Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost da su evropski predstavnici predložili "novu armaturu" za dijalog Beograda i Prištine u Briselu.
"Po njima, ona bi trebalo da dovede do skorog i konačnog rešavanja, kako oni kažu, problema sa kojima smo se suočavali i svih nerazjašnjenih pitanja", naveo je predsednik Srbije 10. septembra.
On je rekao da su izaslanici zemalja EU istakli da za to imaju podršku Sjedinjenih Američkih Država.
"Suštinski taj sporazum bi značio, ne mogu da kažem priznanje Kosova, ali bi to bilo priznanje svega onoga sve što oni misle da je realnost", saopštio je Vučić.
Dodao je da su evropski predstavnici preneli stav Zapada da, u uslovima kada postoji rat u Ukrajini, Evropi nisu potrebni novi sukobi i da je zato važno doći do što je moguće bržeg rešenja.
Naveo je da velike zapadne sile, plus Turska, smatraju da bi potencijalnim rešenjem pitanja Kosova kroz njegovu nezavisnost pružile odgovor predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u vezi sa Krimom.
"Posle toga bi rekli – ako Krim i Ukrajina postignu dogovor onda može, a bez toga ne može. Tako da smo mi postali kolateralna šteta sukoba velikih i njihovog neprincipijelnog ponašanja iz prošlosti", rekao je Vučić.
Srbija da se opredeli
Kao treću poruku koju je dobio od evropskih izaslanika naveo je da mu je rečeno da je Putin "podigao zavesu" i da na zemljama ostaje da se izjasne sa koje strane žele da budu.
"Upozorio sam ih da od 20. septembra 2021. na severu Kosova niču nelegalne baze kosovske policije. To je suprotno Briselskom sporazumu, što pokazuje da divljaštvo i banditizam prištinskih vlasti nemaju kraja", izjavio je Vučić.
Predsednik je naveo da će, uprkos svemu, Srbija nastaviti razgovore i čuvanje mira, te da su međunarodno pravo i Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija o Kosovu njen izbor.
Odluka o Prajd šetnji 96 sati pre
Govoreći o proceni bezbednosne situacije za održavanje najavljenog Evroprajda u Beogradu od 12. do 18. septembra, koje uključuje prajd šetnju 17, Vučić je saopštio da će Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) odluku doneti 96 sati pre skupa.
"Situacija je teška i molim sve da to razumeju. Ne želimo sukobe, a procena je da bi moglo da dođe do većih nemira u kojima bi naša sila morala da bude veća. To želimo da izbegnemo", zaključio je Vučić.
Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije na kojoj se raspravljalo o situaciji na Kosovu održana je 10. septembra u Beogradu. Ostale teme zasedanja bile su održavanje Evroprajda u Beogradu i sajber bezbednost u energetskom sektoru.
Savet, kojim predsedava šef države Aleksandar Vučić, sastao se nakon jučerašnje posete Prištini i Beogradu tročlanog diplomatskog tima, predstavnika Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, savetnika kancelara Nemačke Jensa Pletnera i izaslanika predsednika Francuske Emanuela Bona.
Lajčak je u kasnim večernjim satima u Beogradu izjavio da su razgovori sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bili važni i detaljni, u cilju opcija za napredak u dijalogu.
"Proces će se nastaviti u narednim danima", napisao je Lajčak na svom Tviter nalogu.
Vučić ponovio da nema priznanja Kosova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je tokom sastanka sa evropskim pregovaračima stav Beograda.
"Nikakvog priznanja Kosova neće biti! Uvek spreman na kompromisna rešenja, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", napisao je, između ostalog, Vučić na svom Instagram nalogu.
Nakon sastanka u Prištini, kosovski premijer Aljbin Kurti ponovio je da bi cilj dijaloga sa Beogradom trebalo da bude postizanje pravno obavezujućeg sporazuma zasnovanog na uzajamnom priznanju.
"Kosovo je pokazalo spremnost da se angažuje u principijelnom dijalogu", rekao je Kurti, a saopštila Vlada Kosova.
Srbija se poziva na pravo
Uoči sastanka sa trojicom evropskih predstavnika Aleksandar Vučić je rekao da Beograd zahteva poštovanje normi međunarodnog prava.
"Kosovske vlasti o tome ne govore, već da će njihove institucije i saveznici osigurati da gospodare teritorijom. Tako nešto neće biti tolerisano i izaslanike sam upozorio da razmisle sa čim dolaze u Beograd", naveo je Vučić nakon sastanka sa predsednicom Mađarske Katalin Novak u Palati Srbija.
On je dodao da su norme na koje se Srbija poziva u domenu Briselskog sporazuma, Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i Povelje UN, međunarodnog ugovora kojim je osnovana svetska organizacija.
"Stranih gospodara nad našim narodom bilo je mnogo. Malo ih se zadržalo. A koliko će se ovi gospodari zadržati, to ćemo tek da vidimo", rekao je Vučić ponovivši da je ključ međunarodno pravo.
Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić saopštio je 9. septembra da je sazvao posebnu sednicu državnog parlamenta za utorak, 13. septembar, na kojoj će se razmatrati izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine.
Pismo iz Berlina i Pariza
Predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelar Nemačke Olaf Šolc 4. septembra Vučiću su uputili zajedničko pismo u kom navode da je puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine od suštinskog značaja za Zapadni Balkan.
"Apelujemo da pokažete maksimalnu odlučnost i spremnost da donosite teške odluke koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije. Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni", pišu, između ostalog, dvojica lidera.
U pismu su Vučića obavestili da su iz tih razloga zadužili svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku Jensa Pletnera i Emanuela Bona da pruže direktnu podršku predstavniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine. Do sada je postignuto na desetine sporazuma ali većina nije realizovana. Beograd insistira na realizaciji dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), u kojima većinski žive Srbi, koji su dve strane potpisale u aprilu 2013. godine, a koji do sada nije sproveden. Za kosovske vlasti problem u vezi sa osnivanjem ZSO je pitanje njenih nadležnosti. Ustavni sud Kosova 2015. doneo je odluku da njeni principi nisu u potpunosti usklađeni sa kosovskim Ustavom.
Bezbednosna situacija u vezi sa pitanjem Kosova redovna je tema sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je uspostavljen 2006. godine. U opisu rada tog tela je, između ostalog, da razmatra obaveštajno-bezbednosne procene i donosi zaključke, predlaže mere za unapređenje nacionalne bezbednosti i usmerava rad službi bezbednosti. Članovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije.
Odluka o Evroprajdu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. avgusta da će usled brojnih problema i "krize na Kosovu" biti otkazana ili odložena manifestacija za promociju LGBT prava Evroprajd, koja bi u Beogradu trebalo da se održi od 12. do 18. septembra.
To je saopštio nakon tenzija između Prištine i Beograda krajem jula i podizanja barikada na severu Kosova od strane Srba zbog najave sprovođenja odluka Vlade Kosova o uvođenju recipročnih mera u izdavanju ličnih dokumenata i preregistraciji vozila sa srpskih na Republika Kosovo tablice. Kosovska strana kasnije ih je odložila na mesec dana.
Dva dana uoči sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, organizatori su pozvali da se donese odluka u interesu te manifestacije i učesnicima obezbedi maksimalna sigurnost.
"Održaćemo prajd šetnju 17. septembra i ostale događaje po najavljenom rasporedu. Ukoliko dođe do kompromisa u pregovorima sa vlastima, moguće je da promenimo rutu šetnje", rekao je 8. septembra Goran Miletić, koordinator Evroprajda Beograd 2022.
Vlada Srbije saopštila je 27. avgusta da je Evroprajd zabranjen i zbog toga što bi pojedine ekstremističke grupe mogle da ga iskoriste kako bi dodatno povećale tenzije i Srbiju uvele u nestabilnost.
Sredinom avgusta hiljade ljudi, među kojima su bili i predstavnici desničarskih grupacija, okupilo se u Beogradu zahtevajući da se Evroprajd zabrani. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije podržao je otkazivanje tog događaja. U obraćanju 6. septembra poglavar SPC naveo je da je ta tema veštački nametnuta i suprotna ovdašnjem sistemu vrednosti.
"Stoga otkazivanje ove manifestacije smatram ispravnim", naveo je između ostalog patrijarh Porfirije.
Organizatori su saopštili da niko sa liste od 15 evroparlamentaraca nije otkazao učešće na Prajdu u Beogradu, da će prisustvovati i zvaničnici koji dolaze iz zemalja van Evrope, kao i da dolazak predstavnika vlasti u Srbiji nije najavljen.
