Fudbalska reprezentacija Srbije biće jedna od pet iz Evrope koje na Svetskom prvenstvu u Kataru neće učestvovati u kampanji protiv diskriminacije "One love" (Jedna ljubav).
Ova akcija Fudbalskog saveza Holandije aktuelizovana je mesec i po uoči početka Mundijala u zemlji koja je dobijanjem domaćinstva dospela u fokus sveta i kao mesto sa manjkom poštovanja ljudskih prava.
"Fokusirani smo na fudbal. Držimo sportsku i politički neutralnu poziciju", saopštio je, između ostalog, 23. septembra generalni direktor Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Jovan Šurbatović.
Šta je "One love"?
U kampanji "One love" koju je pokrenuo Kraljevski fudbalski savez Holandije (KNVB/Koninklijke Nederlandse Voetbalbond) za sada učestvuje 10 evropskih reprezentacija, saopštila je ta asocijacija 21. septembra. Kako je dodao KNVB, njihovi kapiteni nose traku sa simbolom protiv diskriminacije - srcem u crvenoj, crnoj, zelenoj, roze, žutoj i svetloplavoj boji.
U promotivnom spotu na sajtu KNVB navodi se da su ciljevi kampanje zajedništvo i borba protiv isključivosti.
"Razlike nisu važne, jer svi delimo jednu ljubav – ljubav prema fudbalu", poruka je "One love".
"One love" nosi važnu poruku: Na terenu su svi jednaki i tako bi svuda trebalo da bude", rekao je kapiten reprezentacije Holandije Virdžil van Dajk (Virgil van Dijk) za sajt Fudbalskog saveza Holandije.
Svetsko prvenstvo u fudbalu se prvi put u 92-godišnjoj istoriji održava na Bliskom istoku, u Kataru. Otvoriće ga upravo reprezentacija Holandije u meču sa Senegalom 21. novembra.
Po izveštajima nevladine organizacije sa sedištem u Njujorku Hjuman rajts voč (Human Rights Watch), Katar ljudska prava krši u različitim segmentima. U tom kontekstu se još od dodeljivanja Prvenstva vodi globalna rasprava o tome da li će LGBT osobe, gostujući navijači i fudbaleri, u Kataru moći da uživaju svoja prava kao u liberalnim državama.
Milko Đurovski: Tim odlučuje
Milko Đurovski, reprezentativac nekadašnje Jugoslavije, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su dobre ovakve akcije.
"Ali sama reprezentacija mora da odluči da li će da nosi te boje ili ne. Ne smemo nikoga da teramo da mora to da uradi. Jer to ne bi bilo dobro", ocenio je Đurovski za RSE.
Milko Đurovski četiri godine je početkom devedesetih igrao za holandski Groningen (FC Groningen). Prethodno je u jugoslovenskoj Prvoj ligi nastupao za beogradske klubove Crvena zvezda i Partizan.
Đurovski dodaje da je društveni domet sporta ipak ograničen.
"Fudbal može da ukaže na diskriminaciju ali ne može da je iskoreni. Sada pričamo, a kada se završi Svetsko prvenstvo sve se to zaboravi", navodi Đurovski.
Zašto su dugine boje problem za Srbiju?
U opisu antidiskriminacione promocije "One love" okvirno se aludira na bazična ljudska prava. Takođe se amblem kampanje "One love" koloritno razlikuje od zastave duginih boja (Rainbow flag) koja je najrasprostranjeniji smbol LGBT zajednice koja se naziva i zastavom ponosa (Pride flag). Iz reprezentacija koje nisu prihvatile učešće u toj akciji najpre se govorilo o "kapitenskoj traci duginih boja".
Iz Fudbalskog saveza Srbije saopšteno je da FSS izbegava "svaku moguću provokaciju".
"Pitanje trake duginih boja za naše društvo veoma je osetljivo i nepotrebno. Stadioni nisu mesto za takve stvari", objasnio je, između ostalog, visoki funkcioner FSS-a Jovan Šurbatović.
On je naglasio da FSS drži sportsku i politički neutralnu poziciju, te da je uvek za univerzalne poruke "Stop war" (Stop ratu) i "Peace" (Mir) koje su već lansirane u svetskom fudbalu. Istakao je da je taj stav izneo i na nedavnom sastanku učesnika Prvenstva u katarskom glavnom gradu Dohi kada su inicirane slične različite ideje.
Dragan Koković, sociolog sporta, izjavio je za RSE da se odluka Srbije može tumačiti kao princip nezameranja Kataru.
"To se čini i kao pokušaj pasivne neutralnosti. Ali problem je što u današnje vreme ona ne može da funkcioniše", naveo je Koković.
Dodao je da se od fudbalskih saveza i igrača ne može očekivati da sprovode politiku koja je suprotna zvaničnoj.
"Na žalost, politika je odavno ušla u fudbal. Pokazalo se da je danas nemoguće da joj se sport otrgne", zaključio je Dragan Koković, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Zašto su za LGBT bitne poruke iz Srbije?
Katarina Golubović, predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom, rekla je za RSE da je javnosti poslata loša poruka.
"Nosioci političkih funkcija u Srbiji nikako se ne zalažu za suzbijanje diskriminacije u našem društvu. Bilo da je prelomio savez ili igrači, njihova odluka generalno je odraz javnog mnjenja i državne politike", navela je Golubović.
Inicijativa iz Holandije u javni diskurs Srbije stigla je nekoliko dana posle održavanja Prajd šetnje 17. septembra u Beogradu, višenedeljnih tenzija i protesta koje su joj prethodile, te napada huligana na policiju u danu održavanja tog marša za LGBT prava u glavnom gradu.
Uprošlosti Evropska fudbalska federacija UEFA kažnjavala je klubove iz Srbije i reprezentaciju proteklih decenija zbog rasističkih i drugih ispada navijača na stadionima.
Zašto Hrvatska nije podržala "One love" kampanju?
Osim Srbije kampanju "One love" nije prihvatila ni reprezentacija Hrvatske i to su jedine dve zemlje učesnice predstojećeg Mundijala iz nekadašnje Jugoslavije.
"Hrvatski nogometni savez (HNS) poslao je upit FIFI vezano za mogućnost nošenja drugačije kapetanske trake od onih koje su trenutno propisane", odgovoreno je iz tog saveza na medijski upit o mogućnosti da kapetan hrvatske reprezentacije Luka Modrić nosi traku duginih boja.
"Ako će to biti omogućeno, hrvatski kapetan nosit će traku koja najbolje simbolizira vrijednosti koje zastupa hrvatska nogometna reprezentacija, a to je - hrvatska zastava", stoji u odgovoru HNS-a, koji je potpisao njihov glasnogovornik Tomislav Pacak.
Taj odgovor objavljen je u medijima, ali nije objavljen na službenim stranicama HNS-a.
Zagrebačke dnevne novine "24 sata" objavile su kako su im "iz HNS-a rekli da ih niko nije pitao ni tražio da kapetan Luka Modrić nosi navedenu traku".
Zašto Španja, Portugalija i Poljska nisu deo kampanje?
Takođe, u toj akciji protiv diskriminacije neće biti ni Španije, Portugalije i Poljske, čiji kapiten Robert Levandovski je najavio da će u Kataru nositi traku u bojama zastave Ukrajine u znak podrške toj zemlji na udar ruske invazije. Norveška i Švedska, koje su u članstvu "One love", nisu se kvalifikovale za Svetsko prvenstvo.
Koje kritike se upućuju Kataru?
Od kada je Svetska fudbalska asocijacija (FIFA) 2010. Kataru dodelila organizaciju Svetskog kupa, koji ju je dobio u konkurenciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, Australijom, Južnom Korejom i Japanom, tu odluku prate kontroverze. Usledile su optužbe da su zvaničnici FIFA podmićeni da glasaju u korist Katara ali njena potonja nezavisna istraga nije pronašla čvrste dokaze za te sumnje. Predstavnici Katara decidno su negirali optužbe.
Neka od organizacionih pitanja otvorenih u javnosti bila su i da li Katar, kao država bez međunarodnih fudbalskih uspeha zaslužuje to domaćinstvo. Pojedini kontraargumenti bili su promocija te igre na svim meridijanima i bogatstvo ove relativno male zemlje na obali Persijskog zaliva kao logistika za izgradnju infrastukture i dobru organizaciju prvenstva.
FIFA o odnosu Katara prema LGBT
Javno iskazivanje sklonosti prema osobama istog pola u Kataru se ne toleriše. Propisom u toj zemlji zabranjeno je isticanje LGBT obeležja.
"Ako želite da pokažete svoj stav o LGBT zajednici, pokažite ga u društvu u kom će on biti prihvaćen", izjavio je u aprilu Mansur Al Ansari (Mansoor Al-Ansari), generalni sekretar Fudbalskog saveza Katara.
Istovremeno je iz te organizacije najavljeno da će LGBT parovi biti prihvaćeni na Mondijalu ali da bi zastave duginih boja mogle da budu oduzete inostranim navijačima u Kataru kako bi bili zaštićeni od eventualnih napada neistomišljenika.
Predsednik FIFA-e Đani Infantino (Gianni Infantino) rekao je da Katar ne bi dobio svetsko prvenstvo da ne želi da primi sve goste.
"Svi su dobrodošli u Katar, pa i pripadnici LGBT populacije. Posetioci će imati priliku da upoznaju novu kulturu i bogatu arapsku istoriju”, izjavio je u junu Infantino na ekonomskom forumu u Dohi.
Utakmice će se igrati na osam stadiona, a u pravo tretman radnika migranata u Kataru koji su ih gradili godinama je na meti kritika Human rights watch-a (HRW) i srodnih organizacija. U pismu rukovodstvu FIFA-e u maju ove godine HRW je ustvrdio da Katar nehumano tretira radnike migrante.
"Velika većina njih je morala da plati da radi u toj zemlji, uz naknade za ilegalno zapošljavanje kako bi osigurale posao. Hiljade su bile izložene krađi plata", naveo je, između ostalog, HRW u pismu FIFA-i.
Ova organizacija za ljudska prava podsetila je da je u toj zemlji na snazi šerijatski zakon, strogi sistem pravila koja se primenjuju na sva područja života.
Tako će navijači i timovi iz drugih kultura u glavnom gradu Dohi i ostatku zemlje morati da obrate pažnju na to da je konzumiranje alkohola u Kataru zabranjeno na javnim mestima. Za unošenje droge u tu zemlju zaprećeno je i smrtnom kaznom.
Detalji o Svetskom prvenstvu
Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru od 20. novembra do 18. decembra (FIFA World cup 2022) je 22. po redu. Igraće 32 nacionalna tima, u pet gradova, na stadionima Lusail, Al Janoub, 974, Al Bayt, Ahmad Bin Ali, Al Thumama, Education city i Kalifa international.
Kuriozitet ovog svetskog kupa biće da će se zbog veoma tople klime u Kataru, umesto po tradiciji u leto, mečevi po prvi put igrati na jesen.
- Saradnja na tekstu Enis Zebić
Facebook Forum