Tekst: Robert Coalson i Mike Eckel
Očekivalo se da će govor biti o Ukrajini, gde se ruska vojska bori sedam meseci od početka invazije i gde Moskva polaže pravo na četiri delimično okupirana regiona kao svoja u otimanju zemlje koje su osudili Kijev i Zapad. Međutim, najveći deo obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina na nacionalnoj televiziji iz raskošne sale Svetog Đorđa u Kremlju 30. septembra bio je posvećen žestokom napadu na Sjedinjene Države i njihove saveznike.
Pred publikom sačinjenom od vladajućih elita – oba doma parlamenta, regionalnih guvernera, bezbednosnih i vojnih zvaničnika i drugih – Putin je predstavio zemlju kao prkosnu u jeku egzistencijalnog sukoba sa "satanskim" neprijateljem koji želi da uništi Rusiju, njenu kulturu, i ono što je nazvao njenim "tradicionalnim vrednostima".
Gotovo je ignorisao stvarni sukob koji je dramatično eskalirao u februaru pokretanjeminvazije velikih razmera na Ukrajinu, kao i neuspehe na bojnom polju koji predstavljaju ozbiljan izazov njegovim ambicijama.
"Zapadne elite poriču ne samo nacionalni suverenitet i međunarodno pravo; njihova hegemonija ima izražen karakter totalitarizma, despotizma i aparthejda", rekao je Putin. "Oni drsko dele svet na svoje vazale, na takozvane civilizovane zemlje i na sve ostale koji se, prema današnjim zapadnim rasistima, moraju pridružiti redovima varvara i divljaka", kazao je.
To je bio "najantiameričkiji govor koji je Vladimir Putin ikada održao", navela je Jelena Černjenko, poznata novinarka moskovskog lista Komersant, u objavi na Twitteru.
Putinov ogorčeni, ali trijumfalni ton bio je u suprotnosti sa oštrom realnošću kako rat u Ukrajini teče za ruske oružane snage.
Rusija je možda pretrpela čak 80.000 žrtava od 24. februara, procenjuju zapadni obaveštajni zvaničnici, što je značajan gubitak koji je podstakao Putina da naredi vojnu mobilizaciju prošle nedelje.
Oprosti u suzama i vjerski blagoslovi dok mobilizirani Rusi kreću u rat protiv Ukrajine
Ta naredba, koja zvanično predviđa slanje čak 300.000 novih vojnika u Ukrajinu, pokrenula je proteste u mnogim regionima u kojima se retko dešavaju javne demonstracije.
To je takođe izazvalo egzodus radno sposobnih i vojno sposobnih muškaraca, kao i žena, koji beže iz Rusije u susedne zemlje. Prema jednoj proceni, čak 260.000 ljudi pobeglo je otkako je Putin naredio mobilizaciju 21. septembra.
- Rusi koji bježe u Gruziju dijele svoja iskustva o odlascima
- Ruski patrijarh Kiril kaže da smrt u Ukrajini 'pere sve grijehe'
- Kremlj priznao greške u mobilizaciji, za sada nema plan za zatvaranje granica
U međuvremenu, na bojnom polju, ukrajinske snage su vodile zapanjujuću kontraofanzivu u severoistočnom regionu Harkiva, oslobađajući delove teritorije ranije ovog meseca i savladavajući znatan broj ruskih trupa. Taj zamah se nastavio.
Nekoliko sati pre Putinovog govora, prijavljeno je da su ukrajinske snage skoro opkolile strateški grad Lajman u severnom delu Donjecke oblasti, potencijalno zarobivši priličan broj ruskih vojnika. Ako Lajman bude ponovo zauzet, to će omogućiti ukrajinskim snagama da kontrolišu ključnu raskrsnicu i ugroze više ruskih linija snabdevanja, uključujući potencijalno grad Lisičanjsk, iz kojeg se Ukrajina povukla krajem juna usred ruskog napada.
Putinov govor je usledio pre nego što je potpisao sporazume kojima, u očima Moskve, čine regione Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja delom Rusije. Taj potez usledio je nakon referenduma koje je organizovao Kremlj, koje su Kijev i Zapad proglasili lažnim. Rusija ne kontroliše regione u celini, a u mnogim oblastima se vode žestoke borbe.
"Najava ruske aneksije je u oštroj suprotnosti sa vojnom realnošću na terenu, jer se ruske snage suočavaju sa zarobljavanjem u Lajmanu", napisao je američki vojni analitičar Michael Kofman na Twitteru. "Postoje dobre šanse da će to biti praćeno još jednim porazom i kolapsom tog džepa", naveo je.
Napredak Ukrajine – u Harkivu, i u manjoj meri u južnoj Hersonskoj oblasti – je posledica poboljšane ukrajinske taktike i isporuke moćnog zapadnog naoružanja koje je poremetilo ruske linije snabdevanja i taktiku komandovanja na terenu. Usred neuspeha, Putin je ono što Kremlj zvanično naziva "specijalnom vojnom operacijom" često smatrao ratom protiv Zapada.
Ratoborna retorika
Putin je, naravno, poznat po klevetanju Vašingtona i Zapada tokom 23 godine koliko je već na mestu predsednika i premijera.
U februaru 2007, na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, osudio je zapadne nacije zbog širenja NATO-a na zemlje bivšeg sovjetskog bloka i optužio Sjedinjene Države da pokušavaju da izgrade "unipolarni svet".
Kasnije iste godine, na svečanostima povodom godišnjice poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, on je uporedio američku spoljnu politiku sa politikom Hitlerovog Trećeg rajha. Govor u Minhenu je, međutim, bio "samo dečja igra u poređenju sa onim što je rečeno u Kremlju danas", napisala je Černjenko.
Putinov govor od 30. septembra "uglavnom se fokusirao na Zapad, i on je zaista izlio sve 'izme' koje je mogao u velikoj tradiciji sovjetske retorike", rekao je ukrajinski analitičar Oleh Sakjan za Current Time, navodeći Putinove optužbe za "imperijalizam, kolonijalizam, rasizam, rusofobiju" i drugo.
Putin je koristio "demonizaciju Zapada kao opravdanje za svoje postupke", rekao je Sakjan.
Abas Galjamov, bivši pisac Putinovih govora i politički konsultant koji sada živi van Rusije, napisao je da je "jedina suštinska stvar u današnjem obraćanju" Putinov poziv Ukrajini da prestane da se bori i održi razgovore, što je sve manje verovatno nakon pokušaja ruske aneksije četiri regiona.
"Putin se ne bori protiv Ukrajine, pa čak ni protiv NATO-a. On se bori protiv stvarnosti", napisao je Galjamov na Fejsbuku.
Putin, koji je takođe kratko govorio na slavljeničkom koncertu na Crvenom trgu posle ceremonije u Kremlju, u svom govoru gotovo da nije posvetio vreme situaciji na terenu.
Ignorišući činjenicu da Rusija kontroliše samo delove četiri regiona i da su njeni potezi da ih anektira naširoko osuđivani kao nelegitimni čin agresije, on je njihov status predstavio kao svršen čin, kao što je to učinio kada je Moskva okupirala i zauzela Krim 2014. godine.
"Ono što se desilo sa (četiri ukrajinska regiona) je sada urađeno, završeno. Rusija neće odustati od njih... Zaštitićemo našu zemlju svim sredstvima koja su nam na raspolaganju", rekao je on, ponavljajući niz pretnji koje su tanko prikrivene da bi Rusija u određenim okolnostima mogla da upotrebi nuklearno oružje.
Uprkos onome što je Putin nazvao "slobodnim govorom", američki državni sekretar Antony Blinken rekao je nakon govora da Sjedinjene Države nisu videle da je Rusija preduzela bilo kakvu akciju koja bi sugerisala da "razmišlja o upotrebi nuklearnog oružja". Putin je većinu svog vremena provodio u napadima na Sjedinjene Države i njihove saveznike, za koje je tvrdio da su skloni da unište Rusiju i njenu kulturu.
"Želim da vam kažem za šta se naš narod bori", rekao je on, pre nego što je krenuo u istorijsku litaniju optužnica protiv Zapada gde se pominju zločini kolonijalne ere, globalna trgovina robljem, opijumski ratovi, američka upotreba nuklearnog oružja protiv Japana i "vojno neopravdano" američko i britansko bombardovanje nemačkih gradova tokom Drugog svetskog rata i rata u Vijetnamu.
"Žele da nas pretvore u koloniju, zbirku robota bez duše", rekao je Putin ne pružajući dokaze zua te tvrdnje. "Naša misao i filozofija su im pretnja i zato napadaju naše filozofe", kazao je.
Referenca na napad na "naše filozofe" možda se odnosila na bombaški napad na automobil 21. avgusta van Moskve u kome je stradala ćerka krajnje desničarskog ruskog publiciste i samoproglašenog filozofa Aleksandra Dugina.
Bez dokaza, neki saveznici Kremlja krivili su za napad Kijev ili Zapad. Pohvale besnog antizapadnog Dugina bile su izrazita mera za stil Putinovog govora: Dugin ga je u postu u Telegramu nazvao "osnovnom objavom rata modernom Zapadu i modernom svetu u celini" i "manifestom tradicije".
Tatjana Stanovaja, ruski politikolog koja vodi konsultantsku firmu pod nazivom R.Politik, rekla je da je ruska elita – političari, poslovni lideri, intelektualci – u velikoj meri pružala podršku, iako sa "neformalnim gunđanjem i sumornim očekivanjima". To se promenilo kako se rat za Rusiju pogoršavao – a Putinova retorika je postala mračnija.
"Putin je spreman da ide do kraja, preteći da će sve poslati u raj ako Rusiji ne bude dozvoljeno da pobedi kako on smatra dovoljnim", napisala je Stanovaja, koja se sada nalazi u Francuskoj u komentaru objavljenom pre Putinovog govora, pozivajući se na na njegove nuklearne pretnje. "Elita i dalje pokazuje svoju spremnost da ide sa Putinom protiv Ukrajine, ali njihova vera u neizbežnost pobede se topi", napisala je ona. "A bez pobede postoji račva na putu: ili poraz koji znači kolaps Putinovog režima sa svim rizicima za vladajuću elitu, ili nuklearni argument koji nosi univerzalnu pretnju fizičkom opstanku."
