Za vladu u Skoplju postoje tri ključna pitanja, dok s druge strane Bugarska ističe četiri svoja zahteva koja bi mogla uticati na dopunu francuskog predloga za deblokiranje integracija Severne Makedonije u Evropsku uniju (EU).
Jezik, istorijska pitanja van okvira pregovora s EU i određivanje datuma kada će uslediti ustavne promene, glavne su crvene linije za Severnu Makedoniju. One će odrediti i da li je za njih prihvatljiva konačna, usaglašena verzija francuskog predloga za uklanjanje bugarskog veta na pregovarački proces.
Ovo je u petak izjavio ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani, na zajedničkoj konferenciji za novinare s potpredsednikom Vlade zaduženim za evropska pitanja Bojanom Maričićem.
Deklaracija bugarskog parlamenta
Bugarski parlament ranije je usvojio deklaraciju koja, kako se navodi, utvrđuje uslove pod kojima ta zemlja može podržati naredne korake u priključivanju Severne Makedonije u EU.
Tom dokumentu pridodata su još još četiri zahteva Sofije upućena Skoplju.
Ovi zahtevi obuhvataju delotvornu primenu Sporazuma o dobrosusedskim odnosima, garancije EU da će bugarski uslovi biti ispunjeni, zatim garantovana prava bugarkse manjine u Severnoj Makedoniji (njihovim unošenjem u ustav). Takođe, predviđa se i da se nijedan dokument u procesu integracija Skoplja neće tumačiti kao bugarsko prizanje makedonskog jezika.
Šta podrazumeva francuski predlog?
Francuski prijedlog - u prvobitnom obliku - predviđao je da bugarski uslovi postanu dio obaveza Sjeverne Makedonije prema EU. Istovremeno, Evropska komisija bila bi garant za njihovo sprovođenje.
Ovo rješenje poznato je kao "francuski prijedlog" jer je došlo tokom francuskog predsjedavanja EU.
Poslije francuskog predsjedavanja Savjetom EU, koje je završeno 1. jula, slijedi šestomjesečno predsjedavanje Češke Republike.
Francuski prijedlog je ukupno treći pokušaj deblokiranja bugarskog veta. Njemu su prethodili njemački i portugalski prijedlog.
Ocene iz Skoplja pre i posle odluke u Sofiji
Makedonski šef diplomatije Osmani nije želeo da komentariše dokument usvojen u bugarskom parlamentu, dok ga detaljno ne pogleda. Kako je rekao, do sada objavljena verzija francuskog predloga samo je radna verzija, s nekim neusaglašenim pitanjima.
On je dodao da će sačekati formulisanje francuskog predloga, nakon usvojenog bugarskog dokumenta, te primedbi makedonskog premijera Dimitra Kovačevskog dostavljenih ranije u Briselu.
"U preostalim danima francuskog predsedavanja EU, ostaje da se vidi da li će biti konačnog predloga. Do sada smo imali radnu verziju u kojoj su pojedina pitanja ostala nedefinisana. To su pitanja protokola, jer mi na neki način protokol vidimo kao paradigmu istorijskih interpretacija", ocenio je Osmani.
"Mislim da se, ukoliko postoji politička volja za razumevanje naše osetljivosti, rešenje može pronaći u narednih nekoliko dana", dodaje on.
Osmani je naglasio da dok Bugarska ne promeni stav o pitanjima koja su do sada bila kočnica u pronalaženju rešenja, napretka - neće biti.
Takođe podsetio, pre nego što je dokument izglasan u bugarskom parlamentu, da će, ukoliko bugarski zahtevi u vezi s pregovaračkim okvirom i zaključcima Evropskog saveta budu uklonjeni, bilateralni protokol i početak pregovora zavisiti od unošenja odredbe o Bugarima u makedonski ustav.
U tom slučaju, francuski predlog bio bi prihvatljiv za makedonsku vladu.
U interesu je Severne Makedonije, tvrdi Osmani, da Evropska komisija ponudi kompletnu procenu, a ne da, kako je rekao, Bugarska želi da bude kontrolor u "obavezama preuzetim bilateralnim protokolima".
Prema njegovim rečima, u francuskom predlogu, za razliku od portugalskog, pitanje jezika je jasnije, utoliko što bi makedonski i bugarski stav trebalo da budu navedeni u odvojenim izjavama, budući da se jednoj zemlji ne može ograničiti pravo da se izjasni o određenom pitanju.
Poruka inicijatora odluke Parlamenta Bugarske
Prema rečima bugarskog premijera u ostavci Kirila Petkova, njihov nacionalni parlament doneo je istorijsku odluku kojom se daje zeleno svetlo francuskom predlogu za ulazak Severne Makedonije u EU.
Usvojena odluka, naime, daje pravo vladi u ostavci da odobri pregovarački okvir i zaključke predložene tokom francuskom predsedovanja EU, a tiču se rešavanja odnosa Bugarske i Severne Makedonije, uz ispunjenje potrebih uslova.
"Bugarska nije ukinula veto. Bugarska povećava snagu svog veta", izjavio je Hristo Ivanov, poslanik Demokratske Bugarske, koji je i inicirao odluku.
"Od sada, u bilo kom trenutku kad Severna Makedonija ne bude želela da ispuni svoje obaveze, ili ih bude kršila, ovoga puta činiće to kao kao kandidat za članstvo u EU i snagu ovih zahteva nametaće cela evropska porodica, a ne samo Bugarska", smatra Ivanov.
