Novi sukob Azerbejdžana i Jermenije pojačao je strahove da bi Rusija mogla da se uplete u još jedan rat. Eskalacija neprijateljstva na Kavkazu je takođe donela ruskom predsedniku Vladimiru Putinu još jedan strateški problem, stavljajući na test uticaj i podršku Moskve tradicionalnim saveznicima dok je fokusirana na rat u Ukrajini, pišu svetski mediji.
Korišćenje prilike
Višedecenijski sukob Azerbejdžana i Jermenije ponovo se rasplamsao u utorak (13. septembra) blizu sporne teritorije Nagorno-Karabaha, ističe Vašington post (The Washington Post).
Iako se obe strane optužuju za novi sukob, pojedini analitičari specijalizovani za južni Kavkaz smatraju da je Azerbejdžan možda pokušao da iskoristi priliku dok je ključni saveznik Jermenije, Rusija, svu pažnju usmerila na invaziju na Ukrajinu gde je prošle nedelje pretrpela strateški udarac.
Jermensko ministarstvo odbrane je saopštilo da su azerbejdžanske snage napale "vojnu i civilnu infrastrukturu" tokom noći u oblastima Goris, Sotk i Jermuk koristeći bespilotne letelice i vatreno oružje velikog kalibra.
Vojni zvaničnici u Azerbejdžanu su priznali napade, ali su optužili Jermeniju za "provokaciju širokih razmera", postavljanjem mina u blizini graničnih objekata i granatiranjem azerbejdžanskih položaja.
Neki analitičari ocenjuju i da je Baku sada u prednost jer se Rusija oslanja na tranzitne rute kroz Azerbejdžan da bi se povezala s Iranom i Azijom dok je pod sve većom globalnom izolacijom, ukazuje list i navodi da se Evropska unija takođe više oslanja na Azerbejdžan za energiju dok traži alternative ruskom gasu.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u utorak da je "izuzetno zabrinuto" zbog razvoja događaja i pozvalo dve strane da se pridržavaju sporazuma o prekidu vatre u kojem je posredovala Moskva. Primirje, koje je trebalo da stupi na snagu u utorak, 13. septembra, u devet ujutro po lokalnom vremenu, navodno je više puta prekršeno.
Dugotrajni sukob u planinskom regionu Nagorno-Karabaha, koji je počeo kasnih 80-ih, preoblikovan je ratom 2020. kada je Azerbejdžan ponovo zauzeo teritorije koje je Jermenija decenijama okupirala, navodi Vašington post, ukazujući da je šestonedeljni rat završen vojnom pobedom Azerbejdžana i krhkim primirjem koji je podržala Moskva i u kojem je Jermenija predala velike delove teritorije.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan rekao je da je 49 vojnika njegove zemlje poginulo tokom noći između 12. i 13. septembra u sukobima, dok je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo da je ubijeno 50 pripadnika azerbejdžanskih snaga – 42 vojnika i osam graničara.
Još jedan rat
Najgora eskalacija neprijateljstava između dve bivše sovjetske republike od 2020. pojačala je bojazan da bi Rusija mogla da se uplete u još jedan rat pored svoje invazije na Ukrajinu, piše Njujork tajms (The New York Times).
Moskva je, kako navodi list, godinama pokušavala da uspostavi ravnotežu između dve zemlje, ali je to sve teži zadatak jer je rat u Ukrajini primorao Kremlj da pažnju i snagu usmeri drugde.
Budući da je Rusija blizak saveznik Jermenije neki vojni analitičari sugerišu da su nedavni neuspesi Rusije na severoistoku Ukrajine možda ohrabrili Azerbejdžan da pokrene novi napad.
Rusija i Jermenija su deo vojnog saveza Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti koji predvodi Moskva i čija povelja nalaže da napad na jednu članicu treba da se smatra agresijom na sve. Ruski predsednik Vladimir Putin je 2020. imao ključnu ulogu u postizanju primirja posle rata u kojem je Azerbejdžan povratio deo teritorije koju je izgubio tokom drugog sukoba koji je počeo raspadom Sovjetskog Saveza kasnih 80-ih.
Tenzije između dve zemlje su se od tada redovno rasplamsavale, ali je ove nedelje prvi put sukob takvih razmera izbio na međunarodno priznatoj granici između dve zemlje umesto u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, rekla je Olesja Vartanjan, analitičarka za južni Kavkaz u Međunarodnoj kriznoj grupi.
Još jedna strateška glavobolja Putina
Novi sukobi Azerbejdžana i Jermenije doneli su Putinu još jednu veliku "stratešku glavobolju", ocenjuje Politiko (Politico).
U trenutku kada je Putin u defanzivi usled neočekivano uspešne kontraofanzive ukrajinskih snaga, od Moskve se traži da se angažuje kako bi stabilizovala kriza na Kavkazu, navodi portal, ukazujući da Jermenija gleda na Moskvu kao na glavnog saveznika koji može da garantuje njenu krhku bezbednost, dok je Turska ključni saveznik Azerbejdžana.
Tokom hitnog bezbednosnog sastanka posle rasplamsavanja sukoba, jermenske vlasti su apelovale na Rusiju, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti da se angažuju.
Ubrzo pošto su izbili novi sukobi, jermenski premijer Nikol Pašinjan razgovarao je telefonom s Putinom. Takođe je pozvao francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela (Charles Michel) i američkog državno sekretara Entonija Blinkena (Antony).
Tinjajući spor oko planinske teritorije Nagorno-Karabaha razbuktao se 2020. godine, pošto je šestonedeljni rat odneo više od 6.500 života posle čega je postignut sporazuma o prekidu vatre koji su sprovodile ruske trupe na terenu. Prošlog meseca je takođe došlo do kratkog nasilja između dve zemlje.
Rusija je i dalje prisutna u regionu, ali mirovne napore Kremlja dovode u pitanje obe strane, dok Evropska unija sve više radi na popunjavanju praznine. U organizaciji predsednika Evropskog saveta Mišela lideri Azerbejdžana i Jermenije su u maju u Briselu razgovarali kako da se izbegnu budući sukobi.
Test ruske podrške saveznicima
Nova runda sukoba između Jermenije i Azerbejdžana stavila je na test podršku Kremlja tradicionalnim saveznicima dok je preokupiran ratom u Ukrajini, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Sukob je najnoviji bezbednosni izazov u ruskoj sferi uticaja otkako je Moskva u februaru pokrenula invaziju na Ukrajinu, ukazuje američki list, dodajući da je uticaj Rusije na neke od njenih nekadašnjih partnera u postsovjetskom svetu smanjen nakon što je izolovana sankcijama Zapada.
Rusija je u januaru poslala 2.000 vojnika da pomognu u suzbijanju protesta u Kazahstanu i podržala je vladu Belorusije tokom masovne antivladine pobune 2020.
Direktor tink-tenka Centra za regionalne studije iz Jerevana Ričard Giragosian (Richard) rekao je da je eskalacija sukoba podstaknuta "i percepcijom i realnošću slabosti Rusije, posebno s obzirom na nedavna dešavanja na ukrajinskoj sceni".
"Azerbejdžan je osetio jedinstvenu priliku", rekao je Giragosian.
Invazija na Ukrajinu je ograničila uticaj Rusije na neke postsovjetske države, ocenjuje Volstrit džurnal, ukazujući da je Kazahstan, na primer, ostao neutralan u sukobu u Ukrajini uprkos tome što je dobio podršku Kremlja tokom protesta u januaru.
Ukrajinska invazija takođe je, kako navodi list, testirala granice vojne snage Rusije, primoravajući je da crpi resurse s periferije sfere svojih operacija iz mesta poput Sirije i ruskog Dalekog istoka. Rat u Ukrajini je takođe zategao ekonomske i diplomatske odnose Rusije pošto su zapadne zemlje uvele opsežne ekonomske sankcije Moskvi.
Azerbejdžan je pobedio u ratu 2020. delom zahvaljujući vojnoj podršci Turske, uključujući dronove Bajraktar TB-2 turske proizvodnje, koji su se pokazali efikasnim protiv Rusije i snaga koje podržava Rusija u nizu sukoba, uključujući rat u Ukrajini, ukazuje Volstrit džurnal uz ocenu da je to stavilo vojni uticaj Rusije u regionu na dodatni test.
Jermenija, u kojoj se nalazi ruska vojna baza, i tokom rata 2020. za pomoć se obratila Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti, ali je alijansa ignorisala molbe Jerevana.
Nakon poslednje eskalacije sukoba, zapadni zvaničnici doleteli su 13. septembra u region u pokušaju da smanje neprijateljstva. Viši savetnik američkog Stejt departmenta za pregovore o Kavkazu Filip Riker (Philip Reeker) došao je u Baku kako bi izrazio podršku SAD mirovnim pregovorima. U region je takođe došao specijalni izaslanik Evropske unije za region Toivo Klar (Klaar).
Facebook Forum