Radna grupa Evropske unije (EU) za vize će 13. oktobra prvi put raspravljati o predlogu za ukidanje viznog režima za kosovske građane. Pitanje vizne liberalizacije je obuhvaćeno na agendi ove radne grupe. Od tog dana će se smatrati da su formalno počele relevantne zakonodavne procedure koje će po mnogućnosti voditi ka ukidanju viznog režima za Kosovo.
Češko predsedavanje EU je prošle nedelje uputilo pismo državama članicama najavivši nameru da će ovo pitanje formalno uvrstiti u agendi radne grupe u oktobru.
U dokumentu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid se navodi da se češko predsedništvo nada da će sve zemlje članice EU postići unutrašnji politički dogovor o ovom pitanju.
"Liberalizacija viznog režima je ključni elemenat procesa integracije Kosova u EU koji je odavno zakasnio. Kosovo je jedina država Zapadnog Balkana (i jedna od retkih zemalja u Evropi) koja još nije dobila bezvizni režim sa EU. Ova činjenica ima značajan negativan uticaj na atmosferu u zemlji i na stav građana Kosova o pravičnosti i kredibilitetu EU", navodi se u pismu.
Kosovo je jedina zemlja Zapadnog Balkana čiji građani ne uživaju slobodu kretanja u šengen zoni.
Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju viznu liberalizaciju od decembra 2009. godine, a Bosna i Hercegovina i Albanija su to dobili godinu dana kasnije, u decembru 2010. godine.
Kosovo je 2012. godine dobilo Mapu puta za viznu liberalizaciju. Godine 2018. je Evropska komisija potvrdila da je zemlja ispunila sve kriterijume za ukidanje viznog režima.
Evropski parlament, jedna od dve institucija koje o tome odlučuju, je u nekoliko navrata glasao za viznu liberalizaciju za Kosovo.
Pitanje je godinama stalo na političkom nivou odnosno u Savetu ministara EU koje donosi konačnu odluku, zbog nedovoljne političke volje da se ide dalje sa procesom.
Prema procedurama u evropskim institucijama, nakon što Evropska komisija preporuči viznu liberalizaciju za jednu zemlju, proces odlučivanja se vodi na dve piste: na nivou Evropskog parlamenta i saveta ministara EU.
Odluka se donosi kvalifikovanom većinom, što podrazumeva glasanje 55 odsto država članica čije stanovništvo predstavlja 65 od sto odsto celokupnog stanovništva EU.
