Odluku da Vojsci ostaje petina proizvodnje industrije naoružanja i vojne opreme Srbija je donela u jeku rata u Ukrajini, sedam i po meseci od početka ruske invazije.

Dok su zbog sukoba na obodu Evropske unije uglavnom jasni motivi za naredbu koju je doneo šef države Aleksandar Vučić, ova strateška odluka javno je saopštena bez dodatnih detalja.

Okosnicu namenske proizvodnje Srbije čini sedam velikih državnih kompanija koje se bave naoružanjem, vojnom opremom, municijom i razvojem vojnih tehnologija.

Prema navodima Ministarstva odbrane, Srbija je u 2021. izvezla naoružanje vredno 500 miliona dolara, što je porast za trećinu u odnosu na 2020.

"Naredba vrha države ima veze sa rusko-ukrajinskim ratom, ali nije u pitanju spoljnopolitička odluka Srbije. Uobičajeno je da se u trenucima velikih svetskih kriza, pa i u onima u kojima nije bilo rata, podiže borbena gotovost i popunjavaju vojne zalihe", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Srbije Petar Bošković.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je na konferenciji za štampu 8. oktobra da je za fabrike namenske industrije potpisao dokument da 20 odsto proizvoda ide za Vojsku Srbije.

"Jasno je da će sukobi u svetu dugo da traju. Pronalazimo i kupce za našu robu, možemo sve da prodamo na stotinu strana sveta", rekao je Vučić.

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane Srbije, rekao je za RSE da odluka nije iznenađujuća.

On je dodao da je i pre više od deset godina, dok je od 2007. do 2012. bio na čelu Ministarstva odbrane, u svetu postojala ogromna potražnja za srpskim vojnim asortimanom.

Navodi da je tada namenska industrija tražila da joj se dozvoli da izveze sve što proizvede.

"Naredba je izdata pre svega iz bezbednosnih razloga, u skladu sa aktuelnom geopolitičkom situacijom. Njena intencija je da sva proizvodnja ne ode u inostranstvo i da se spreči eventualni deficit sredstava za Vojsku Srbije", naveo je Šutanovac.

Srbija se u decenijama nakon Drugog svetskog rata, po raspadu Jugoslavije devedesetih i početkom XXI veka oslanjala na rusko naoružanje, jer je oko 80 odsto sredstava u njenoj vojsci proizvedeno u Sovjetskom Savezu (SSSR) iz kog je proistekla današnja Ruska Federacija.

"Globalna potražnja za oružjem prevazilazi proizvodne kapacitete. Vojska Srbije, koja raspolaže defanzivnim naoružanjem, ima potrebu za municijom svih kalibara. Tako da je logična odluka da se popune skladišta vojnih rezervi", rekao je Šutanovac.

Vojni komentator iz Beograda Petar Bošković kaže da nema podataka koliko je u proteklim decenijama Srbiji ostajalo sredstava iz namenske.

"Ona je uvek bila dužna da produkciju prilagodi potrebama naše vojske, bilo da je reč o municiji ili naoružanju. Jasno je da situacija kao što je rat u Ukrajini umnogome povećava zahteve za odbrambenu industriju", dodao je Bošković.

Podaci Ministarstva trgovine pokazuju da je u 2020. Srbija najviše izvezla u Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), 16 odsto ukupnog izvoza, zatim u Sjedinjene Američke Države (SAD) 15 odsto i Kipar oko 11 odsto.

SAD predlažu kupovinu sa Zapada

U danu kada je Vučić objavio naredbu da 20 odsto domaće vojne proizvodnje ostaje vojsci, američki predstavnik izjavio je da SAD "ohrabruju Srbiju" da poveća nabavku vojne opreme sa Zapada.

"Proširenje saradnje zahtevalo bi da Srbija izdvoji dodatna ulaganja za američku i evropsku opremu. Smatramo da je to u skladu sa njenim evropskim aspiracijama", izjavio je vojni ataše SAD u Beogradu pukovnik Kori Šej (Corey Shea) 8. oktobra za beogradski Istraživačko-izdavački centar Demostat.

Od početka modernizacije vojske 2016. godine, osim ruskih, kupila je zapadnoevropske Erbas (Airbus) helikoptere, kineski protivvazduhoplovni sistem i dronove, dok razmatra nabavku francuskih borbenih aviona.

Nezavisna informativna platforma Balkanska bezbednosna mreža objavila je u avgustu da je Srbija u skoro tri stotine ugovora sa 31 državom naručila oružje u vrednosti od 1,3 milijarde dolara.

Poljska nabavlja iz Južne Koreje

Poljska je jedna od država nekadašnjeg Istočnog bloka i sadašnje Evropske unije (EU) koja je u sred rata u Ukrajini odlučila da popuni vojne rezerve modernim sredstvima, umesto zaliha iz sovjetske ere koje je poslala Kijevu.

Rojters (Reuters) je u julu izvestio da je sporazumom sa Južnom Korejom, vrednim 14,5 milijardi evra, dogovorena isporuka 1.000 tenkova, 672 samohodne haubice i 48 lakih borbenih aviona.

"Kada bukti rat, uobičajeno je da sve zemlje podižu borbenu gotovost. Popunjavaju ratne rezerve i prate situaciju", naveo je vojni komentator Petar Bošković.

Vučić o izvozu oružja

Popunjavanje vojnih zaliha u situaciji globalne nestabilnosti i povećane potražnje za oružjem Srbija vidi i kao šansu namenske da dodatno zaradi na evropskom tržištu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je početkom oktobra da će država u modernizaciju tog sektora uložiti stotine miliona evra.

"Svu municiju koju napravimo možemo da prodamo za tri dana. Svaka naša granata, bomba i raketa ima deset kupaca po komadu", rekao je Vučić 15. avgusta u Beogradu na prikazu naoružanja i vojne opreme u Vojnoj akademiji.

Vučić tada nije precizirao ko je sve zainteresovan za kupovinu srpskog oružja. On je ranije izjavio da Srbija neće slati naoružanje Ukrajini, niti će preko svoje teritorije dozvoliti transport oružja ka toj zemlji.

Pre pet godina, kada je srpska odbrambena industrija već radila "punom parom", Vučić je saopštio da je planirani izvoz namenske u narednoj deceniji milijardu evra godišnje. Te 2017. država je za poslovanje preduzeća u ovom sektoru izdvojila 45 miliona evra.

Dragan Šutanovac kaže da je dobro da je najnovija naredba javno saopštena.

"To verovatno iznenađuje deo građana koji misli da vojska nešto radi u tajnosti. Vojni potencijali kriju se u diktatorskim zemljama, dok su na Zapadu nabavke transparentne", navodi Šutanovac.

Sa druge strane, vojni komentator Petar Bošković navodi da se ne podrazumeva iznošenje takvih podataka.

"Nema potrebe za tim. Dovoljno je reći da je vojska obezbeđena, da prati situaciju i da je spremna da ispuni zadatke. Time se poručuje da su joj stokovi puni", dodaje Bošković.

O čemu nedostaju informacije?

Već decenijama Vojska Srbije jedna je od institucija u koju građani imaju najveće poverenje. Po jednom od poslednjih istraživanja neprofitne organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), za više od petine stanovnika srpska vojska je na vrhu liste poverenja.

Jedna od procena BCBP-a iz istraživanja je da je za jačanje integriteta Ministarstva odbrane potrebno unaprediti objavljivanje informacija, naročito u oblasti finansijskog i materijalnog poslovanja.

Ta organizacija navela je da je smanjena transparentnost budžeta, počev od rebalansa 2012, da sklopljeni ugovori nisu dostupni javnosti, te da su potrebna poboljšanja u procesu javnih nabavki.

Glavni aduti 'Nora', 'Tamnava' i 'Lazar'

Politiko (Politico) je u oktobru podsetio da su se nakon invazije Rusije na Ukrajinu zemlje Evropske unije obavezale da će potrošiti više od 230 milijardi evra na modernizaciju vojnog arsenala. Taj američki portal naveo je da, na primer, odbrambene industrije Švedske i Češke ulažu stotine miliona u modernizaciju pogona.

"Napredno oružje u Evropi trenutno nije dostupno jer su za njegovu proizvodnju na lokalu potrebne godine i investicije u milijardama evra", piše Politiko.

Većinu izvoza vojnog sektora Srbije decenijama su činili municija i puške koje je od sredine dvehiljaditih prodavala u sedamdesetak zemalja, od Amerike do Jugoistočne Azije.

Nešto moderniji aduti Srbije koji su poslednjih godina traženi u svetu su samohodna haubica "Nora-B52" (cena - oko 1,5 milion evra), trenažni avion "Lasta" (oko 700.000 evra) iz pančevačke fabrike "Utva", raketni sistem "Tamnava" i oklopni transporter “Lazar”.

Srpska vojna proizvodnja gotovo je uništena 1999. godine u NATO bombardovanju Krušika, Slobode, Prve iskre i fabrike u Lučanima.

Kao naslednica vojne industrije nekadašnje Jugoslavije zadržala je potencijalne kupce u Africi i na Bliskom Istoku, da bi "oživela" 2007. sa ugovorom vrednim 250 miliona dolara za izvoz naoružanja, opreme i municije u Irak.

Tri godine kasnije usledio je posao u Alžiru od nekoliko stotina miliona evra za transfer tehnologija za četiri fabrike municije, opremu i naoružanje.

Sledeći nagli rast izvoza dogodio se od 2014, pre svega izvozom u Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

U srpskoj odbrambenoj industriji, po Ministarstvu odbrane, zaposleno je 22.000 ljudi.

Ministarstvo odbrane Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.

Afere u namenskoj industriji Srbije

Jedna od poslednjih afera vezana za srpsku namensku industriju tiče se nesreće koja se dogodila 16. jula na severu Grčke kada se srušio ukrajinski avion kojim su za Bangladeš prevožene vežbovne mine koju je domaća firma Valir kupila od državne fabrike Krušik.

Beogradska kompanija Valir, po podacima iz Privrednog registra, osnovana je u decembru 2019. sa osnivačkim ulogom od 0,85 evra, da bi u 2021, kako se vidi iz finansijskih izveštaja, imala prihod od oko 55 miliona evra.

Grčka je 18. jula uložila protest Srbiji zbog toga što nije blagovremeno obaveštena kakav teret prevozi avion privatnog kargo-operatera iz Ukrajine u čijem padu kod Kavale je poginulo osam članova posade. Ministarstvo odbrane Srbije tada je saopštilo da pruža podršku grčkim vlastima da sprovedu detaljnu istragu i o rezultatima obaveste javnost.

Tada je ponovo otvoreno pitanje ko posreduje u izvozu srpskog naoružanja, jer su mediji u vezu sa Valirom dovodili trgovca oružjem Slobodana Tešića. On nije odgovorio na pitanje RSE da li je ta informacija tačna.

Slobodan Tešić je pod sankcijama Sjedinjenih Država od 2017, a devet njegovih saradnika na listu embarga dodato je 2019. Kao razlog je navedena nelegalna trgovina oružjem sa više zemalja i davanje mita.

Tešić se nalazio i na listi Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja od 2003. do 2013. zbog kršenja sankcija UN na izvoz oružja u Liberiju.

Jedno od pitanja koja se u javnosti pokreću u vezi sa izvozom naoružanja iz Srbije je i gde ono završava. Izvestilac UN za ljudska prava u Mijanmaru Tom Endrjuz (Tom Andrews) rekao je 22. februara da Rusija, Kina i Srbija "nastavljaju da hunti u toj zemlji isporučuju oružje koje je od vojnog puča u toj zemlji korišćeno za napade na civile". Dan posle Ministarstvo spoljnih poslova Srbije demantovalo je te navode.

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) saopštila je da je, kako je navela, u avgustu 2021. identifikovala oružje srpske proizvodnje u video zapisima koje su objavile naoružane grupe u afričkom regionu Sahel, u pograničnom području između Malija, Nigera i Burkine Faso.

Iz Ministarstva trgovine Srbije tada su saopštili da je krajnji korisnik oružja koje je 2020. izvezeno u Burkinu Faso bilo njeno Ministarstvo odbrane.

Vlasti Azerbejdžana su u julu 2020. tvrdile da je Srbija preko teritorije Gruzije Jermeniji isporučila minobacače i municiju. Ministarstvo spoljnih poslova Gruzije demantovalo je tranzit oružja preko njihove teritorije. Zvaničnici u Beogradu naveli su da Jermenija nije pod sankcijama i da izvoz oružja nije bio protivzakonit.

Srpsko oružje na ratištima

Proteklih godina, na osnovu neproverenih fotografija sa ratišta, pojedine mirovne organizacije tvrdile su da se oružje proizvedeno u Srbiji pojavilo u Jemenu i Siriji. Nadležna ministarstva saopštila su da Srbija u te zemlje ne izvozi oružje.

Nadležni u Srbiji u svim takvim slučajevima navodili su da se u izvozu naoružanja i vojne opreme strogo pridržavaju zakona, te da je ključno izdavanje takozvanog "end user" (krajnji korisnik) sertifikata. Odnosno, da zemlja izvoznik nakon potpisivanja ugovora i realizacije posla ne može da kontroliše kako će ga dalje kupac koristiti.

Radnik Krušika Aleksandar Obradović izneo je 2019. tvrdnje i dokumente o korupciji u toj firmi za proizvodnju oružja iz Valjeva.

Potom je Obradović uhapšen pošto je otkriveno da je novinarima dostavio dokumentaciju da je u trgovini oružjem bilo privilegovanih privatnih firmi, među kojima i beogradski GIM koji se povezuje sa ocem tadašnjeg ministra policije i aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića.

Novinarska istraživačka mreža BIRN pisala je 2018. da je Branko Stefanović, koji je u međuvremenu preminuo, kao predstavnik GIM-a posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije.

Njegovu ulogu u trgovini oružjem negirali su ministar Stefanović, predsednik države Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Radnik Aleksandar Obradović suspendovan je sa posla i od države nije dobio status uzbunjivača.

U prethodnoj deceniji u vojnoj industriji Srbije dogodilo se nekoliko velikih nesreća, od kojih su pojedine bile fatalne po zaposlene.

Radnici Milomir Milivojević (25) i Milojko Ignjatović (55) poginuli su 14. jula 2017. u eksploziji baruta u fabrici Milan Blagojević-Namenska u Lučanima nedaleko od Čačka, 150 kilometara jugozapadno od Beograda.

U trenutku kada se dogodila, to je bila 15. nesreća u namenskoj industriji u Srbiji od 2006. Glavni optuženi za pogibiju dvojice radnika, direktor te firme Radoš Milovanović, umro je od srčanog udara u aprilu ove godine dok mu je suđenje trajalo.