani' je kulturno mesto, ali to ne znači da ima pravo da uzima imanja koja mu ne pripadaju. Ne uzimamo ni mi manastirsko, ali ni manastir ne treba da uzme naše", kaže Januzaj.
Dečje odmaralište "Dečanski borovi" nalazi se unutar Specijalno zaštićene zone i pod nadzorom je KFOR-a. Nije bilo moguće fotografisati ga.
Januzaj tvrdi da je to odmaralište imalo veliki smeštajni kapacitet.
"To je bilo mesto gde su dolazila deca sa celog Kosova. Bilo je to odmaralište za sve opštine. Bilo je to odmaralište sa kapacitetom od 510 ležajeva. Bilo je to veoma živo mesto", kaže Januzaj.
Profesor i autor knjige "Planinski resursi Dečana i turizam" Adem Ljušaj (Adem Lushaj) ocenjuje da je blokada hotelskog kompleksa "Iljirija" i fabrike meda "Apiko" blokirala i privredni razvoj opštine Dečani. Protivi se odluci Ustavnog suda da je manastir vlasnik nad 24 hektara zemlje i šume. Prema njegovom mišljenju, jedini vlasnici tog zemljišta i pratećih objekata su kompanije "Ijlirija” i "Apiko".
"Gubici su ogromni, kako iz ugla zapošljavanja tako i u prihodima, kada se zna da je turizam sektor ekonomskog razvoja – veoma važan za opštinu Dečane", kaže Ljušaj.
Profesor Ljušaj navodi da je u hotelskom kompleksu "Iljirija", fabrici meda "Apiko" i odmaralištu bilo zaposleno oko 100 radnika.
"Prema statističkim podacima koje smo dobili, fabrika meda je imala do 25 radnika, dok je hotelski kompleks 'Iljirija' imao do 40 radnika", kaže Ljušaj.
Dodaje da je u dečijem odmaralištu, u zavisnosti od sezone, bilo angažovano još oko 40 radnika.
Istorija spora ukratko
Lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da manastiru "Visoki Dečani" dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer smatraju da ta imovina pripada društvenim preduzećima "Apiko" i "Ilirija", te da nikada nije pripadala Manastiru.
Iako su odluke Ustavnog suda obavezne i konačne za sve strane, lokalne i državne vlasti tvrde da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru "Visoki Dečani".
Te tvrdnje često iznose i aktuelni premijer Kosova Albin Kurti (Albin Kurti), te predsednica Kosova Vjosa Osmani.
S druge strane, Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, poznatije kao zemlje Kvinte, godinama izražavaju zabrinutost što se odluka Ustavnog suda ne poštuje u slučaju "Visokih Dečana" i redovno pozivaju kosovske vlasti da manastiru dozvoli da zemlju upiše u katastar.
Facebook Forum