Dok porast cena nafte kao posledica ruske invazije na Ukrajinu već preti ekonomskoj, političkoj i društvenoj stabilnosti širom sveta s upozorenjima na recesiju, analitičari predviđaju da bi nafta mogla dalje da poskupi, više od tri puta u odnosu na sadašnje cene, pišu svetski mediji.
'Stratosferske' cene
Analitičari banke Džej-Pi Morgan Čejs (JPMorgan Chase & Co) upozorili su da bi globalne cene nafte mogle da dostignu "stratosferskih" 380 dolara po barelu ako Rusija na američke i evropske sankcije odgovori smanjenjem proizvodnje nafte, preneo je Blumberg (Bloomberg).
Članice Grupe sedam (G7) zemalja razmatraju mehanizam za ograničavanje cene ruske nafte u pokušaju da sputaju ratnu mašinu Vladimira Putina u Ukrajini, ukazuje Blumberg.
S druge strane, analitičari Džej-Pi Morgan Čejsa ocenjuju da s obzirom na snažnu fiskalnu poziciju Moskve, Rusija sebi može da priušti smanjenje dnevne proizvodnju sirove nafte za pet miliona barela bez preterane štete po ekonomiju.
Za ostatak sveta bi, međutim, to moglo biti katastrofalno, budući da bi, prema procenama analitičara, smanjenje dnevne proizvodnje za tri miliona barela gurnulo referentne cene nafte u Londonu na 190 dolara po barelu, dok bi najgori scenario od pet miliona mogao da znači "stratosferskih" 380 dolara.
'Prva globalna energetska kriza'
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IAE) Fatih Birol upozorio je da je svet u "crvenoj uzbuni zbog ekonomske recesije" dok rastu cene energenata, stvarajući globalnu inflacionu krizu, ukazuje Tajms (The Times).
Birol je za trenutnu situaciju rekao da je "prva globalna energetska kriza", gora od naftnog šoka 1970-ih jer obuhvata i naftu i gas i električnu energiju.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici prošle nedelje su dogovorili povećanje proizvodnje za 648.000 barela dnevno.
Dok analitičari predviđaju da bi cena barela nafte s oko 110 dolara mogla da skoči na 380 dolara, Birol je rekao da je IAE pozvala Saudijsku Arabiju i druge članice da povećaju proizvodnju, ističe londonski list.
"Potrebne su nam zemlje koje imaju rezervne proizvodne kapacitete da kažu svetu da će biti spremne da donesu više nafte na tržište", rekao je Birol. "Saudijska Arabija je dokazala da je odgovoran izvoznik. I nadam se da će još jednom pokazati svoju konstruktivnu ulogu u ovim teškim danima."
Iako su se G7 i IAE dogovorili da ispitaju mogućnost ograničenja cena ruske nafte kako bi se smanjio prihod Moskve, kritičari, kako navodi Tajms, upozoravaju na male izglede da će to uspeti bez podrške zemalja poput Kine i Indije. I sam Birol je rekao da se "to se ne može dogoditi samo kao rezultat akcije zemalja G7".
Remetilački potencijal cena nafte
Ogroman rast globalnih cena goriva već ugrožava izvore privređivanja i društvenu stabilnost, piše Njujork tajms (The New York Times), navodeći da se zapanjujuće žestok galop cena gasa i nafte kao posledica ruske invazije na Ukrajinu nadovezao na nevolje izazvane poremećajima usled pandemije COVID-19.
U Sjedinjenim Američkim Državama prosečne cene benzina, koje su skočile na pet dolara po galonu, opterećuju potrošače i primoravaju predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) na teške političke odluke uoči izbora za Kongres ove jeseni. Međutim, kako piše list, na mnogim mestima u svetu skok troškova za gorivo je mnogo dramatičniji, a posledice mnogo ozbiljnije – porodice brinu kako da napune rezervoar u automobilima, zagreju i osvetle svoje domove ili kuvaju hranu, dok se preduzeća rvu s rastućim troškovima prevoza i poslovanja uz zahteve radnika za povećanje plata.
Zapanjujući porast cene goriva ima potencijal da promeni ekonomske, političke i društvene odnose širom sveta, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da visoki troškovi energije imaju domino efekat – podstiču inflaciju, što primorava centralne banke da podignu kamatne stope, što onda smanjuje ekonomski rast i uz to ometa napore u borbi protiv pogubnih klimatskih promena.
Rast cena energije bio je glavni razlog zašto je Svetska banka revidirala svoju ekonomsku prognozu prošlog meseca, procenjujući da će se globalni ekonomski rast usporiti više nego što se očekivalo, na 2,9 odsto ove godine, što je otprilike upola manje nego 2021.
Evropa je zbog prevelike zavisnosti od ruske nafte i prirodnog gasa posebno ranjiva na visoke cene i nestašice energenata. Sada širom kontinenta zemlje pripremaju planove za hitno racioniranje koji uključuju ograničenja prodaje, spuštanje maksimalne brzine na putevima i snižavanje temperature u stanovima kako bi se smanjila potrošnja goriva.
Ipak, najsiromašniji i najugroženiji će osetiti najteže posledice, ističe Njujork tajms i ukazuje na upozorenje Međunarodne agencije za energetiku od prošlog meseca da zbog viših cena energije dodatnih 90 miliona ljudi u Aziji i Africi nema pristup električnoj energiji.
Skupa energija doprinosi visokim cenama hrane, snižava životni standard i izlaže milione gladi. Političko nezadovoljstvo zbog poskupljenja se oseti na mnogim mestima gde rat u Ukrajini izgleda daleko ili irelevantno, dok je u siromašnijim zemljama pretnja veća jer su vlade rastrzane između suočavanja sa ozbiljnim nemirima i nuđenja dodatne javne pomoći, što zahteva teško zaduživanje.
Centralna uloga fosilnih goriva
SAD sada sprovodi trostruku strategiju – povećanje pritiska na Rusiju, dovođenje više nafte na tržišta kako bi se snizile cene, i omogućavanje centralnim bankama da podignu kamatne stope na nivoe koji deluju da bi mogli da izazovu recesiju, ukazuje Gardijan (The Guardian) u uredničkom komentaru povodom nastojanja Bajdenove administracije da snizi cene nafte.
Poslednji deo strategije je, kako navodi list, osmišljen da signalizira proizvođačima nafte da će cene energije pasti. Bolne recesije 70-ih i ranih 80-ih odigrale su ulogu u obaranju cena nafte posle energetskih šokova i doprinele raspadu Sovjetskog Saveza.
Međutim, to je trajalo 15 godina, ističe Gardijan, ukazujući da Putinova Rusija možda nije tako moćna i možda jeste krhkija od Sovjetskog Saveza, ali sada nema puno naznaka skorog kolapsa.
Dok Zapad nastoji da smanji oslanjanje na ruske energente, izgleda da je u toku globalna "zlatna groznica" s novim projektima fosilnih goriva za koje se navodi da su privremene mere. Ipak rizik je da će svet biti zaključan u nepovratnu klimatsku katastrofu.
Iako je Bajden želeo da se SAD udalje od nafte, tokom njegovog mandata u Beloj kući tržišna vrednost naftnog sektora se udvostručila jer su cene porasle. I sad, zaključuje Gardijan u uredničkom komentaru, dok klimatska vanredna situacija postaje sve urgentnija, fosilna goriva deluju kao centralna tačka od koje zavisi ishod rata u Ukrajini.