Nekoliko meseci pre isteka roka za gašenje poslednjih nuklearnih reaktora u Nemačkoj, koja bi time postala prva industrijska sila koja ne proizvodi nuklearnu energiju, Vlada u Berlinu je bila primorana na još jedan politički preokret izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu, pišu svetski mediji.
Gorka odluka ministra
Nemačka vlada najavila je odlaganje gašenja dva od poslednja tri nuklearna reaktora u zemlji, za koje je planirano da budu isključeni u decembru, kako bi osigurala rad električne mreže tokom zime, ukazuje Tajms (The Times).
Suočena s energetskom krizom, nemačka vlada je mesecima insistirala da će poštovati dugogodišnje obećanje o gašenju preostalih nuklearnih elektrana do kraja ove godine.
Međutim, ističe londonski list, na suprotnu odluku je bila primorana mogućnošću nestanka struje u industrijskom srcu na jugu zemlje, ali i upečatljivom promenom u javnom mnjenju, koje se nekada u velikoj meri protivilo upotrebi nuklearne energije.
Opozicija je zahtevala ne samo da se produži rada preostala tri reaktora, već i da se ponovo aktiviraju tri koja su ugašena.
Ministar energetike Robert Habek (Habeck) najavio je da će nuklearne elektrane Isar 2 u Bavarskoj i Nekarvesthajm blizu Štugarta biti isključene s mreže, ali da će nastaviti da rade kao "operativne rezerve". Treći preostali reaktor Emsland na severozapadu zemlje biće isključen po planu.
Preokret je posebno gorak za Habeka i njegovu stranku Zelene, koja je decenijama vodila kampanju za okončanje nuklearne energije. "Atomska energija ostaje visokorizična tehnologija i visoko radioaktivni otpad će opterećivati nebrojene generacije ", rekao je on.
Poslednji u nizu preokreta
Odluka o odlaganju dugogodišnjeg plana za ukidanje nuklearne energije predstavlja kompromis članova koalicione vlade u kojoj su i pristalice nuklearne energije i Zeleni koji su nastali iz antinuklearnog pokreta, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Taj potez, koji će zahtevati novi zakon i glasanje u parlamentu, označava poslednji politički preokret u Nemačkoj koja je decenijama radila na okončanju upotrebe nuklearne energije, uglja, kao i gasa u pokušaju tranzicije najveće evropske privrede ka obnovljivoj energiji.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru, kako piše američki list, navela je Nemačku da poveća vojnu potrošnju posle decenija nedovoljnog ulaganja, da isporuči oružje Ukrajini uprkos dugotrajnoj zabrani slanja oružja u zone sukoba, ali i da ponovo otvori elektrane na ugalj i naftu uprkos posvećenosti smanjenju emisija ugljen-dioksida.
Nuklearna energija ima marginalnu ulogu u energetskom miksu Nemačke, pokrivajući, prema podacima vlade u Berlinu, šest odsto ukupne električne energije proizvedene u toj zemlji u prvom kvartalu ove godine, dok je u istom periodu prošle godine to bilo više od 12 odsto, kada je Nemačka imala duplo više nuklearnih elektrana.
Susedi Nemačke u Evropskoj uniji i Evropska komisija pozvali su Berlin da produži vek svojih nuklearnih elektrana kako bi se ublažila kriza izazvana ekonomskom konfrontacijom s Rusijom.
Habek je odbacio produženje životnog veka dve nuklearne elektrane posle aprila 2023. To bi, ocenjuje Volstrit džurnal, moglo da stvori tenzije u vladi.
Ministar finansija i lider liberalne Slobodne demokratske partije Kristijan Lindner (Christian) rekao je da bi nuklearne elektrane trebalo da ostanu uključene na mrežu najmanje do 2024, kada se očekuje da će Nemačka početi da dobija gas iz zalivskih država i SAD.
Stres test
Koaliciona vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala poslednjih meseci bila je pod ogromnim pritiskom da preispita protivljenje nuklearnoj energiji kako su postale jasne razmere energetske krize u zemlji, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Poslednje smanjenje isporuka ruskog gasa s najavom iz Kremlja da snabdevanje neće potpuno obnovljeno sve dok "kolektivni Zapad" ne ukine sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, gurnuo je cene gasa na rekordne nivoe, u vreme kada se Nemačka već muči s visokom inflacijom i dok se povećavaju strahovi od krize troškova života.
Vlada je u julu naložila stres test električne mreže kako bi se videlo koje su mere potrebne za očuvanje snabdevanja strujom, navodeći da je takvo ispitivanje potrebno zbog sve više "faktora neizvesnosti" poput rata u Ukrajini koji je destabilizovao energetska tržišta, letnjih suša i rekordno niskih vodostaja reka, što je jedan od mnogih razloga zbog kojih ne rade francuske nuklearne elektrane.
Stres testom se došlo do zaključka da je kriza u elektroenergetskom sistemu u predstojećoj zimi "malo verovatna, ali se trenutno ne može potpuno isključiti". Zbog toga su potrebne dodatne mere za sprečavanje nestašica struje izazvane stresnim situacijama na mreži i održanje dve nuklearne elektrane u rezervi je jedna takva mera.
"U Nemačkoj imamo veoma veliku sigurnost snabdevanja u našem elektro sistemu", rekao je Habek. "Mi smo zemlja koja izvozi električnu energiju. Ali smo i deo evropskog sistema, a ova godina je specijalna godina za celu Evropu".
On je rekao da su letnje suše stvorile neizvesnost u proizvodnji hidroenergije u susednim zemljama i onemogućile transport uglja u termoelektrane. "Zbog svih tih rizika ne možemo biti sigurni da će biti dovoljno raspoloživih elektrana u susednim zemljama za stabilizovanje naše električne mreže na kratki rok", rekao je Habek.
Kršenje tabua i žrtva Zelenih
Poslednja mera Berlina za ublažavanje sve gore energetske krize u Evropi izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu mogla bi da pokvari planove Nemačke da postane prva industrijska sila koja neće koristiti nuklearnu energiju, piše Njujork tajms (The New York Times).
Nemačka, kao i mnoge druge zemlje, uvodi posebne mere kako bi ublažila uticaj krize na svoje građane – već je uvela mere za štednju struje izdavši smernice za grejanje i hlađenje kancelarija, kao i za gašenje osvetljenja na spomenicima u 22 časa, i naglo prekinula zavisnost od ruskog gasa.
Ipak, ističe list, odluka da se produži život nuklearnih reaktora predstavlja jednu od najsimboličnijih, ako ne i najkonsenkventnijih mera, razbijajući politički tabu dok pokušava da pokaže da čini sve što može da ublaži krizu.
Nuklearna energija je dugo bila polarizujuća emotivna tema u Nemačkoj. Protivljenje njenoj upotrebi je oblikovano antinuklearnim protestnim pokretom tokom Hladnog rata, kao i katastrofom u Černobilju 1986. Bivša kancelarka Angela Merkel je na kraju, posle katastrofe u Fukušimi 2011, pristala na ukidanje nuklearne energije.
Sada se ministar energetike Habek, jedan od vodećih članova Zelenih čiji su koreni u antinuklearnom pokretu, nalazi u nezgodnoj poziciji da bude lice odluke o produženju upotrebe nuklearne energije u Nemačkoj.
Za njega je, dodaje Njujork tajms, energetska kriza takođe bila teška jer ga je primorala da odobri ponovno pokretanje elektrana na ugalj i da sklopi ugovore o uvozu tečnog prirodnog gasa kako bi nadoknadio gubitak ruskog gasa.
Međutim, iako je svoju stranku naveo da žrtvuje skoro sve svoje svete krave, Habek je jedan od najpopularnijih političara u Nemačkoj i u anketama redovno dobija veće ocene od kancelara Olafa Šolca (Scholz).
Facebook Forum