Svakako da ćemo 17. septembra izaći na ulicu, pitanje je samo u kojoj formi će to biti, rekao je u četvrtak za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Mihailović iz organizacije Evroprajda.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je 13. septembra zabranilo održavanje šetnje u Beogradu, koja je deo Evroprajda (EuroPride) 2022 – evropske manifestacije posvećene LGBT+ pravima čiji je glavni grad Srbije ovogodišnji domaćin.
Zabranjen je i anti-LGBT protest ekstremno desničarskih organizacija.
Šetnja u okviru Evroprajda je planirana za subotu, 17. septembar, a organizatori su uložili žalbu Upravnom sudu na policijsku zabranu.
"Pitanje je da li će to biti kratka šetnja ili ćemo stajati na jednom mestu, ali ćemo izaći na ulice. Važno je da izađemo i da se naš glas čuje", rekao je Mihailović u intervjuu za RSE koji je emitovan uživo na društvenoj mreži Instagram.
On je kazao da LGBT+ osobe moraju da izađu na ulice.
"Naši životi i prava su važni", rekao je Mihailović.
Garancije da će učesnici biti bezbedni
Prema njegovim rečima, početak šetnje bio planiran ispred Narodne skupštine Srbije, te da se ta ideja "za sada neće menjati".
Na pitanje da li će policija obezbeđivati skup, Mihailović je rekao da su razgovori u toku.
"Imamo prilično jake garancije da će sve biti bezbedno. Država neće dozvoliti – bar ne bi trebalo – nasilje", rekao je Mihailović. Dodao je da će svi detalji biti saopšteni javnosti u četvrtak ili petak.
Ovo je prvi put, kaže, da se i sam boji da izađe na beogradski Prajd.
"Žao mi je što se sve svelo na ovo. Bili smo spremni da napravimo neverovatan Prajd i koncert u okviru njega, ali nažalost, vratili smo se 13 godina unazad", rekao je Mihailović.
Poručio je onima koji žele da dođu na šetnju da ne ističu LGBT simbole na putu do mesta okupljanja i natrag, kao i da ne nose oružje, jer ih obezbeđenje neće pustiti da uđu na okupljanje.
Parada je protest
Mihailović kaže da ljudi nisu svesni da je Prajd protest.
"Ne mogu da budu svesni šta je Prajd kada ne mogu da ga vide. Imamo problem godinama unazad jer policija tokom održavanja Parade ponosa blokira ne samo ulice u samoj blizini događaja, već mnogo više", kaže Mihailović.
On je rekao da deo odgovornosti pada i na same organizatore Prajda.
"Moramo da uključimo više ljudi iz naše zajednice i to planiramo da menjamo u budućnosti", rekao je Mihailović.
I Prajd je u tradiciji Srbije
Na pitanje zbog čega se desničarske grupe pozivaju na tradiciju kada organizuju proteste protiv Parade ponosa, Marko Mihailović kaže da postoje različita shvatanja tradicije.
"U našoj zemlji postoji tradicija borbe protiv opresije, tako da mislim da je izlazak na Prajd i borba za naša prava u duhu tradicije", rekao je Mihailović.
Šta traži LGBT zajednica?
Prema njegovim rečima, aktivisti, između ostalog, traže usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, kao i izradu Zakona o rodnom identitetu.
"Mi ne tražimo pravo na istopolni brak, jer je to društveno jako kontroverzno pitanje, već Zakon o istopolnim zajednicama koji bi regulisao na desetine i stotine pravnih odnosa. Ono što je fundamentalno je da bi nam to pravno omogućilo da budemo prepoznati kao zajednica", objašnjava Mihailović.
Između ostalog, to bi omogućilo istopolnim partnerima pravo na posete u bolnicama i zatvorima, kao i pravo nasleđivanja.
"Protivnici tog zakona kažu da pravo nasleđivanja može da se reguliše kod notara, ali je to jako skupo, a postoji i deo koji ne može da se reguliše kod notara, već deo nasledstva svakako uzima porodica", kaže Mihailović.
Prema njegovim rečima, zvaničnicima u Vladi Srbije je bilo kontroverzno to što je u predlogu zakona istopolna zajednica bila definisana kao porodična.
"Oni sada počinju izradu novog modela zakona. Nemam nade da su sposobni da to urade, zato što vidim da nemaju volje da to urade kako treba niti da se konsultuju sa ekspertima", kaže Mihailović.
Zakon o istopolnim zajednicama, koji bi istopolnim parovima omogućio veliki deo onoga što mogu heteroseksualni parovi, nije donet. Nacrt zakona je napisan, ali je ostao zaglavljen u proceduri nakon što je naišao na otpor desničarskih partija, Srpske pravoslavne crkve i dela javnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju 2021. godine izjavio da je svojom funkcijom obavezan da štiti Ustav, zbog čega ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji.
Ukoliko bi Vlada Srbije i Narodna skupština usvojili ovaj akt – što se još uvek nije desilo – morao bi da ga potpiše predsednik Republike. Bez toga ne može da stupi na snagu.
Za sada nije poznato da li će i kada dokument ući u proceduru za usvajanje.
Kratka istorija Prajda u Beogradu
Prvi pokušaj da se Parada ponosa održi u Beogradu 2001. godine završio se brutalnim nasiljem ekstremno desničarskih i huliganskih grupa nad učesnicima Prajda.
Sledeća Parada održana je 2010. godine. Učesnici su bezbedno prošetali, ali je više hiljada huligana i ekstremista demoliralo širi centar Beograda, a povređeni su i nasilnici i pripadnici policije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je naredne tri godine donosilo zabranu o održavanju Prajda iz bezbednosnih razloga, a Ustavni sud Srbije je 2013. godine zaključio da je zabrana Parade ponosa 2011. godine u Beogradu bila neustavna, i da je njom bio povređen član 54, koji propisuje slobodu okupljanja.
Tek 2014. godine Parada ponosa je održana uz mere obezbeđenja, ali bez aktivnog učešća organizovanih huliganskih grupa na kontraskupovima.
Tako je bilo svih narednih godina do 2022.
