Kako su se ruske obaveštajne agencije prilagodile za šest meseci rata

Piše: Reid Standish

Trebalo je to da bude udar groma koji bi doveo ruske snage u Kijev posle tri dana borbi. Međutim, šest meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, Kremlj je i dalje u teškom ratu koji je ponizio njegove vojne i obaveštajne službe, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Iako su razmere neuspeha na bojnom polju Rusije u centru pažnje poslednjih meseci, ruske obaveštajne agencije – pre svega Federalna služba bezbednosti (FSB) – su te koje nisu uspele da sruše vladu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog niti da podstaknu bilo kakav oblik podrške Rusiji dok tenkovi prodiru.

Umesto toga, ruske snage su naišle na širok otpor ukrajinske vojske i njenih građana, a Kremlj je morao da se suoči s vladom u Kijevu koja iza sebe ima čvrstu i ujedinjenu međunarodnu podršku.

Kako su ruske obaveštajne agencije toliko pogrešile i zašto mreže koje su godinama gajile u Ukrajini nisu dale rezultate?

Da bismo saznali više o tome kako je rat promenio ruske obaveštajne službe i kako su njihove pogrešne procene oblikovale događaje na terenu, RSE je razgovarao s Andrejem Soldatovim, istraživačkim novinarom koji je decenijama izveštavao o ruskim obaveštajnim službama, a sada je saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA) u Londonu.

RSE: Uprkos ponavljanju neuspeha, FSB i lideri drugih obaveštajnih agencija ostali su na svojim pozicijama i agencija se pregrupisala. Šta mislite šta su ove službe naučile posle šest meseci rata u Ukrajini?

Andrej Soldatov: Posle šest meseci možemo da vidimo da je rat uticao na ruske bezbednosne službe na veoma značajan način.

Ako napravite poređenje s nekim drugim nedavnim ratovima, kao što su Avganistan 1980-ih ili Čečenija (1990-ih i 2000-ih), u Ukrajini smo videli daleko značajnije promene. Pre rata, samo dva odeljenja unutar FSB-a su se bavila Ukrajinom. To je bila 5. služba, koja je bila zadužena za prikupljanje obaveštajnih podataka u Ukrajini i zatim Kontraobaveštajno odeljenje, koje je bilo fokusirano na lov na ukrajinske špijune i napade na novinare i aktiviste.

Prije dvadeset godina, Vladimir Putin, tadašnji ruski premijer, pokrenuo je vojnu operaciju u Čečeniji koja je trebala definirati njegovu vladavinu ali ga je počela progoniti.

Sada, vidite, skoro svako bitno odeljenje FSB-a je na neki način uključeno u ove ratne napore... i ona se sve više militarizuju, što nije nešto što smo ranije videli, svakako ne tokom čečenskih ratova i svakako ne u ovakvoj razmeri. Takođe sada ima mnogo obaveštajnih službenika iz Moskve koji idu u okupirane delove Ukrajine na tromesečne ture. To znači da će uskoro biti mnogo službenika s iskustvom iz Ukrajine, što će promeniti mentalitet i način razmišljanja ljudi u ruskim bezbednosnim službama.

RSE: U prvih nekoliko meseci rata bilo je izveštaja – uključujući vaše – da je došlo do intenzivnih sukoba među ruskim obaveštajnim agencijama i da je šef direkcije FSB-a za Ukrajinu Sergej Beseda stavljen u kućni pritvor zbog početnih neuspeha posle invazije. Međutim, zvaničnici SAD nedavno su rekli za Vašington post (The Washington Post) da nisu videli dokaze da je predsednik Vladimir Putin pozivao neke zvaničnike na odgovornost. Kako sada tumačite te stvari i da li je bilo ikakve odgovornosti za ove skupe pogrešne procene?

Soldatov: Verujem da je to narativ koji FSB i Kremlj žele da projektuju. To je narativ koji oni promovišu jer zvanično sve ide po planu, što je čuvena izjava koja šest meseci dolazi iz Kremlja. Ne mogu da priznaju da su počeli da kažnjavaju ljude ili ruske bezbednosne službe jer to implicira neuspeh.

FSB se dosta potrudio da negira celu stvar s Besedom i pokušao je da ućutka ljude koji postavljaju pitanja i izveštavaju o problemima sa kojima se FSB suočava. Na primer, to je razlog zašto je protiv mene pokrenut krivični postupak.

Zapravo, Putin je u početku bio toliko ljut da je napao Besedu i njegovo odeljenje i svi u FSB-u su to znali. Ali nakon što je priča postala toliko velika, Putin je uradio nešto bez presedana i zapravo oslobodio Besedu jer je želeo da pokaže da sve i dalje ide po planu.

Pročitajte i ovo:

Vladimir Putin, crvena živa i 'poslednja velika prevara'

RSE: Kakav je onda trenutni status Sergeja Besede?

Soldatov: Koliko možemo da vidimo, izašao je iz zatvora. I dalje ima čin generala ali nema kontrolu nad svojim odeljenjem. Viđen je javno i unutar FSB-a, u suštini da bi se poslala poruka da je još tamo i da to je sada u suštini njegova uloga.

RSE: Da li on i dalje obavlja posao šefa direkcije za Ukrajinu?

Soldatov: Ne, imate njegove zamenike koji obavljaju njegove dužnosti. On je tu samo da bi bio prisutan i pokazao da nije u zatvoru.

RSE: Kako je ruska obaveštajna služba uspela toliko da pogreši? Da li je to bila samo pusta želja ili je nešto drugo u igri?

Soldatov: Ovde je važno razumeti da FSB nikada nije bila zaista dobra informativna služba. Umesto toga, bila je zaista dobra kao instrument represije. Oni znaju kako da pritisnu ljude, kako da ih pošalju u zatvor, kako da ubijaju ljude, ali je za prikupljanje obaveštajnih podataka potreban drugačiji skup veština.

Takođe vam je potreban malo drugačiji sistem vlasti da bi to funkcionisalo. Morate da imate sistem razmene obaveštajnih podataka i morate da imate generale koji uživaju poverenje potčinjenih, što trenutno nije slučaj.

Dugi niz godina postoji kriza generacija unutar FSB-a. Putin je početkom 2000-ih postavio najvažnije generale da upravljaju FSB-om i neki od njih su i dalje na istim pozicijama. To znači da imate ambiciozne pukovnike i majore i oni ne razumeju kako mogu da dođu na nove pozicije. To takođe gaji kulturu nepoverenja gde čak i ako znaju da nešto nije u redu – na primer, u vezi s podrškom javnosti invaziji na Ukrajinu – oni će svojim nadređenima reći ono što očekuju da čuju. To ide sve do Kremlja.

Rat u Ukrajini

Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini.

Generali poput Besede takođe razumeju da treba da udovolje Putinu i takođe znaju da je Putin uveo selektivnu represiju u jesen 2016. godine, što znači da je mnogo ljudi ugnjetavano, uključujući i one unutar FSB-a. Bilo je pukovnika, pa čak i generala koje je Kremlj kažnjavao ne zbog lošeg obavljanja posla, već zbog ekonomskog kriminala.

Ishod je da to stvara klimu u kojoj niko nije spreman da rizikuje svoju karijeru zbog govorenja istine.

RSE: Gde nas to dovodi? Ruski obaveštajci su pre invazije imali opširne mreže širom Ukrajine. Kako one izgledaju danas i kako napreduju?

Soldatov: Pre rata, FSB se u Ukrajini uglavnom oslanjao na podmićivanje ljudi i negovanje kontakata u političkim partijama i vladinim agencijama. Sada se ova igra potpuno promenila.

Ono što sada vidimo je nešto što nije viđeno od Čečenije ili kraja Drugog svetskog rata, a to je korišćenje ogromnih filtracionih logora.

Razlog za postojanje ovih logora za filtriranje nije samo da se obrađuju ljudi i identifikuju potencijalni ukrajinski špijuni, već i suprotno. FSB je uvek pristupao korišćenju logora za filtriranje kao načina da regrutuje ljude. To su ogromni objekti u kojima obrađujete puno civila i to je prilika da im priđete i izvršite fizički ili psihološki pritisak na njih i regrutujete veliki broj novih kontakata.

To je ono što FSB pokušava da uradi sada i onda potencijalno da iskoristi ovu novu mrežu agenata na terenu. Koliko to može biti uspešno je dobro pitanje, ali to je problem s kojim će Ukrajina morati da se bavi pošto se vraća veliki broj ljudi koji su prošli kroz ove logore.