Fabrika piva "Saku" u Estoniji ove godine radi nešto što je u njenom, 200 godina dugom, poslovanju bilo nezamislivo – u dva navrata povećava cene za 10 odsto kako bi opstala.
Ni to povećanje, pak, neće biti u potpunosti dovoljno, jer su troškovi naglo porasli zbog inflacije koja je u avgustu dostigla 25 odsto u ovoj zemlji, i energetske krize koja je uzela maha kao posledica ruske invazije na Ukrajinu.
Problemi estonske pivare preslikavaju se i na industriju piva u drugim državama u Evropi.
Zašto su se "tamni oblaci" nadvili nad industrijom piva?
Poljski Karlsberg (Carlsberg), podružnica danskog multinacionalnog proizvođača piva, mogao bi da zaustavi proizvodnju piva, jer se suočava sa nestašicom ugljen-dioksida (CO2).
"Obustavićemo proizvodnju svakog trenutka ali nismo jedini. Osim ako nemaju postrojenja za proizvodnju sopstvenog CO2, većina fabrika piva će morati da uradi isto", rekli su iz Kalsberga za Politiko (Politico).
Ugljen-dioksid je neophodan u industriji, jer se koristi za gasiranje piva i drugih pića, ali i u industriji hrane, kako bi ona zadržala svežinu.
Šta je CO2?
Ugljen-dioksid (CO2) je gas staklene bašte i čini manje od 1% atmosfere. Njegovi molekuli u atmosferi apsorbuju radijaciju te održavaju Zemlju toplijom nego što bi bila.
Njegova količina u vazduhu se povećava kroz disanje živih bića i sagorevanje benzina i dizela u automobilima, dok se fotosintezom on smanjuje.
U poslednjih sto godina CO2 je sve više u atmosferi.
Povećanje CO2 u atmosferi doprinosi globalnom zagrevanju i utiče na klimatske promene.
‘Rekordno visoke cene’ gasa
Sektor đubriva smanjio je proizvodnju usred energetske krize pogoršane invazijom na Ukrajinu i zapadnim sankcijama ruskoj nafti i prirodnom gasu.
Prirodni gas neophodan je fabrikama koje proizvode đubrivo na bazi azota.
Grupa Azoti, poljska kompanija, zbog sve veće cene prirodnog gasa, CO2 proizvodi sa manje od trećine nominalnih kapaciteta. To sve utiče na smanjenje profitabilnosti a privremeno zaustavlja i proizvodnju azotnih đubriva i nekih drugih proizvoda.
Koje zemlje proizvode najviše prirodnog gasa?
Nestašica CO2 je i u drugim državama na evropskom kontinentu.
Najveći britanski proizvođač ugljen-dioksida CF Industries je nedavno objavio da će privremeno obustaviti proizvodnju amonijaka u svojoj fabrici u Bilingemu jer je zbog rastućih cena energije previše skupo nastaviti s proizvodnjom.
Ema Meklarkin(Emma McClarkin), izvršna direktorka Britanskog udruženja piva i pabova, rekla je da je najnoviji poremećaj izazvao "ozbiljnu zabrinutost za održivo snabdevanje CO2 u industriji piva i pabova". Ona je rekla da tajming "ne može biti gori" s obzirom na to da postoje i drugi problemi u lancima snabdevanja.
Britanija je i prošle jeseni imala problem sa manjkom CO2, zbog iste kompanije koja je zaustavila deo proizvodnje, i tada zbog rasta cena gasa.
Na manjak CO2 su u julu ove godine ukazale i italijanske kompanije, jer su neki proizvođači smanjili proizvodnju zbog povećanja cena gasa.
Navodeći "rekordno visoke cene", proizvodnju uree i azotnih đubriva na bazi amonijaka prepolovljava i norveška kompanija Jara (Yara), najveći svetski proizvođač đubriva.
Povratak Oktobarfesta u vreme krize
I nemački BASF razmatra dalje smanjenje proizvodnje CO2, dok se u ovoj zemlji planira održavanje Oktobarfesta nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije.
Poznati nemački festival piva, koji se održava od 17. septembra do 3. oktobra i okuplja milione ljudi, na meti je kritika.
Organizuje se u vreme kada su posledice rata u Ukrajini sve su vidljivije, posebno po energetiku.
Nemci su već počeli da štede električnu energiju zbog novih mera štednji.
Kriza se ogleda i u ceni piva koje će na predstojećem Oktoberfestu biti oko 16 odsto skuplje nego 2019. godine.
Nemačka je prošle godine bila jedan od najvećih proizvođača piva u Evropskoj uniji, pokrivajući četvrtinu ukupne proizvodnje piva.
Šta je još problem?
Gas nije neophodan samo kompanijama za proizvodnju đubriva, već i pivarama koje koriste parne kotlove, jer se one greju na gas.
Urlih Bine iz nemačke pivare "Veltins" rekao je za AP da se ova pivara usled krize priprema i za slučaj nestašice gasa.
"Delove snabdevanja energijom smo već prebacili na loženje ulja tako da smo u mogućnosti da održavamo rad pivare najmanje pet nedelja nezavisno od snabdevanja gasom", rekao je Bine.
Energetska kriza doprinela je i skoku cena drugih sastojaka neophodnih za pravljanje piva.
Cene slada dostigle su istorijske visine od preko 700 evra.
"To su cene koje nemačka industrija piva nikada ranije nije videla", rekao je Bine.
Poskupela je i ambalaža. Cena povratnih staklenih flaša skuplja je za čak 80 odsto, a veći su izdaci i za papir za etikete i krunske čepove.
Ima li rešenja na vidiku?
Bineova pivara zbog neizvesnsoti radi na skladištenju zaliha, a već su naručili povratne boce vredne nekoliko miliona evra u slučaju gašenja industrije stakla usled nestašice gasa.
Dok nemački "Veltins" vidi alternativu u loženju ulja, estonski "Saku" postavlja solarne panele na skladišta i pivaru kako bi uštedeli na struji.
