Ukrajina razmatra upućivanje zahteva Srbiji u slučaju bivšeg obaveštajca

Ukrajina razmatra da se obrati srpskim vlastima u vezi sa Andrijem Naumovim, bivšim visoko pozicioniranim ukrajinskim obaveštajcem, koji je u pritvoru u Srbiji.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdilo Generalno tužilaštvo Ukrajine.

"Nadležni organ Ukrajine trenutno razmatra obraćanje nadležnom organu Republike Srbije sa zahtevom za međunarodnu pravnu pomoć u ovom krivičnom postupku radi pribavljanja potrebnih informacija i kopija dokumenata", navodi Tužilaštvo u odgovoru na upit RSE.

Naumov je 7. juna uhapšen pri pokušaju prelaska granice Srbije sa Severnom Makedonijom sa više hiljada stotina evra i dolara i dijamantima. Od tada je u pritvoru.

Više javno tužilaštvo u Nišu protiv njega vodi istragu za pranje novca.

U Ukrajini se, pak, navode u tamošnjem tužilaštvu, protiv Naumova vodi pretkrivični postupak za veleizdaju.

Nakon njegovog hapšenja u Srbiji postavilo se pitanje i eventualnog izručenja.

• Rat u Ukrajini

Za šta se tačno tereti Naumov u Ukrajini?

Kako su saopštile ukrajinske vlasti, Naumov je zemlju napustio 23. februara nekoliko sati pre početka ruske invazije.

Protiv njega Generalno tužilaštvo Ukrajine vodi pretkrivičnu istragu od 13. marta 2022. U odgovoru na upit RSE navode detalje te istrage:

"Dok je (Naumov) bio na funkciji šefa državnog preduzeća koje obezbeđuje rad zone isključenja nuklearne elektrane Černobilj, a kasnije i na rukovodećoj poziciji Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) prikupljao je informacije o radu bezbednosnog sistema… i druge informacije poverljive prirode."

U Tužilaštvu navode da je predviđena kazna zatvora za veleizdaju prema ukrajinskom Krivičnom zakoniku od 12 do 15 godina, sa ili bez oduzimanja imovine.

Naumov se o ovim navodima nije javno izjašnjavao. Njemu se trag izgubio nakon odlaska iz Ukrajine, da bi četiri meseca kasnije dospeo opet u žižu javnosti – ovog puta u Srbiji.

Bez informacija nadležnih u Srbiji

Ministarstvo pravde Srbije, koje je nadležno za izručenja stranih državljana, od 4. jula nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa eventualnim izručenjem Naumova.
Ukrajina i Srbija imaju potpisan Sporazum o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima, kojima je to pitanje uređeno.

Odgovor je izostao i od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje je, između ostalog, nadležno za komunikaciju između državnih organa Srbije sa državnim organima drugih zemalja.

Hronologija slučaja

Naumov je 7. juna uhapšen zajedno sa nemačkim državljaninom Aleksandrom Akstom na graničnom prelazu Srbije i Severne Makedonije.

Oni su, kako je 8. juna saopštila policija, pokušali da preko granice prenesu više od 600.000 evra i oko 125.000 dolara u gotovini, kao i drago kamenje, čija je vrednost procenjena na oko 6.500 evra.

Policija je tada saopštila da su novac i dijamante našli prilikom pregleda automobila i da se "sumnja da potiču iz kriminalnih delatnosti".

Da je reč o bivšem generalu Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), javnost je saznala od predsednika Srbije Aleksandra Vučića 14. juna.

On je tada na konferenciji za medije u odgovoru na pitanja RSE izjavio da "ima informacije" o uhapšenom Naumovu, ali nije otkrio više detalja.

• Obaveštajac iz Ukrajine u srpskom pritvoru čeka odluku Kijeva
• Uhapšeni bivši obaveštajac nije tražio pomoć, kaže ambasador Ukrajine u Srbiji

Aleksander (Alexander) Akst koji je 7. juna uhapšen zajedno sa Naumovim, kao saučesnik, takođe je pod istragom Višeg javnog tužilaštva u Nišu i od hapšenja se nalazi u pritvoru.

Ambasada Nemačke u Beogradu je za RSE ranije potvrdila da je upoznata sa slučajem i da je u kontaktu sa Akstom.

Akst je od jula prošle godine na listi krijumčara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Prema pisanju ukrajinskih istraživačkih medija, Akst je robu, koju je činila i vredna elektronska oprema, firmirana garderoba i drugo navodno švercovao preko kompanije u svom vlasništvu koja se bavila prevozom paketa i pošiljki.

Odnosi Srbije i Ukrajine

Srbija je jedina evropska država koja odbija da uvede sankcije protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu.

Ipak, zvanični Beograd poštuje teritorijalni integritet te zemlje i podržao je više rezolucija Ujedinjenih nacija i deklaracije Evropske unije (EU) kojim se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Prema izjavama zvaničnika, Srbija, inače kandidat za članstvo u EU, je pod pritiskom zapadnih zemalja da uvede sankcije Rusiji, a odluku što to još nije učinjeno pravda zavisnošću od Rusije u energetskom smislu i podrškom na koju računa po pitanju Kosova.