Šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin optužio je u petak, 30. septembra, Zapad za, kako je rekao, "teroristički čin" uništavanja podmorskih gasovoda Severni tok, što je dodatno zaoštrilo krizu koja je naterala Evropu da se fokusira na obezbeđivanje svoje energetske infrastrukture i snabdevanje.
Nariškin je rekao da Zapad pokušava da prikrije ko je izvršio napad na gasovode ispod Baltičkog mora, dok Kremlj zahteva međunarodnu istragu.
Države Evropske unije, koje su se nekada u velikoj meri oslanjale na Rusiju, a sada pokušavaju da pronađu alternativne izvore za snabdevanje gasom, smatraju da je curenje izazvano sabotažom, ali nisu nikoga optužile poimenice.
"Zapad čini sve da sakrije prave počinioce i organizatore ovog međunarodnog terorističkog akta", rekao je Nariškin.
Gasovodi Severni tok 1 i 2, preko kojih nije slat gas u Evropu kada je otkriveno curenje, ali su imali gas u sebi, bili su žarišta u energetskom sporu između Zapada i Rusije od njene invazije na Ukrajinu.
Rusku optužbu, najdirektniju jednog ruskog zvaničnika do sada, evropske zemlje će verovatno snažno odbaciti. SAD, koje su saopštile da je prerano tvrditi da je reč o sabotaži, odbacile su tvrdnje da su odgovorne.
Evropska unija još uvek istražuje kako je na ruskim gasovodima Severni tok 1 i 2 došlo do eksplozije ove nedelje, ispuštajući gas u Baltičko more kod obala Danske i Švedske. Seizmolozi su registrovali eksplozije u tom području.
Zbog ovih incidenata, evropske zemlje su pojačale budnost nad drugom kritičnom infrastrukturom, koja odjednom izgleda mnogo ranjivija.
Poljski operater električne mreže najavio je u petak proveru podmorskog kabla koji prenosi struju iz Švedske, koji prelazi preko oštećenih gasovoda Severnog toka.
Takođe je pojačan fokus na Baltic Pipe, projekat koji je predstavljen ove nedelje. Suparnik mreži Severnog toka, Baltic Pipe će transportovati gas do danskog i poljskog tržišta i krajnjih korisnika u susednim zemljama od 1. oktobra.
"Rizik za kratkoročne tokove gasa naglo je porastao zbog straha da bi mogla doći do nove sabotaže na kritičnim gasovodima za uvoz gasa", navodi kompanija Fitch Solutions.
"To bi moglo bi da poveća rizik od prerastanja rata u Ukrajini u širi regionalni sukob," ističe se u saopštenju.
Norveška, glavni ruski rival u snabdevanju gasom, rasporediće svoju vojsku u cilju zaštite naftnih i gasnih postrojenja od mogućih sabotaža nakon upozorenja o uočenim neidentifikovanim dronovima u septembru.
Nemački energetski regulator je u intervjuu Rojtersu pozvao na veću zaštitu za kritičnu energetsku infrastrukturu.
Pošto gas neće prolaziti kroz Severni tok u doglednoj budućnosti, evropske zemlje se utrkuju da obezbede više zaliha energije i pokušavaju da zaštite domaćinstva od eksplozije cena od prošle godine.
Članice Evropske unije su se složile u petak da uvedu hitne namete na neočekivane profite energetskih kompanija i počele su teške pregovore o uvođenju ograničenja cena gasa za čitav blok.
Nemačka je u četvrtak predstavila paket pomoći od 200 milijardi evra za kompanije i građane, što je vlada kancelara Olafa Šolca okarakterisala kao snažan odgovor na ono što je nazvala "energetskim ratom" Rusije protiv Evrope.
