Sjedinjene Američke Države žele pojašnjenje od Srbije šta je ministar spoljnih poslova postigao sa ruskim kolegom u Njujorku, izjavio je 26. septembra ambasador SAD Kristofer Hil (Christopher Hill).
Hil je u obraćanju novinarima posle regionalnog foruma "Dobro upravljanje i antikorupcijske politike u vremenima geopolitičke neizvesnosti" u Beogradu rekao da su tokom prošle nedelje u Njujorku održani odlični razgovori između delegacija SAD i Srbije, a da su na kraju nedelje i posle svih tih razgovora saznali za potpisivanje protokola.
"U ovim trenutku niko ništa ne bi trebalo da potpisuje sa Rusijom, malo ko šta i potpisuje sa njom. Osim onih jadnih regruta koje mobilišu za odlazak u rat", rekao je ambasador SAD.
Dokument o saradnji koji su Srbija i Rusija potpisale izazvao je burne reakcije unutar Srbije, ali i na međunarodnom nivou. Pojedini evropski predstavnici poručili su da bi, zbog toga, trebalo razmisliti o zamrzavanju pristupnih pregovora.
Prst u oko Zapadu
Sporazum koji su potpisali šefovi diplomatija Srbije i Rusije u regularnim geopolitičkim okolnostima predstavlja uobičajeni dokument u diplomatiji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši diplomata Srećko Đukić.
On, međutim, podvlači da invazija Rusije na Ukrajinu baca drugačije svetlo na taj potez i prvenstveno ide u korist Ruske Federacije koja je trenutno izolovana u međunarodnim odnosima.
"Svaki papir, pa bio on i tog karaktera, pada u oči i izaziva podozrenje i predstavlja važan korak za Rusiju da je ta izolacija probijena i da ima zemalja koje sa njom kontaktiraju i potpisuju sporazume", kaže Đukić.
S druge strane, dodaje Đukić, Srbija je povukla nepromišljen potez.
"Ovim potezom je srpska vlada gurnula prst u oko i Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji, gde se nalaze njeni daleko najveći interesi – ekonomski, politički, investicioni i svi drugi", kaže Đukić.
Srbija, iako zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, i pored zahteva Zapada, odbija da uvede sankcije Rusiji. Zvaničan Beograd u Rusiji ima podršku za blokiranje članstva bivše pokrajine Kosova u međunarodnim institucijama. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost, ali Srbija odbija da ga prizna kao državu i lobira protiv takve odluke na međunarodnoj sceni.
Pored toga, Srbija je zavisna od ruskog gasa, a istraživanja pokazuju da većina građana Srbije Rusiju doživljava kao prijateljsku zemlju i protivi se merama protiv nje.
Ipak, zvaničnici u Srbiji su u svojim izjava ponavljali da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, a Srbija je glasala i za nekoliko rezolucija u UN kojima se osuđuje invazija.
To, međutim, nije sprečilo ministra spoljnih poslova Srbije da potpiše sporazum sa Rusijom i potvrdi nastavak saradnje sa tom državom.
Potpisivanje sporazuma
Ministri spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su 23. septembra Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.
Selaković je šef diplomatije u tehničkom mandatu, jer se u Srbiji očekuje formiranje nove vlade posle izbora u aprilu 2022.
Selaković je istaknuti funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Aleksandra Vučića, koja je na izborima osvojila najviše glasova, a dosadašnja premijerka Ana Brnabić dobila je mandat i za sastav nove vlade. Nije poznato da li će Selaković imati funkciju u novoj vladi.
Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova za 2023-2024. godinu je potpisan u Njujorku, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je na Tviteru objavilo video snimak potpisivanja i razmene potpisanog dokumenta.
Sa snimka se može zaključiti da je Plan konsultacija potpisan u prostorijama ruske misije pri Ujedinjenim nacijama.
Ovo je prvi diplomatski dokument na visokom nivou koji su Srbija i Rusija potpisale od 24. februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Njegova sadržina nije javno objavljena.
Vlasti u Srbiji su glasale za nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama kojima se Rusija osuđuje zbog invazije na Ukrajinu.
Ipak, Srbija, iako je kandidat za članstvo u EU, odbija da uskladi svoju politiku sa evropskom i uvede sankcije Rusiji.
Osude iz Brisela
Kritike na račun diplomatskog sporazuma između Srbije i Rusije stižu iz Evropske unije (EU). Portparol Unije Peter Stano izjavio je 26. septembra da je EU "ozbiljno zabrinuta" zbog približavanja odnosa Srbije sa Rusijom.
"Živimo u vremenima nelegalne, ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na suverenu državu Ukrajinu. Dogovor o redovnim konsultacijama između ministarstava spoljnih poslova Srbije i agresorske Rusije, u ovom trenutku, daje posebno snažan signal njihove namere da ojačaju saradnju sa Rusijom, i to postavlja ozbiljna pitanja", izjavio je Stano na konferenciji za novinare.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre (Emanuele Giafret) izjavio je u ponedeljak da EU u aktuelnim okolnostima "očekuje od Srbije da stane uz nju u odbrani evropskih vrednosti i međunarodnog prava".
"Potpisivanjem sporazuma o saradnji sa Rusijom Srbija je poslala potpuno suprotnu poruku, bez obzira što je rekla da neće priznati rezultate referenduma koji Rusija sprovodi na okupiranoj teritoriji Ukrajine", rekao je Žofre odgovarajući na pitanje novinara.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je 25. septembra u svojoj reakciji da je potpisivanje "plana konsultacija" ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije "udarac" na proces pridruživanja Evropskoj uniji (EU) na Zapadnom Balkanu.
On je na Tviteru naveo da kao pobornik svih koraka ka evropskoj Srbiji, smatra da je "vest o planiranim konsultacijama između Srbije i Rusije veliki udarac za proces pridruživanja Zapadnog Balkana".
"Da budemo jasni: Rusija se mobiliše da napadne Ukrajinu, državu kandidata za EU. Rusija napada proširenje EU!", poručio je Bilčik.
Evropska poslanica Viola fon Kramon (von Cramon) nazvala je potpisivanje sporazuma "ozbiljnim skandalom". Ona je u svojoj objavi na Tviteru ocenila da je Srbija potpisala sporazum sa agresorom usred rata koji besni.
"Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo evropske pristupne pregovore jer ulazak u EU ne ide preko Moskve", poručila je ona.
I opozicija osudila
Opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP) je ocenila 24. septembra u saopštenju da je "neverovatno da u momentu dok čitav svet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svetski mir i gleda svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda", ministar Selaković zaključuje sporazum sa državom koja "direktno krši Povelju UN i namerava da svojoj teritoriji prisajedini terotoriju druge međunarodne priznate zemlje".
"Kad ceo svet osuđuje ponašanje Moskve, naš tehnički ministar gura prst u oko celom civilizovanom svetu i potpisuje sporazum koji nije morao da se potpiše", dodala je SSP.
Zvaničnik regionalne opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Aleksandar Marton, pozvao je Vladu Srbije da poništi, kako je naveo, skandalozni i štetni Plan.
"U ratu u kome su sve miroljubive i demokratske države na jednoj strani, na strani Ukrajine kao žrtve agresije, naprednjačka Srbija je odabrala da bude na pogrešnoj strani istorije, skupa sa zločinačkim režimima u Kremlju, Damasku, Pjong Jangu, Teheranu i Minsku", poručio je Marton u saopštenju 25. septembra.
On je pozvao vlast da hitno uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, kao i da se u međunarodnim organizacijama svrsta uz demokratske države.
Narodni poslanik opozicione liste "Moramo-Zajedno" Đorđe Miketić zatražio je 25. septembra da ministar spoljnih poslova Nikola Selaković pred skupštinskim Odborom za spoljnu politiku objasni šta je tačno potpisao u Njujorku sa Sergejem Lavrovom.
"U čije ime je to potpisao i po čijem nalogu? Da li je to njegov lični čin, da li je potpisan po nalogu predsednika Srbije ili predsednika Rusije ili je vlada u tehničkom mandatu donela odluku da Srbija odustane od puta pristupanja EU, na šta nema pravo", upitao je Miketić.
Odgovarajući na novinarsko pitanje šta podrazumeva plan i kakva se time poruka šalje Evropskoj uniji, ministar Selaković je istog dana odgovorio da "taj dokument napadaju oni koji ga nisu ni videli".
"Sve što se tiče napada i pitanja vezanih za taj plan predstavlja traženje dovoljnog raloga da se Srbija napadne i pokušaj da se Srbija disciplinuje", rekao je.
On je naveo da se plan konsultacija sa Ministarstvom spoljnih poslova Rusije "potpisuje od 1996, i to na svake dve godine", ističući da je reč o "tehničkim stvarima poput bilateralnih odnosa i multilateranih aktivnosti". Selaković je tu izjavu dao nakon što je na konferenciji za novinare rekao i da Srbija ne priznaje rezultate referenduma u Ukrajini.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin odgovorio je u saopštenju Bilčiku. On je u pisanoj izjavi 25. septembra poručio Bilčiku da "Srbija prijatelje bira, a neprijatelji se sami jave".
Nije poznato da li će Vulin, nakon formiranja nove Vlade, zadržati svoju ministarsku funkciju.
Politika balansiranja
I sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić često u svojim javnim nastupima potencira politiku balansiranja. Iako i u samom Ustavu piše da je Srbija zasnovana na pripadnosti evropskim principima i vrednostima, zvaničnici u Srbiji održavaju bliske odnose i sa Rusijom.
Tako se i predsednik Srbije 24. septembra u Njujorku susreo sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim. Iako se ne navode detalji tog sastanka na sajtu predsednika Srbije, oni se mogu naći na sajtu ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Lavrov i Vučić su, kako se navodi, razmenili mišljenja o situaciji na Balkanu i aktuelnim međunarodnim temama. Istakli su zajedničku opredeljenost za nastavak "dinamičnog razvoja rusko-srpskih odnosa, produbljivanja strateškog partnerstva dve zemlje, nastavak intenzivnog dijaloga na najvišem i visokom nivou", zaključeno je u saopštenju Ministarstva.
Sam Vučić je tog dana na Instagram nalogu objavio fotografiju sa ambasadorom Srbije u SAD, Markom Đurićem. On je naveo da je seo u američki restoran i naručio ruski boršč.
Iracionalnost srpske politike
Najnovije potpisivanje dokumenta šefova diplomatija Srbije i Rusije Srećko Đukić ocenjuje kao još jedan dokaz iracionalnosti spoljne politike Srbije.
"Kroz tu iracionalnost ona hoće da pokaže svoju samostalnost, a u krajnjem bilansu to će imati negativne posledice", upozorava Đukić.
On, međutim, ne smatra da bi ovaj poslednji korak mogao da sam po sebi ima konsekvence po evropski put Srbije.
"Ali ima puno tih koraka, pa kad se sve to sabere može da se napravi bilans toga šta je Srbija činila protiv interesa evropske spoljne politike. Iz tog bilansa se mogu donositi odluke koje ne bi bile od koristi za Srbiju i njenu evropsku politiku ako takvu politiku još uvek vodi", kaže Đukić.
Bez sankcija, slobodno do Moskve
Dok vlast u Srbiji odbija da usaglasi spoljnu politiku zemlje sa Evropskom unijom i priključi se sankcijama protiv Rusije, u Rusiji su širom otvorena vrata srpskoj ultradesnici.
Desno orijentisana organizacija "Srpska desnica" je saopštila 24. septembra da je predsednik te organizacije Miša Vacić otputovao u Moskvu, kako bi dao podršku mobilizaciji koja se odvija u toj zemlji i referendumima koji se održavaju u delovima Ukrajine.
"Čast mi je da u ovom istorijskom trenutku boravim u Rusiji na poziv njenih državnih organa i da mogu na licu mesta da dam podršku oslobađanju i prisajedinjenju istorijskih ruskih teritorija", naveo je, između ostalog, u saopštenju lider te organizacije Miša Vacić.
Kako se navodi u saopštenju Srpske desnice, u Moskvu je otputovala delegacija građana Srbije sastavljena od društvenih aktivista, novinara, predstavnika udruženja i pokreta.
Iz te organizacije su naveli i da je Vacić posmatrač na referendumima u Ukrajini.
U četiri ukrajinska regiona pod kontrolom Kremlja od 23. do 27. septembra traju montirani referendumi, koji su, prema oceni zapadnih zvaničnika, korak ka aneksiji tih teritorija od strane Rusije.
Ukrajina i Zapad su osudili referendume, odbacujući ih kao ilegalne.
Opasno umrežavanje ekstremne desnice
Izabela Kisić, izvršna direktorka nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije, kaže za RSE da javnost već duže vreme svedoči veoma dobroj saradnji srpskih desničarskih grupa sa onima u Rusiji.
"Ono što me ovog puta veoma zabrinjava je jasna Vacićeva namera odlaska u Rusiju, a to je podrška ruskoj agresiji", kaže Kisić.
Ona umrežavanje ultradesnice iz Srbije i Rusije posmatra kroz prizmu poslednjeg teksta Aleksandra Dugina, ideologa ruskog ultranacionalizma i lidera Međunarodnog evroazijskog pokreta, organizacije koja od 2018. ima svoj ogranak i u Srbiji.
U tekstu koji su 19. septembra prenele i beogradske "Večernje novosti", Dugin piše da je mobilizacija "neizbežna" i da bi Rusija trebalo da se okrene i svojim "pristalicama u inostranstvu".
"Ne treba da se ustručavamo u stvaranju antinacističkih i antiglobalističkih međunarodnih brigada, sa iskrenim ljudima sa Istoka i Zapada", napisao je Dugin.
"Sad kad imamo ovu Duginovu izjavu i Vacićevu najavu o odlasku u Moskvu, ja sam zabrinuta da se tu radi i o nekim dogovorima o slanju dobrovoljaca iz Srbije u Ukrajinu, a brine i to šta će oni raditi i ovde u regionu i samoj Srbiji", kaže Kisić.
Ona napominje da bi, ukoliko zaista ima želju da uđe u EU, Srbija morala da se obračuna sa domaćom ekstremnom desnicom.
"Ti desničari ne samo da su bliski sa Rusijom kada je reč o agresiji na Ukrajinu, već i kada je reč o širenju antiliberalnih vrednosti, odnosno o pritiscima na državu da se suze ljudska prava", kaže Izabela Kisić.
RSE je ranije pisao o kontaktima srpskih i ruskih ultradesničara.
U međuvremenu, ambasada Ukrajine u Srbiji upozorila je 23. septembra da je predsednik opštine Čajetina na zapadu Srbije i srpski političar Milan Stamatović posetio Moskvu „da podrži rusku agresiju protiv Ukrajine“.
"Sigurni smo da će rukovodstvo Srbije i nadležni organi obezbediti odgovarajuću, uključujući i javnu, procenu subverzivne aktivnosti moskovskog plaćenika, koji se predstavlja kao srpski političar", navela je ambasada.
Stamatović, koji je u desno orijentisanoj stranci "Zdrava Srbija", odbacio je navode ambasade. On je optužio ambasadu da se bavi "denunciranjem i pravljenjem spiskova onih građana Srbije koji javno izražavaju stav koji nije po volji antiruske kamarile u Kijevu".
Rezultati istraživanje agencije Demostat iz juna pokazali su da većina građana Srbije misli da je Rusija najvažniji spoljno politički partner Srbije, a 80 posto građana se ne slaže sa stavom da Rusiji treba uvesti sankcije.
Isto istraživanje pokazalo je i da 56 posto ispitanika smatra da Srbija ne treba da usaglasi spoljnu politiku s Evropskom unijom, iako je ona najveći investitor i donator u Srbiji.
