"Samo jedinstvom i sabornošću možemo sačuvati svoju kulturu, tradiciju i veru", i ova rečenica čita se danas u školama u Srbiji, bez obzira na nacionalnu izmešanost dece, a povodo Dana srpskog jedinstva koji se obeležava svakog 15. septembra.
Tekst, čije je čitanje zvaničan Beograd zatražio, naišao je na upozorenja predstavnika manjinskih zajednica.
Predstavnici bošnjačke, albanske i hrvatske zajednice vide akcente iz ovog teksta kao diskriminaciju.
Aktivisti i deo opozicije su, zbog toga, tražili od škola da odbiju njegovo čitanje.
Šta je to Dan srpskog jedinstva?
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kako je pun naziv, se od 2021. godine obeležava u Srbiji i bosansko-hercegovačkom entitetu Republici Srpskoj u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine kada je, u Prvom svetskom ratu, probijen Solunski front.
Kako je najavljeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ove godine će prisustvovati centralnoj manifestaciji u Bijeljini, u Republici Srpskoj. Godinu dana ranije proslava je bila organizovana u Srbiji i prisustvovali su joj zvaničnici Republike Srpske.
Beograd traži čitanje teksta u školama
Ministarstvo za rad u Srbiji tražilo je da se 15. septembra u svim školama čita tekst, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
U tekstu se, između ostalog, navodi da je "današnji dan simbol junaštva i jedistva nacije koji Srbija, Republika Srpska i srpski narod gde god da živi, slavi zajedničkim praznikom".
"On je i poruka da samo jedinstvom i sabornošću možemo sačuvati svoju kulturu, tradiciju i veru", podvlači se.
Takođe se ističe da se srpsko jedinstvo slavi jer "ono podrazumeva svest o istoj nacionalnoj, verskoj, kulturnoj i civilizacijskoj pripadnosti, svest o istim težnjama, ciljevima i interesima, bez obzira na geografske prostore na kojima žive Srbi."
U tekstu se podseća da je srpska trobojka "našim precima bila i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema cenu, ni alternativu".
"Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele", ističe se između ostalog u tekstu koji je potpisala ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić.
'Tražimo povlačenje spornog teksta'
Najoštrije reakcije stigle su iz Novog Pazara, grada na jugu Srbije u kojem većinu populacije čine Bošnjaci.
Bošnjačko nacionalno veće (BNV) pozvalo je Ministarstvo prosvete da iz škola u višenacionalim sredinama povuče Uputstvo kojim se na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, nalaže čitanje pripremljenog teksta.
Predsednica BNV Jasmina Curić, ocenila je da je čitanje takvog teksta učenicima u tom delu Srbije, kao i u ostalim multietničkim sredinama, neprimereno.
"BNV se oštro suprotstavlja čitanju ovog teksta u školama u Sandžaku kao i u ostalim nacionalno mešovitim sredinama, jer je on u suprotnosti sa poštovanjem i uvažavanjem različitosti i multietničnosti", rekla je Curić za RSE.
Ona je poručila da BNV traži od resornog ministarstva i Školske uprave u Novom Pazaru da poštuju različitosti i da uvažavaju decu, roditelje i nastavnike bošnjačke nacionalnosti.
"Cenimo da su poruke teksta neprihvatljive i štetne za učenike u Sandžaku (region na jugu Srbije) u kome se nastava izvodi na bosanskom i srpskom jeziku i to ocenjujemo kao nasilno nametanje srpske nacionalne kulture bošnjačkoj deci", naglasila je Curić.
Voditi računa o osećanjima manjinskih naroda
I potpredsednik Sandžačke demokratske partije (SDP) i nosilac liste te stranke za predstojeće izbore za članove nacionalnih saveta Husein Memić rekao je da je za njega neprihvatljivo uputstvo i tekst koje su škole dobile povodom obeležavanja 15. septembra.
Memić je za RSE rekao da država treba da vodi računa o osećanjima manjinskih naroda i da je prilikom slanja raznih uputstava ili preporuka potrebno obratiti pažnju da taj dokument ne ugrožava nijednu naciju i narod.
"Trebalo bi obaviti neke konsultacije sa Bošnjačkim nacionalnim vijećem, ili da se bar ovaj deo Srbije zaobiđe po tom pitanju. Ovde u Sandžaku žive većinom Bošnjaci, a ovim Uputstvom je dato da prihvate nešto što ne osećaju kao svoju pripadnost. U školama postoje nacionalno mešovita odeljenja i sigurno da to može da pravi razliku među đacima i podele", rekao je Memić, koji je i direktor Kulturnog centra u Novom Pazaru.
On je istakao da vlast treba da bude mudra i da u ovakvim situacijama iznalazi rešenja koja su prihvatljiva i nacionalnim manjinama, a ne da, kao u ovom slučaju, izaziva podele.
"Ovakav dokument u najmanju ruku pravi razliku među Bošnjacima i Srbima ovde u Sandžaku i moje mišljenje je da on nije prihvatljiv", rekao je Memić.
Podsećanje na slučaj himne
I pored više pokušaja RSE nije uspeo da dobije zvaničnu izjavu nekog od prosvetnih radnika ili roditelja đaka u Novom Pazaru.
Ipak, tekst posvećen Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, nije prvi slučaj negodovanja javnosti u Novom Pazaru protiv odluka državnih institucija.
Učiteljica osnovne škole "Rifat Burdžović Tršo" Adela Melajac Karaahmetović 2021. se oglušila na nalog Ministarstva prosvete, da prvog dana prošle školske godine emituje himnu Srbije "Bože pravde".
Ona je, umesto te himne, svojim učenicima pustila himnu sandžačkih Bošnjaka "Ja sin sam tvoj", nakon čega je morala da daje izjavu policiji u Novom Pazaru.
Tada je Ministarstvo prosvete poslalo svoje inspektore da utvrde činjenično stanje, a učiteljica je tvrdila da je na prvom času pustila državnu himnu, a na drugom bošnjačku.
Prema saznanjima RSE inspekcija je utvrdila da učiteljica nije prekršila zakon, ali je kaznila za "nesavestan rad" tromesečnim umanjenjem plate za po 30 odsto.
(Ne)zadovoljstvo na jugu Srbije
Prema podacima Školske uprave u Leskovcu, na jugu Srbije, uputstvo za obeležavanje ovogodišnjeg Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave prosleđeno je svim školama na teritoriji Jablaničkog i Pčinjskog okruga, uključujući škole u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje su teritorijalno u njihovoj nadležnosti.
U ovim mestima albanska zajednica je druga po brojnosti, a u Preševu je i većinska.
U Školskoj upravi Leskovac za RSE je rečeno da očekuju da će sve proteći u skladu sa upustvom.
Takva saznanja ima i direktor osnovne škole "Muharem Kadriju" u Velikom Trnovcu Vahid Iseni. U toj školi nastavu na albanskom jeziku pohađa 500 đaka.
"Dobili smo Uputstvo za obeležavanje ovog praznika i prve časove u obe smene posvetili upoznavanju dece sa njegovim značenjem i značajem. Sve je završeno po zakonu, kako je rečeno i napisano", rekao je Iseni Radiju za RSE.
Prema informacijama kojima on raspolaže, isto će se ponašati i direktori ostalih škola u kojima se nastava odvija na albanskom jeziku, jer su sve škole deo obrazovnog sistema Srbije.
Iseni nije želeo da komentariše odredbe uputstva, kao ni sadržaj teksta koji se čita u školama navodeći da to nije u njegovoj nadležnosti. Identične stavove su imali i direktori drugih škola u Bujanovcu i Preševu koje je RSE kontaktirao.
U Nacionalnom savetu Albanaca za RSE je rečeno da je razlog za takav stav direktora škola posledica straha od Ministarstva prosvete, ali i prosvetne inspekcije, kao i mogućnosti gubitka posla.
Praznik ili simbol "srpskog sveta"?
Pedsednik nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafi, u čijoj je nadležnosti je i obrazovanje ocenio je da je tekst povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave neprihvatljiv zbog toga što, kako je rekao, služi promociji političkog koncepta "Srpski svet".
Termin "srpski svet" je sa državnih adresa Srbije prvi zvanično promovisao Aleksandar Vulin dok je bio na čelu Ministarstva odbrane.
"Vučić treba da stvara srpski svet. Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba", kazao je Vulin 26. septembra 2020.
Sa sličnim porukama je nastavio i sa funkcije ministra policije, a podršku je dobio i od predsednika Srbije.
Ragmi Mustafi je za RSE ocenio i da tekst koje je izradio zvaničan Beograd povodom 15. septembra isključuje toleranciju, multietničnost i multikonfesionalnost sastava opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.
"On isključuje i sve ono što podrazumeva sekularnu školu. Zbog toga je neprihvatljiv i zbog toga bi škole trebalo da ga ignorišu. Pored toga, postoji i opravdani strah roditelja ovdašnjih đaka da ovakvi potezi vlasti vode ka politizaciji škola i uvođenju indoktrinacije ne samo nastavnika već i đaka", rekao je Mustafi.
RSE je pokušao da od nekoliko roditelja čuje šta misle o uputstvu za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, ali ni oni, kao ni nastavnici i učitelji, nisu želeli javno da komentarišu aktuelne događaje.
A. S. majka jednog osnovca iz Bujanovca, koja je želela da ostane anonimna, rekla je za RSE da nije čula za tekst koji će biti pročitan i u školi koju pohađa njen sin, ali da je zabrinuta za decu koja se na različite načine uvlače u političke igre, što u budućnosti može negativno uticati na formiranje njihovog sistema vrednosti.
"Ne znam da li neko razmišlja o posledicama stalnog podizanja međuetničkih tenzija i međusobnih obračuna, ali strahujem da bi deca mogla da se identifikuju sa junacima iz naše ratne prošlosti, što bi u budućnosti moglo proizvesti ozbiljne međunacionalne probleme i vratiti nas u devedesete godine prošlog veka", rekla je A. S.
U većinski mađarskoj sredini mišljenja podeljena
Uputstvo povodom 15. septembra su dobile i pojedine osnovne škole u Subotici u Vojvodini, gde većinski žive Mađari.
U ovoj autonomnoj pokrajini na severu živi preko 25 nacionalnih zajednica, koje čine oko 35 odsto vojvođanskog stanovništva, a u njoj je u službenoj upotrebi šest jezika.
Među školama koje nisu dobile uputstvo povodom 15. septembra je Gimnazija za talentovane učenike "Deže Kostolanji" iz tog grada.
Direktor ove mađarske gimnazije, Tibor Nađ, kaže za RSE da, iako škola nije dobila ovakve upute, njihovi profesori đacima ne bi čitali taj tekst.
"To se odnosi na Srbiju, i to apsolutno ništa ne osporavam, na njihovu istoriju, zajednicu, jedinstvo. Mi sa te strane mislim da nemamo ništa. Škole u kojima postoje mešoviti razredi, gde ima i srpskih i nesrpskih đaka, ne samo Mađara, nego i Slovaka, Rumuna, Hrvata… tamo srpskim đacima treba pročitati, ali ostalima to apsolutno ništa ne znači", smatra Nađ.
Prema rečima Nađa, koji je i profesor istorije, svaki treći stanovnik Vojvodine nije Srbin. "Na silu njih naterati na to, to je neprihvatljivo", ocenio je on.
Nađ je dodao i da se na silu ništa ne može postići, te da je to istorija već pokazala.
"Ako smatramo da Kosovo teritorijalno pripada Srbiji, da li će na teritoriji Kosova i Metohije ovo biti pročitano?", upitao je on, referišući na bivšu srpsku pokrajinu, koja je 2008. proglasila nezavisnost. Zvaničnici u Srbiji odbijaju da priznaju Kosovo kao državu, iako nad njim nemaju kontrolu.
Direktorka Osnovne škole "Matko Vuković" iz Subotice, Mirjana Stevanović, navela je u pisanoj izjavi za RSE da će škola čitati tekst svim svojim učenicima.
"Škola sledi preporuke svoje države i svog ministarstva", navela je ona.
"Nastavnici u Osnovnoj školi 'Kizur Ištvan' u Subotici takođe će čitati 15. septembra svojim đacima pomenuti tekst", kaže za RSE direktor škole, Dejan Anđelković.
On napominje da je njegov lični stav da ne vidi nikakav problem u tome, i ne vidi zašto bi neko bio uvređen.
"Mi smo u obavezi, s obzirom da pripadamo Ministarstvu prosvete, da svaki dopis i svaki nalog koji dobijemo od ministarstva, da po tome postupamo", dodao je on.
Anđelković je naveo i da nije primetio da neko u Subotici trpi neki vid diskriminacije.
"Građani Srbije su Srbi, bez obzira na neku versku pripadnost. Ne vidim u čemu je problem, zašto i da se ne pročita ako je to neki istorijski događaj, ako su to praznici koje slavi Srbija", ocenio je on.
Predsednik političke stranke hrvatske manjine, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), Tomislav Žigmanov, kaže za RSE da nije problem da se praznik obeležava u Srbiji, niti poruke koje pozivaju na patriotizam, ali da je upitno što se to radi u prosvetnom sistemu.
"Problem je što takve poruke imaju određenu vrstu značenja koja su problematična kada su u pitanju deca nesrpske nacionalnosti koji pohađaju nastavu ili na srpskom jeziku ili na jezicima manjina. Hoće li te poruke biti prevedene na jezike manjinskih zajednica, na jezik na kome se obrazovanje sprovodi, ili će biti čitani na srpskom jeziku", naveo je Žigmanov.
On je ocenio i da obraćanje jednom delu građana Srbije, među učenicima koji nisu njegovi pripadnici, može izazvati određenu vrstu negativnih osećaja.
"I sigurno može ostaviti neku vrstu traumatičnog iskustva", dodaje.
Jedan od roditelja, čije dete nastavu pohađa na hrvatskom jeziku u jednoj od subotičkih osnovnih škola, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže za RSE da nije srećan kada se ističe samo jedan narod jer to "deluje kao favorizovanje".
"Nemamo ništa protiv bilo koga – volimo sve narode, ali o našem narodu ne čujemo nikada tako nešto", ocenio je ovaj roditelj.
NVO i opozicija osudile tekst
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozvao je 12. septembra škole u Novom Sadu da odbiju čitanje teksta koji im je uputila Školska uprava povodom Dana srpskog jedinstva. Ta organizacija je u saopštenju ocenila da je tekst u suprotnosti sa vojvođanskom multietničnošću.
Helsinški odbor je u saopštenju ocenio da su takve poruke neprihvatljive i štetne za učenike u Vojvodini, jer su svedene na etnički kolektivizam i sabornost, što ne ostavlja prostor za izbore pojedinca i za pripadnike drugih etničkih zajednica.
Povodom istog teksta oglasila se i regionalna stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja je pozvala ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariju Kisić da povuče preporuku datu školama za čitanje teksta povodom Dana zastave.
Kako je navela LSV, ovaj tekst izaziva dodatne podele u društvu.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa uputstvom za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, kao i za propratni tekst koji će se čitati učenicima svih škola na teritoriji Srbije.
U Kancelariji Poverenika za ravnopravnost, za RSE je rečeno da nisu dobili nikakvu pritužbu ni primedbu koja se odnosi na Dan srpskog jedinstva.
