Više neformalnih ekstremno desničarskih grupa, uz podršku dela Srpske pravoslavne crkve (SPC), organizovalo je šetnje, koje su nazvali "litije", centralnim ulicama Beograda, u nedelju popodne (11. septembar).
Nakon šetnje, učesnici protesta su se okupili ispred Hrama Svetog Save gde je poglavar SPC Porfirije služio moleban "za svetinju braka i porodice".
Porfirije je okupljene pozvao da se mole "za svetinju braka, slogu i jedinstvo" i rekao da "nevidljive sile" nameću "bogoprotivne i protivprirodne zajednice kao zamenu za brak i porodicu".
"Za nas pravoslavne hrišćane neprihvatljiva je LGBTQ+ ideologija", rekao je Porfirije, ali je dodao da je protiv svake vrste "nasilja i žigosanja".
To su treće šetnje koje se organizuju protiv održavanja Evroprajda (LGBT+ šetnje) u glavnom gradu Srbije.
Organizatori su na protestu poručili da će se, ukoliko se Evroprajd održi i policija ne zabrani skup, okupiti istog dana sa ikonama. Na početku protesta su poručili da je cilj skupa "sprečavanje ovog i svakog drugog Prajda".
Učesnici su se okupili ispred sedišta Patrijaršije, neki od njih si nosili crkvena obeležja, a kolonu predvodila sveštena lica. Na protestu su učestvovali i bajkeri.
Ekstremno desničarska grupa "Narodne patrole" dočekala je učesnike šetnje sa, kako su rekli, 600 metara dugom srpsko-ruskom zastavom sa kojom su se priključili koloni.
Grupa učesnika protesta je ispred prostorija "Pride info centra" razvila transparent na kojem piše "Zabrana promocije sodomije na 100 godina", ali nije bilo incidenata.
Poglavar SPC podržao otkazivanje Evroprajda
Poglavar SPC Porfirije podržao je ranije "otkazivanje" međunarodne LGBTI+ šetnje koja je najavljena za 17. septembar u Beogradu.
"Ova tema je nama veštački nametnuta i potpuno je suprotna sistemu vrednosti našeg naroda, a isto tako i naše braće i sestara drugih vera i nacija sa kojima živimo", naveo je Porfirije 6. septembra u saopštenju objavljenom na sajtu SPC-a.
On je dodao i da je crkva "protiv svakog oblika nasilja, javnog žigosanja i progona bilo koga".
"Zlo se ne leči i ne pobeđuje nasiljem, nego se na taj način samo umnožava", naveo je Porfirije u izjavi.
Vlast još bez konačne odluke o Evroprajdu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 10. septembra nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost da će odluku o Evroprajdu doneti Ministarstvo unutrašnjih poslova "96 sati pre tog skupa".
"Situacija je teška i molim sve da to razumeju. Ne želimo sukobe, a procena je da bi moglo da dođe do većih nemira u kojima bi naša sila morala da bude veća. To želimo da izbegnemo", rekao je Vučić.
Vlasti u Srbiji ranije su poručile da se Prajd šetnja otkazuje ili odlaže, navodeći da za njeno održavanje ne postoje bezbednosni uslovi.
Vlada Srbije je 27. avgusta saopštila da je odluka doneta uzimajući u obzir "trenutnu političku situaciju u regionu i svakodnevne tenzije koje su prisutne".
U saopštenju je navedeno i "da bi pojedine ekstremističke grupe mogle da iskoriste i zloupotrebe ovaj događaj i volju Srbije da ga organizuje kako bi dodatno povećale tenzije i uvele Srbiju u nestabilnost".
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa o kojim je grupama reč i zašto ih nije moguće sprečiti.
Organizatori Prajda ne odustaju od šetnje
Organizatori Evroprajda saopštili su da će šetnja koja je u okviru ove manifestacije zakazana za 17. septembar, biti o održana uprkos stavu države.
Koordinator Evroprajda Beograd Goran Miletić izjavio je 8. septembra da su organizatori za dogovor sa vlastima u vezi sa održavanjem te manifestacije.
"Ako je problem dužina šetnje, njena trasa može biti malo kraća. Ukoliko dođe do kompromisa, moguće je i da promenimo rutu šetnje", rekao je Miletić.
Otkazivanje Evroprajda od vlasti su tražile parlamentarne stranke desnice, desničarske grupe i pojedinci iz Srpske pravoslavne crkve.
Njihovi predstavnici održali su u Beogradu dva skupa, koje su nazvali litijama, na kojima su dominirali crkveni simboli, ali i poruke podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Ne bi bilo prvo otkazivanje
Evroprajd je međunarodni događaj koji uključuje Paradu ponosa, i koji se svake godine održava u drugom evropskom gradu. Prvi put je organizovan 1992. u Londonu.
Beograd je izabran za domaćina 2022. u konkurenciji Barselone, Lisabona i Dablina.
Evropsko udruženje organizatora prajda najavilo je obraćanje sudu u Srbiji slučaju formalne zabrane.
Ovo nije prvi put da država zabranjuje Paradu ponosa pod pritiscima desničara.
Ustavni sud Srbije je 2013. zaključio da je ranijim zabranama Parada u Beogradu prekršen Ustav.
Od 2014. šetnje LGBT pripadnika su se nesmetano održavale, uz jako policijsko obezbeđenje, a pratili su ih skupovi zakazani za isti dan u organizaciji desničarskih organizacija predstavnika SPC-a.
