Stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber (Weber) nije siguran da posrednička diplomatija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) može biti uspešna, kada je reč o postizanju sporazuma između Kosova i Srbije o registarskim oznakama i ličnim dokumentima.
Ostalo je nekoliko dana do 1. septembra, za kada je Kosovo najavilo realizaciju odluka o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama na RKS i izdavanju srpskim državljanima ulazno-izlaznog dokumenta, ali je neizvesno da li će Priština i Beograd uspeti da se dogovore o ovim pitanjima, koja su podigla tenzije između dve strane.
Kosovske vlasti su pokušale da ove odluke sprovedu u delo od 1. avgusta, ali su kosovski Srbi na severu u znak protesta podigli barikade, pa je njihova realizacija odložena na 30 dana.
Upravo zbog tih pitanja, 23. i 24. avgusta na Kosovu i u Srbiji će boraviti specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar (Escobar), zajedno sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, kako bi još jednom razgovarali sa stranama o mogućem postizanju dogovora.
Dijalog u 'ćorsokaku'
Veber u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je dijalog dveju strana o normalizaciji odnosa "u ćorsokaku", te ukazuje na "principijelnu politiku" kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija po pitanju pristupa dijalogu, ali i težak položaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića od početka rata u Ukrajini.
"Taj celokupni ambijent vodi od krize do krize u dijalogu i tenzijama na severu zemlje, a ne ostavlja prostor za neki suštinski prodor u dijalogu, te vrlo malo prostora za neka privremena rešenja", kaže on.
Prema njegovoj oceni, u ovom trenutku je teško reći da li SAD ili EU mogu da izvrše pritisak na neku stranu jer, kako kaže, Kurti je doneo "jednostrane odluke, što je iz političkog ugla protiv duha dijaloga", ali napominje da su te odluke bile u skladu sa Briselskim sporazumom.
"Kompromis, neko ponovno prelazno rešenje, u ovom trenutku je jedini mogući izlaz, jer pitanja graničnog režima direktno diraju u statusno pitanje, tako da trajno rešenje tog bilateralnog pitanja zahtevalo bi ozbiljne pregovore o sveobuhvatnom sporazuma - a mi od takvih trenutno smo vrlo daleko. Da li bi takvo prelazno rešenje moglo obuhvatiti neki dogovor vezan za druga pitanja, nisam siguran", poručuje Veber.
Moguće 'odlaganje' dogovora o pitanjima koje izazivaju krizu?
Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Dušan Radaković smatra kako kosovski premijer Aljbin Kurti nije spreman da prihvati kompromisno rešenje o registarskim tablicama i ličnim dokumentima, pa u tom kontekstu ne očekuje puno od posete Eskobara i Lajčaka.
Ipak, postoji mogućnost, kaže dalje Radaković, da se pitanje preregistracije automobila "stavi na čekanje", odnosno da se, prema njegovim saznanjima, razgovori po tom pitanju odlože na pet godina.
"Nadam se da će diplomatija nešto uraditi", poručuje Radaković i dodaje da je zvanični Beograd po prvi put pod manjim pritiskom međunarodne zajednice od Prištine.
Zaključuje i da međunarodna zajednica neće dugo trpeti da aktuelni kosovski premijer "ne sluša nikoga, jer im ne odgovara neko ko sve odbija".
"Nakon ovoga, ako se ništa (rešenje) ne nađe, možda budemo imali i nove izbore", smatra on.
Ukazuje i da kosovski premijer uporno odbija da pokrene proces realizacije Zajednice opština sa srpskom većinom, zbog koje bi Beograd pristao na određena rešenja kada je u pitanju sever Kosova.
U međuvremenu se, uoči sastanka sa Eskobarom i Lajčakom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao i sa ambasadorom SAD u Beogradu, Kristoferom Hilom, kome je preneo “doslednu poziciju Srbije o pronalaženju kompromisnog rešenja”.
Šta kažu građani?
Radovan iz Severne Mitrovice se nada kompromisnom rešenju, koje će običnim građanima omogućiti "normalan život".
"Da imamo uslove, da imamo struju, da imamo slobodu kretanja, da možemo da zarađujemo mirno, privređujemo, mislim da je krajnje vreme za to", navodi on.
Gani Muljići (Mulqi) iz Prištine smatra da će Kosovo imati podršku zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) u realizaciji sporazuma o registarskim tablicama i dokumentima.
"Beograd je prošle nedelje pozvao sve predstavnike Srba (sa Kosova) na sastanak, lidere partija, ali i srpske poslanike u Skupštini Kosova i gradonačelnike opština, da im da signal da će Srbija biti prinuđena da prihvatiti zahtev međunarodne zajednice, ali i Kosova", kaže on.
Može li doći do kompromisa?
Srpska strana tvrdi da je tokom prošlonedeljnih razgovora u Briselu ponudila kompromisna rešenja, ali da ih je kosovski premijer Aljbin Kurti odbio.
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković je 19. avgusta naveo da su predstavnici Beograda bili spremni da prihvate da Priština Srbima koji imaju prebivalište u Srbiji izdaje ulazno-izlazni dokument na graničnim prelazima.
Zatraženo je, sa druge strane, da ta praksa ne važi za one Srbe koji žive na Kosovu.
Srbija državljanima Kosova još od 2011. godine izdaje ulazni dokument na osnovu sporazuma o slobodi kretanja.
Takođe, Beograd je zatražio da se za građane na severu ponovo uvedu statusno neutralne tablice KS.
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li je će razmatrati kompromisna rešenja ili ne, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Facebook Forum