"Može da me zove Džozef Bajden. Može da zove Putin, Zelenski, Erdoan, ko god hoće. Neće biti promene te odluke."
Tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obrazložio odluku Vlade da se Europrajd 2022, planiran za Beograd, otkaže. To je potvrdio nakon poruke organizatora da neće poštovati zabranu uz obrazloženje da ne bi bila ustavna.
Europrajd je međunarodna manifestacija posvećena LGBT pravima i svake godine održava se u drugoj državi. Od 2019, kada je objavljeno da će u 2022. Beograd biti domaćin tog događaja, organizatori su suočeni sa velikim otporom. Kao i svih prethodnih godina, na prvom mestu protive mu se ultradesničari i Crkva.
Čak i u godinama kada je Prajd u Beogradu uspevao da se održi, to je uvek bilo moguće samo uz jake policijske snage.
Kako i pod kakvim sve okolnostima su održavani i otkazivani Prajdovi u glavnom gradu Srbije? Kako su kroz godine reagovale institucije, predstavnici vlasti i šta je i koliko učinjeno na LGBT pravima?
Agresivna grupa desničara i navijača uletela je među učesnike prve Parade ponosa, 2001. i pretukla je LGBT aktiviste. Foto Reuters
2001: Krvavi početak
Prva Parada ponosa u Beogradu ostaće upamćena po nasilju prema učesnicima manifestacije.
Skup je organizovan u centru Beograda, 30. juna 2001. pod sloganom "Ima mesta za sve nas".
Srbija je u tom trenutku tek ušla u proces demokratskih reformi nakon pada režima Slobodana Miloševića u oktobru 2000. Na vlast su došle stranke okupljene oko Demokratske opozicije Srbije (DOS) a premijer Srbije bio je lider Demokratske stranke, pokojni, Zoran Đinđić.
Epilog okupljanja LBGT aktivista bio je nasilje nad tada relativno malom broju.
Napali su ih pripadnici desničarskih i navijačkih organizacija. Među njima i predstavnici ultradesničarskog pokreta Obraz, organizacije čije je delovanje kasnije, 2012. godine, zabranio Ustavni sud Srbije. Ključan argument te zabrane bio je upravo nasilje nad pripadnicima LGBT populacije kao i zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje.
Nasiljem na učesnike Prajda krenuli su i navijači sportskih klubova Crvene zvezde i Partizana a među okupljenim protivnicima našli su se i članovi desničarske Srpske radikalne stranke kao i pojedini sveštenici Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Jedan od malobrojnih učesnika prve Parade ponosa u Beogradu, 2001. godine
Iako se unapred procenjivalo da je okupljanje bezbednosno rizično, policije nije bilo dovoljno i nije adekvatno reagovala na nasilje. Prema podacima Belgrade Pride više od 40 osoba je povređeno, dok je, kako podsećaju u ovoj organizaciji, zvanična reakcija Vlade Srbije izostala.
Nasilje na ulicama prestonice osudile su brojne nevladine organizacije i javne ličnosti iz svih sfera društva.
2004: Otkazivanje
Nakon tri godine od prvog pokušaja, organizacija Belgrade Pride najavila je za 2004. godinu novu Paradu ponosa. Pripreme su trajale nekoliko meseci ali je događaj na kraju otkazan iz bezbednosnih razloga.
Glavni razlog tome nije bio sam Prajd već demontracije i nasilje na ulicama Beograda i Niša tokom kojeg je spaljena i Bajrakli džamija.
2009: Novo otkazivanje
Ova godina označila je još jedan neuspeo pokušaj organizovanja Povorke ponosa. Manifestacija pod sloganom “Vreme je za ravnopravnost” bila je zakazana za 20. septembar.
Održavanje su podržale brojne javne ličnosti, međunarodne organizacije i predstavnici vlasti. Ipak, i on je otkazan.
Kao i prethodnih puta organizatorima parade pretili su ekstremni desničari i navijačke grupe. Poručivali su da će manifestacija biti sprečena “po svaku cenu”.
Ivica Dačić, tada na funkciji ministra policije, garantovao je da će policija zaštiti sve učesnike Povorke.
Međutim, dan uoči manifestacije organizatori su saopštili da se događaj otkazuje. Razlog je namera policije da događaj iz centra grada izmesti van centra grada, kod Ušća, u novom delu Beograda.
Obrazloženo je da je to učinjeno iz bezbednosnih razloga.
LGBT aktivisti odbili su takav nalog policije, uz ocenu da je on praktično zabrana prijavljenog skupa u centru grada.
Ovu zabranu policije, nekoliko godina kasnije Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnom.
Crkva je od prvog Prajda do danas bila istaknuti protivnik održavanju manifestacije. Foto AP
Srpska pravoslavna crkva uporni protivnik Prajda
Organizaciju samog događaja pratio je veliki otpor verskih zajednica. Tokom te godine, Srpska pravoslavna crkva pokušala je da spreči i usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije.
Nacrt tog Zakona prvobitno je, pod tim pritiskom SPC, povučen ali je na kraju ipak usvojen. Njime se potpuno zabranjuje diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije u bilo kojim okolnostima.
Tako je u martu 2009, tadašnji ministar za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić, javno istupio protiv odluke Vlade Srbije na čijem čelu je u to vreme bio Mirko Cvetković (Vlada predvođena Demokratskom strankom) da Zakon o zabrani diskriminacije bude povučen iz skupštinske procedure.
Ljajić je rekao da je nezvanično saznao da je SPC tražila povlačenje zakona zbog dorade.
"Ceo zakon je sa njihovog stanovišta sporan, iako smo mi tri godine na njemu radili i tome da je dobio najviše ocene svih međunarodnih organizacija", rekao je Ljajić.
Ovaj akt bio je i preduslov da se Srbija nađe na beloj šengen listi, slobodnih putovanja kroz Evropsku uniju a rok za usvajanje bio april mesec.
Ovu 2009. godinu obeležila je i zabranjena konferencije za novinare Gej Strejt Alijanse u Centru Sava, posle koje su LGBT aktivisti protestovali ispred zgrade tog kongresnog centra.
2010: Održana, uz nasilje i nerede
Održana je 10. oktobra a taj dan ostaće upamćen po najvećim neredima tokom LGBT okupljanja u Srbiji. Oko 6.000 huligana i desničara, pokušalo je da upadne na događaj i napadne učesnike.
U sukobu s policijom povređeno je više od 140 osoba, od toga 124 policajca i 17 demonstranata okupljenih protiv Prajda. Više od 250 osoba je uhapšeno.
U gotovo celodnevnim neredima 5.600 policajaca pokušalo je da zauzda više od 6.000 huligana.
U ranim jutarnjim satima napadnut je aktivista LGBT organizacije “Queeria” Boban Stojanović.
U centru Beograda pričinjena je velika materijalna šteta, gađane su zgrade, prodavnice, pokradena je roba. Na više mesta u gradu uništeno je i oštećeno 11 policijskih i tri vatrogasna vozila. Jedan policijski automobil, zapaljen kod ambasade Francuske, potpuno je izgoreo.
U sukobima je bio veliki broj povređenih policajaca.
Uprkos opsadnom stanju Parada ponosa je održana a LGBT aktiviste je policija obezbeđivala u više obruča policijskih kordona.
Oko hiljadu učesnika, podržali su pojedini političari i javne ličnosti. U ime Vlade Srbije, događaju je prisustvovao tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić.
Učesnici su se okupili u parku Manjež a potom uspeli kratko da prošetaju kroz nekoliko centralnih gradskih ulica.
Ove godine prvi put je organizovana i Nedelja ponosa bez bezbednosnih problema.
Godine napada na Prajd info centar
2011-2013: 'Prajd u 4 zida'
Nakon nereda iz 2010, sve naredne tri planirane Parade ponosa bile su otkazivane iz bezbednosnih razloga.
LGBT aktivisti kritikovali su odluke o zabrani, uz poruku da je "država kapitulirala pred huliganima".
Godine 2011. - Otkazana jer su ultradesničarske organizacije takođe najavljivale svoje skupove za isti dan. Policija je rešila da potencijalne nove nerede spreči zabranom svih skupova a tu odluku podržao je i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Godine 2012. - Zbog otkazivanje Prajda, aktivisti su, reagujući na takvu odluku, organizovali "Prajd u 4 zida" u Medija Centru. Realizovana je i izložba "Ecce Homo" u Centru za kulturnu dekontaminaciju ali i ovaj događaj nije prošao bez ultradesničara i navijača. Incidenata nije bilo jer su ga obezbeđivali kordoni policije.
Godine 2013. - Odluku o otkazivanju Prajda planiranog za 28. septembar, doneo je Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Nezadovoljni LGBT aktivisti spontano su se organizovali u večernjem okupljanju i kratkoj šetnji. Bez incidenata ali uz jake policijske snage.
Uvredljive poruke prema LGBT populaciji bile su svuda prisutne u oči parade koja je bila planirana da se održi u oktobru 2011.
Crkva je tokom ovih godina ostala uporni protivnik Parade. Tako je 2011. tadašnji partrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, zatražio da se Parada ponosa otkaže, nazvavši je "paradom srama" a LGBT aktiviste "grupom nastranih".
"Koga će srpska policija štititi i braniti? Jednu grupu nastranih, koji svoje manjinske poglede, u osnovi neprirodne, žele da nametnu drugoj, ogromnoj većini, koja ne deli i ne prihvata njihovo shvatanje smisla života i ljudske slobode", naveo je u poruci povodom Parade patrijarha Irineja.
2014: Uspešno okupljanje uz sporadične incidente
Nakon četiri godine održan je Prajd. Na obodima centra grada, zabeleženi su manji incidenti. Ceo skup je bio pod jakom policijskom zaštitom.
Bilo ih je u oklopnim vozilima sa specijalnom opremom za razbijanje demonstracija, na konjici i sa psima tragačima.
Grad je od ranih jutarnjih sati bio potpuno blokiran uz strogo kontrolisanje unutar prstena oko šireg centra Beograda.
U takvim uslovima, oko hiljadu učesnika šetnje prošlo je trasom od zgrade Vlade Srbije do platoa između Skupštine Srbije i Skupštine Beograda.
2015-2021: Velike nade i razočarenja
U ovom periodu Beograd prajd samo 2020. godine nije održan i to zbog pandemije korona virusa. Uglavnom su tokom ovih godina okupljanja proticala bez incidenata ali uvek uz kordone policije.
U nizu Prajdova izdvaja se onaj iz 2017. godine budući da je to prva Povorka ponosa kojoj prisustvuje predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Premijerka je inače i prva javno deklarisana LGBT osoba u Srbiji među političarima. Uz nju bili su i pojedini ministri u Vladi.
Velike nade LGBT zajednica očekivala je od Vlade Srbije kada je na njeno čelo došla Brnabić. Ipak kako su godine odmicale, lista zahteva LGBT aktivista ostala je ista. Uglavnom se odnosila na usvajanje različitih zakonskih regulativa kao preduslov za bolji položaj LGBT zajednice.
Poslednji Prajd održan je 2021. godine. Iako realizovan do kraja, nije protekao bez incidenata.
U centru grada je paralelno sa Prajdom organizovan i protest desno orijentisanih organizacija, pod nazivom "Antiglobalistički skup". Taj skup je usmeren protiv COVID-19 mera i vakcinacije, ali su se sa njega mogle čuti i uvrede i pretnje upućene LGBTI+ zajednici.
Nekoliko desetina učesnika desničarskog skupa je policija sprečila da priđu mestu okupljanja aktivista, a oni su policiju gađali jajima.
2022: Otkazivanje Europrajda
Vlada Srbije odlučila je da zabrani održavanje Europrajda, međunarodnog događaja koji je izabran da se 17. septembra održi u Beogradu.
Ovu odluku je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić a potvrdila ga je Vlada na čijem čelu je Ana Brnabić.
Organizatori ali i međunarodni predstavnici oštro su kritikovali ovakvu odluku. Među njima, 31. avgusta oglasilo se i 145 zastupnika Evropskog parlamenta (EP). Pozvali su vlasti Srbije da omoguće održavanje Europrajda 2022 i obezbede dovoljnu policijsku zaštitu.
Američki državni sekretar Entoni Blinken takođe je pozvao Srbiju da omogući održavanje Europrajda.
"Sloboda mirnog okupljanja i izražavanja bitne su komponente zdrave demokracije. Pozivamo Srbiju da obnovi svoju predanost domaćinstvu #EuroPride2022. LGBTQI+ prava su ljudska prava", napisao je Blinken na Tviteru.
Odluka o otkazivanju došla je nakon sve češćih okupljanja desničara, političara i predstavnika Crkve koji žele da spreče održavanje događaje.
Organizatori Europrajda poručili su da zabranu ne prihvataju jer je ona, kako kažu, protivustavna.
Država popustila pred anti-LGBT atmosferom u Srbiji
