(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)
Preporukom - uz uslove - da Bosna i Hercegovina dobije status kandidata, Evropska komisija je 12. oktobra nastavila tamo gde je stala u junu kada je isto učinila u slučaju Ukrajine i Moldavije.
Proces proširenja Evropske unije je, velikim delom zbog rata u Ukrajini, iznenada ponovo oživeo posle skoro decenije "komatoznog stanja". Sada se postavlja pitanje da li će 27 država članica EU na ovu preporuku odgovoriti sa istom pozitivnošću kao na kandidaturu Kijeva i Kišinjeva. Letos ih je poneo osećaj istorije i ohrabrenja.
Ukrajinu zahvaćenu ratom, ali entuzijastičnu po pitanju reformi, i proevropski orijentisanu ali ranjivu Moldaviju, trebalo je ohrabriti i dati im priznanje. Dodeljeni su im statusi kandidata kada im je bilo potrebno "svetlo na kraju tunela". Naravno, uz priložene stroge uslove, to potencijalno znači da bi moglo proći neko vreme pre nego što zaista mogu da počnu pregovore o pristupanju.
Preporuka uz osam uslova
Brisel sada pokušava da ponovi isti trik sa BiH. Uz preporuku statusa kandidata dolazi osam uslova.
Nekoliko njih odnosi se na različite zakone i amandmane koje Sarajevo mora da ispuni da bi pravosuđe postalo potpuno funkcionalno, ali su potrebne i reforme u upravljanju migracijama, više akcija za osiguranje slobode izražavanja i slobode medija, posebno sudsko praćenje slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima i osigurati da postoji koordinacija u celoj BiH po pitanjima EU – što se pokazalo nedostižnim u veoma podeljenoj naciji.
Ovo već zvuči kao težak zadatak, ali ovo nije sve. Možda je najhitnije pitanje dugotrajna poteškoća oko finalizacije nerešenih ustavnih i izbornih reformi koje bi osigurale bolju i pravedniju etničku zastupljenost u zemlji.
Zapad je dugo pokušavao da nađe rešenja putem posredovanja, ali bezuspešno. Malo ljudi veruje da se bilo šta može promeniti u skorije vreme, ali sada postoji nada da status kandidata može da usmeri umove.
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelyi bio je otvoren: "Dodeljivanje statusa kandidata je ponuda Evrope Bosni i Hercegovini i narodu Bosne i Hercegovine. Ovo radimo za građane Bosne i Hercegovine, ali to dolazi i sa velikim očekivanjima. Na eliti je da to pretvori u stvarnost".
Neke zemlje, posebno Austrija, Hrvatska i Slovenija, zalagale su se za ovo još letos kada su Moldavija i Ukrajina dobile status kandidata. I iznele su poentu.
Sličnosti i razlike sa Ukrajinom i Moldavijom
Zaista je izgledalo pomalo nepravedno da je zemlju koja je tako dugo čekala u redu odjednom preskočio par koji se tek nedavno prijavio za pridruživanje bloku. I baš kao i Ukrajina, Bosna je takođe pretrpela rat i razaranja – samo ne tako nedavno.
Dakle, države članice sada imaju priliku da to isprave tako što će BiH staviti u ravnopravan položaj sa druge dve zemlje kada budu razmatrale ovo pitanje u decembru. A sa uslovima za koje se pokazalo da ih je prilično teško ispuniti, davanje statusa kandidata bilo bi simbolično i malo više od toga.
Zemlje, posebno one u zapadnoj Evropi, koje su još umorne od prebrzog proširenja kluba, mogu ukazati na kaznene uslove i njihovu inherentnu dvosmislenost – poput merenja "odlučnih koraka za jačanje prevencije i borbe protiv korupcije" – i zaključiti će da biti potrebno više vremena dok Sarajevo ne napreduje dalje na svom putu ka EU.
Ipak, postoji suštinska razlika između Ukrajine i Moldavije s jedne i Bosne i Hercegovine s druge strane. Uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju, i dalje preduzimaju suštinske reforme koje Brisel traži u različitim oblastima. Kada Komisija dođe sa svojom prvom procenom o tome kako Kijev i Moldavija napreduju na jesen, mogli bi vrlo lako zaključiti da su postigli dovoljan napredak da započnu pregovore o pristupanju EU.
Bosna i Hercegovina je do sada bila sušta suprotnost. Najnoviji izveštaj o napretku, koji je izradila Evropska komisija i koji je objavljen zajedno sa preporukom za status kandidata, strašno je čitati.
U stvari, to je jedan od najgorih izveštaja ikada objavljenih o bilo kojoj zemlji zapadnog Balkana u bilo kojoj godini.
Evo samo malog izbora rečenica koje u njemu stoje: "u Parlamentu su odbijeni amandmani za poboljšanje izbornih standarda"; "zbog političke opstrukcije, Ministarstvo finansija i trezora ometalo je nesmetanu organizaciju izbora u oktobru 2022. uskraćivanjem potrebnih sredstava"; "nije postignut napredak u obezbeđivanju povoljnog okruženja za civilno društvo"; "nedoslednost i preširoka diskreciona prava i dalje postoje u primeni pravila o imenovanju, disciplinskoj odgovornosti, napredovanju u karijeri i sukobu interesa sudija i tužilaca"…
U velikoj meri tu je i celi paragraf o Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta u zemlji, i njenim pokušajima da "jednostrano preuzme državne nadležnosti i razgradi državne institucije, ugrožavajući perspektivu zemlje za pristupanje EU".
To je jezik koji se povezuje sa krhkom državom. I zemlje članice EU, listajući izveštaj, verovatno će zaključiti isto.
Nepisano zlatno pravilo u Briselu o bilo kojoj odluci o prijemu novih članica je da se ne "uvoze problemi".
BiH je daleko od članstva i možda bi je status kandidata pokrenuo da dovede stvari u red. U suprotnom, veća je verovatnoća da će se Evropska unija i njene države članice usmeriti negde drugde kada su u pitanju potencijalne nove članice.
