Nemačka je u nedelju objavila vanredne mere, uključujući povećanu upotrebu uglja kako bi uspela da zadovolji svoje energetske potrebe nakon pada snabdevanja ruskim gasom.
"Da bi se smanjila potrošnja gasa, manje gasa se mora koristiti za proizvodnju električne energije. Umesto toga, elektrane na ugalj će morati da se koriste više", navodi se u saopštenju Ministarstva ekonomije.
Ovaj potez dolazi nakon što je Moskva prošle nedelje pojačala pritisak na zapadne saveznike, oštro smanjivši protok prirodnog gasa u svojim gasovodima ka zapadnoj Evropi, podstičući cene energije.
Gasprom je saopštio da je smanjenje snabdevanja preko gasovoda Severni tok rezultat remontnih radova, ali zvaničnici Evropske unije (EU) veruju da Moskva kažnjava saveznike Ukrajine, na koju su ruske snage pokrenule invaziju u februaru.
Privremeni povratak Berlina na ugalj označava preokret za vladajuću koaliciju socijaldemokrata, Zelenih i liberalnog FDP-a (Stranka slobodnih demokrata), kancelara Olafa Šolca, koja je obećala da će smanjiti upotrebu uglja do 2030. godine.
"To je teško, ali neophodno za smanjenje potrošnje gasa", rekao je ministar ekonomije i klime Robert Habek u saopštenju.
Zakon u kojem se navode nove mere trebalo bi da bude usvojen u narednim nedeljama, dodao je on.
Nove mere uključuju sistem "aukcije" za prodaju gasa proizvođačima, koji će, prema navodima Vlade, pomoći da se smanji potrošnja moćnog sektora.
Takođe će biti oslobođena sredstva za finansiranje punjenja rezervoara pre zime.
Habek je naglasio da je povećana upotreba uglja samo "privremena", zbog u suočavanju sa "pogoršanjem" situacije na tržištu gasa.
'Obračun'
Gasprom je saopštio da je izvoz u zemlje koje nisu pripadale bivšem Sovjetskom Savezu smanjen za 28,9 odsto između 1. januara i 15. juna u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Nakon što je prekinuo dnevne isporuke gasa Nemačkoj i Italiji, generalni direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je prošle nedelje da će Moskva igrati po svojim pravilima.
"Naš proizvod, naša pravila. Mi ne igramo po pravilima koja nismo stvorili", rekao je on tokom panel diskusije na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu u drugom po veličini gradu u Rusiji.
Nemačka je među nekoliko evropskih zemalja koje se veoma oslanjaju na ruski gas za svoje energetske potrebe. Evropske zemlje se utrkuju da popune svoje rezerve gasa za sledeću zimu.
Berlin je uspeo da smanji udeo svog prirodnog gasa koji isporučuje Rusija sa 55 procenata pre invazije na 35 procenata, zahvaljujući povećanim isporukama iz zemalja poput Norveške i Holandije, i putem ugovora o tečnom prirodnom gasu (LNG).
Ali Habek je priznao da je situacija "ozbiljna".
"Ne treba da gajimo iluzije, mi smo u obračunu sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom", rekao je on.
Nemačka vlada takođe naglašava potrebu za uštedom energije, uključujući i proizvođače.
"Svaki kilovat se računa“, rekao je nemački ministar.
EU želi da infrastruktura za skladištenje gasa njenih zemalja članica bude popunjena do najmanje 80 odsto kapaciteta do novembra.
U Nemačkoj su rezerve trenutno na 56 odsto, što je više od proseka poslednjih godina, rekao je Habek i dodao da je snabdevanje za sada obezbeđeno.
On je, međutim, upozorio da je "apsolutni prioritet" osigurati da rezerve gasa budu pune za predstojeću zimu.
Od ruske invazije na Ukrajinu, zemlje EU su se borile da pronađu alternativu ruskim energentima, ali su podeljene oko uvođenja embarga na prirodni gas zbog velikog oslanjanja nekoliko zemalja članica na isporuke Moskve.
