"Prvi put sam odahnuo kada je avion poleteo, a drugi put kada mi je odobren privremeni boravak u Srbiji", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ruski disident i antiratni aktivista Vladimir Volokhonski.

Ovaj opozicioni odbornik iz Sankt Peteburga u Beograd je stigao u maju, posle pritisaka i progona u svojoj zemlji.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, javno je pozvao kolege iz proputinovske "Jedinstvene Rusije" da napuste tu stranku.

Ipak, odluku da ode iz domovine doneo je i pre početka agresije.

"Ruska realnost je realnost velike nesigurnosti, i skoro sve se dešava na apsolutno nepredvidiv način."

Otišao je na nagovor majke koja je živela u strahu za njegovu bezbednost.

"Ona je ostala u Rusiji, bolesna je i ne želi da napusti svoj dom. Nisam siguran, ali osećam da se više nikada nećemo videti."

U Sankt Peterburgu su mu ostali mnogi saborci, od kojih su neki u zatvorima.

"Danas nemam konkretne planove, neću se vraćati dok je Putin živ", poručuje.

Međunarodne organizacije za ljudska prava oštro kritikuju vlast u Rusiji zbog tretmana političkih neistomišljenika, i njihovog zatvaranja.

Privođenje i neizvesnost uoči odlaska

Rodni grad napustio je 7. marta, dva dana pošto mu je policija upala u stan i privela ga.

"Došli su mi na vrata, razvalili ih, oborili me na pod i pretresli stan. Bilo je sedam ujutru. Uvek tada dolaze. Ako neko kuca na vaša vrata u to vreme, znate da je to policija", priča Vladimir.

Priveden je pod optužbom da je slao lažne dojave o bombama u sudu i drugim institucijama u Sankt Peterburgu.

"Proveo sam oko šest sati u istražnom pritvoru, napravili su sve pripreme da me odvedu u zatvor i nakon toga, umesto da me transportuju, odvezli su me kući i rekli - idi i nemoj da radiš loše stvari ponovo."

U tom trenutku nije znao šta će se sledeće dogoditi.

"Postojao je potpisani protokol po kojem sam bio osumnjičena osoba i po kojem sam prosleđen u zatvor. Ali ja nisam bio zatvoru i nisam znao zašto. Možda zato što tog dana nije bilo mesta, ali sledećeg dana će možda biti i možda će doći po mene."

Istog dana policija je upala u stanove skoro 40 ljudi, većinom opozicionih aktivista, navodi Vladimir.

Pravi razlog pretresa i privođenja se, prema njegovim rečima, odigrao desetak dana ranije kada je sa drugim aktivistima prijavio protest protiv rata u Ukrajini.
Bio je 24. februar. Početak ruske invazije.

"To je bilo jutro kada mnogi ljudi još nisu bili svesni da je rat počeo. Otvorio sam oči i video neke lažne vesti. Ali, onda su stigle one prave i bilo je grozno".

Dani strepnje i straha završeni su kada je avionom, sa presedanjem u Novosibirsku (Rusija), poleteo za Taškent, glavni grad Uzbekistana.

"Kada sam došao na aerodrom nisam znao da li postoji neki nalog za moje hapšenje ako pokušam da napustim zemlju, nisam bio siguran. Odahnuo sam tek kada je avion poleteo."

Iz Uzbekistana je otišao u Crnu Goru, a nakon toga u Srbiju.

"Drugi put sam odahnuo kada su mi ovde odobrili privremeni boravak jer nisam bio siguran da hoće. Možda bi mogli da odluče da sam nekakva opasnost za nacionalnu bezbednost. Ali, nisam čak ni video policijske službenike, advokati su uzeli moje dokumente i sve završili."

Srbiju je, kako navodi, izabrao jer državljanima Rusije nije potrebna viza.

Apel za napuštanje Jedinstvene Rusije

Pre dolaska u Srbiju, u aprilu je na online sastanku opštinskog veća Sankt Peterburga osudio rusku invaziju.

Pozvao je odbornike proputinovske Jedinstvene Rusije da što pre "tiho napuste tu stranku budući da su odgovorni, ne samo za ranije postupke vlasti, već i za ratne zločine koji se sada dešavaju na ukrajinskom tlu".

Na internetu je objavio tekst i video svog govora.

Odbornicima je poručio da je u Rusiji danas "u potpunosti formiran režim fašističke diktature".

"Najpre zbog bezbednosti, definitivno ne mogu da vas pozivam na bilo kakve konkretne akcije. Neću ni da vas pozivam da ne ćutite. Svako sada bira sam, a ćutanje definitivno nije najgori u repertoaru akcija koje su vam dostupne", rekao je Volohonski u govoru.

Pritisci zbog podrške Alekseju Navaljnom

Pretres i privođenje posle početka invazije na Ukrajinu, za Vladimira nije bilo prvo takvo iskustvo.

U januaru 2021. policija je upala u kuću njegove majke. Bilo je to vreme protesta zbog hapšenja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Navaljni je uhapšen po dolasku u Moskvu iz Nemačke, gde se lečio od trovanja onim što su evropske laboratorije definisale kao nervni agens sovjetskog tipa i od tada je zatvoru. Međunarodne organizacije smatraju ga političkim zatvorenikom.

"Ne mogu da vam pokažem slike sa tog protesta. Nisam se fotografisao zbog bezbednosti jer su počeli da koriste naše slike sa društvenih mreža kao razlog za hapšenje", kaže Volokhonski.

Formalno - policija je, prema njegovim rečima, tvrdila da u kući majke krije dokaze o "izvesnim" kriminalnim aktivnostima.

"To je bilo veoma stresno za nju i verujem da je uticalo na to da joj se zdravlje pogorša. Posle ovoga je počela mnogo češće da me moli da napustim zemlju."

Volokhonski je podneo tužbu zbog pretresa, ali je sud odbio.

Prijava zbog majice

Dva meseca kasnije, u martu 2021, nekoliko odbornika Opštinskog veća u Sankt Petersburgu prijavilo ga je tužilaštvu zbog objavljivanja snimka sa skupa podrške Navaljnom, ali i natpisa na majici koju je nosio tokom jednog intervjua.

"'Porno filmovi' je ime angažovanog ruskog pank benda. Ovo je bilo neobično čak i za naše tužioce zato što su me optužili za promociju pornografije", rekao je Volokhonski za RSE.

Odbornici su u pritužbi snimak sa protesta i natpis na majici nazvali ekstremizmom, a Volokhonski je tim povodom dao izjavu u policiji.

"Ne verujem 'Porno filmovi' mogu da nastupaju, dok se vlast u Rusiji ne promeni", kaže Vladimir i pušta njihovu pesmu "Rusija za nesrećne".

Prijatelji u zatvorima

U Rusiji su mu ostali mnogi prijatelji i politički saborci. Neki od njih su u zatvoru.

"Trenutno emotivno nisam dobro zato što moja prijateljica Saša Skočilenko ima problema sa zdravljem i bojim se da će umreti tokom procesa koji se protiv nje vodi."

Sanktpeterburška umetnica i antiratna aktivistkinja Aleksandra Skočilenko uhapšena je u aprilu pod optužbama za diskreditaciju ruskih snaga.

Preti joj kazna od 10 godina zatvora zbog prijave da je u prodavnicama u Sankt Peterburgu prelepljivala etikete na proizvodima nalepnicama sa infomacijama o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel zatražila u junu da hitno bude puštena na slobodu. Aktivisti za ljudska prava zahtevaju da se obustavi postupak protiv umetnice i poništi član Krivičnog zakonika po kojem je optužena.

Zašto sam ušao u politiku?

Vladimir Volokhonski je rođen 1979. u Sankt Peterburgu. Završio je psihologiju na državnom univerzitetu u tom gradu.

"Kada su 2007. godine bili parlamentarni izbori, partiji za koju sam hteo da glasam je bilo zabranjeno da učestvuje. To je za mene bio jasan dokaz da ne mogu da glasam za koga želim i zato sam počeo da učestvujem u protestima, a kasnije i da ih organizujem."

Od 2009. do 2012. bio je član Političkog saveta opozicionog demokratskog pokreta "Solidarnost".

Povukao se zbog neslaganja sa odlukom pokreta da se ne udružuje sa drugim opozicionim organizacijama u protestnim akcijama.

Sin sovjetskog disidenta

Vladimirov otac je bio sovjetski disident Lev Volokhonski koji je sedam godina proveo u zatvoru zbog optužbi za antisovjetsku propagandu krajem sedamdesetih.

"Uhapšen je mesec dana pošto sam rođen. Video sam ga dva puta u životu, ali možda postoji neka genetska veza", kaže Vladimir i prenosi reči svog oca.

"I kada nisi u zatvoru, u Sovjetskom Savezu nisi slobodan."

"Isto važi i za današnju Rusiju", dodaje.

'Ono što možete u Srbiji, ne možete u Rusiji'

Za sada, ostaje u Srbiji gde radi kao programer za jednu zapadnu IT kompaniju.

Učestvovao je na antiratnim protestima i skupovima podrške Ukrajini u Beogradu.

"Ljudi iz srpske opozicije govore da ovde nemate slobode. U Beogradu smo organizovali ozbiljan protest na kojem smo marširali od Trga Republike do ruske ambasade. U Rusiji bi bilo apsolutno nemoguće da uradite bilo šta slično."

Pretnje ruskih desničara

Uz druge protivnike Putinove politike i antiratne aktiviste, i u Srbiji je na meti pretnji koje stižu iz Rusije.

Na društvenoj mreži Telegram targetira ga ekstremno desničarska organizacija "Rusko-srpski centar Orlovi" sa sedištem u Sankt Peterburgu.

Ova grupa je, prema istraživanju RSE, povezana sa desničarima u Srbiji.

"Baš su juče (2. avgust) pozvali svoje aktiviste da mi pišu, i jedan mi piše - ti si glupa životinja, iskreno želim da pravi Srbi dođu do tebe."

Bez daljih planova

Za sada, nema konkretne planove za budućnost.

"Možda ću se preseliti u neku drugu zemlju, ne znam. Teško je praviti bilo kakve planove jer pre pet meseci skoro niko od ljudi koji su sada u Beogradu nisu imali ideju čak ni da posete ovaj grad."

Tačan broj ruskih državljana koji su posle invazije na Ukrajinu došli u Srbiju nije poznat.

Grupe na Telegramu broje na hiljade članova koji razmenjuju informacije o životu u Srbiji.