Srbija je potpisivanjem gasnog sporazuma sa Mađarskom obezbedila dodatni prostor za skladištenje gasa za predstojeću zimu.
Sporazum su u Beogradu 10. juna potpisali ministar finansija Srbije Siniša Mali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.
Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj Srbija je primorana, jer nema dovoljno svog prostora.
Proširenje jedinog skladišta na teritoriji Srbije Banatski Dvor zvaničnici najavljuju godinama unazad, ali projekat nije završen.
Istovremeno Srbija ne koristi ni ceo kapacitet svog skladišta, jer polovinu vlasništva drži ruski Gasprom.
'Zimnica' pod nepoznatim uslovima
Na koji period će Srbija iznajmiti deo skladišta u Mađarskoj i po kojoj ceni, detalji su koje zvaničnici dve zemlje ne otkrivaju.
Ministarstvo finansija Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) tim povodom.
Jedina poznata brojka od onih koje su pred predstojeću zimu iznosili srpski zvaničnici, jeste količina gasa koju će Srbija za hladnije dane čuvati u ostavi u Mađarskoj - 500 miliona kubnih metara.
To je nešto više od onoga što je Srbija u stanju da skladišti na svojoj teritoriji.
Jedino podzemno skladište gasa Banatski Dvor, inače srpsko-ruski projekat, ima kapacitet od 450 miliona kubnih metara.
Međutim Srbija koristi tek pola tog rezervoara, jer je preostala polovina u vlasništvu ruskog Gasproma.
Dugoročno rešenje izgradnja novog skladišta
Ministarstvo energetike i rudarstva navodi u odgovoru na upit RSE da bi najbolje rešenje bila izgradnja novog skladišta gasa, u stopostotonom vlasništvu Srbije.
"Za Srbiju je mnogo bolje da izgradi novo skladište koje će u potpunosti biti u našem vlasništvu, U tom smislu, plan je da se izgradi novo sopstveno podzemno skladište gasa u Itebeju, u Vojvodini", navode u ministarstvu.
Dodaju da bi planirani kapacitet tog skladišta bio milijardu kubnih metara, dok bi sa izgradnjom moglo da se krene početkom 2023. godine.
Na pitanje šta se dešava sa ruskim delom skladišta Banatski Dvor, u ministarstvu navode da Gasprom tamo skladišti svoju "komercijalnu robu".
"Sve odluke o raspolaganju sa datom količinom prirodnog gasa su u rukama Gazproma", pojašnjavaju u ministarstvu.
Dodaju da bi Srbija u slučaju potrebe mogla da otkupi te količine, ako bi se postigao dogovor.
Kada je reč o iznajmljivanju te polovine skladišta, u ministarstvu navode da o tome takođe odlučuje Gasprom.
O izgradnji novog skladišta u Itebeju na 40 kilometara od Zrenjanina govori se od 2010. kada je državno preduzeće Srbijagas za tu namenu uzelo kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Ni taj projekat do danas nije završen.
U sedam godina tri sporazuma za proširenje skladišta
Srbijagas i Gasprom su od 2015. potpisali tri sporazuma o proširenju Banatskog Dvora koji bi sa sadašnjih 450 trebalo da se poveća na milijardu kubnih metara.
• 25.10.2015. Sporazum o proširenju Banatskog Dvora u Moskvi potpisali su predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, u prisustvu tadašnjeg premijera, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
• 25.3.2016. Bajatović i Miler u Beogradu potpisuju Sporazum o naučno-tehničkoj saradnji koji predviđa proširenje Banatskog Dvora.
• 17.1.2019. Proširenje skladišta je dogovoreno treći put sa Gaspromom tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji. Potpisnici memoranduma Bajatović i Miler.
Ipak, projekat proširenja do danas nije završen.
Javno preduzeće "Srbijagas", u čijoj je nadležnosti Banatski Dvor nije odgovorilo na pitanje RSE kada će skladište biti prošireno.
To preduzeće, kako je u više navrata upozoravao Sekretarijat Energetske zajednice, kao regulatorno telo Evropske unije u oblasti energetike, drži monopol na srpskom tržištu gasa zajedno sa ruskim Gaspromom.
Koliko rezervi plina ima EU?
'Skladištenje gasa odličan biznis'
Miloš Zdravković, ekspert za energetiku iz Beograda u razgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da je sporazum sa Mađarskom dobra vest, ali ne i dugoročno rešenje.
"Da li je to dobra vest, jeste dobra vest. Da li u potpunosti možemo da se obezbedimo, u potpunosti ne", navodi Zdravković.
On ukazuje da je Srbija u prethodnih par godina napravila dve ključne greške.
"Prva naša greška je što nismo proširili kapacitete Banatskog Dvora na milijardu kubika, koliko je moglo. Druga što nismo napravili još jedno gasno skladište u Itebeju", kaže Zdravković.
On ističe i da je skladištenje gasa, pored toga što se time obezbeđuje energetska sigurnost unosan posao:
I onda vi kupite kad je gas jeftin, a onda ga prodate u nekom zimskom periodu, kad su špicevi po ne znam kojim cenama.
Kao primer za to navodi slučaj Holandije.
"Holandija, iako je najveći proizvođač i izvoznik, ona je bila posle Nemačke i najveći kupac ruskog gasa, zato što je imala skladišta. Onda je skladištila taj gas i čuvala ga za kritične trenutke", ukazuje Zdravković.
I Mađarska, u kojoj će Srbija čuvati gas, poseduje značajne kapacitete za skladištenje tog energenta i to više od šest milijardi kubnih metara, prema rečima ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta.
Nedostaje 800 miliona kubnih metara za sigurno snabdevanje
Nakon što je poslednjeg dana 2021. istekao desetogodišnji ugovor koji je Srbija imala sa Rusijom o isporukama gasa, predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin su u telefonskom razgovoru krajem maja postigli novi dogovor.
Sporazumom koji će trajati tri godine, Rusija će Srbiji isporučivati 2,2 milijarde kubnih metara godišnje po ceni od 330 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
"S obzirom da godišnje Srbija troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, razlika će se obezbediti jednim delom iz gasnog skladišta u Mađarskoj, delom iz gasnog skladišta u Banatskom Dvoru", navode u resornom ministarstvu za RSE.
"Iduće godine, kad bude završena izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad, imaćemo mogućnost da oko 40 odsto gasa dobijamo ovim gasovodom, od drugih snabdevača", dodaje Ministarstvo rudarstva i energetike.
Dogovor Vučić-Putin je postigut u jeku zahteva da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji.
Upravo je zavisnost Srbije od Rusije u energetici jedan od ključnih argumenata, koje zvanični Beograd navodi kao razlog što se nije pridružio evropskim sankcijama.
Potpuna zavisnost od Rusije u vreme evropskih sankcija
Invazija na Ukrajinu koju je 24. februara pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin Srbiju je zatekla u potpunoj zavisnosti od gasa iz Rusije.
Na rizike koje nosi snabdevanje energentima iz samo jednog izvora, srpske zvaničnike godinama unazad je upozoravala Energetska zajednica.
Iako je Srbija preduzela korake ka tome da gas kupuje i od drugih dobavljača i drugim rutama, prvi takav projekat – gasni interkonektor sa Bugarskom, koji će Srbiju povezati sa terminalom tečnog prirodnog gasa (LNG) u Grčkoj, biće gotov u oktorbu naredne godine.
Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži, uvela je niz sankcija prema Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, između ostalog i ruskim energetskim kompanijama.
Ruski državni gigant Gasprom nije obuhvaćen postojećim sankcijama.
Ruski gas se do Srbije iz Rusije doprema Turskim tokom preko Bugarske, koja je članica EU.
Resorno ministarstvo energetike najavilo je u aprilu da će Srbija ukoliko dođe do prekida isporuke preko Bugarske, pokrenuti krizni plan "kako bi obezbedila stabilno snabdevanje srpskog tržišta".
Mađarsko 'njet' evropskim sankcijama na gas i naftu
Mađarska se kao članica EU pridružila sankcijama protiv Rusije.
Ipak, zbog svog snažnog protivljenja embargu na uvoz ruske nafte i gasa, Mađarska je zajedno sa Slovačkom i Češkom izuzeta iz poslednjeg paketa evropskih sankcija prema Rusiji, koje podrazumevaju zabranu uvoza ruske nafte u EU.
To znači da te zemlje mogu da nastave da uvoze taj emergent iz Rusije.
Mađarska u velikoj meri u odnosu na druge evropske države zavisi od Rusije u energetskom smislu.
U aprilu ove godine Budimpešta je pristala na ultimatum Moskve da plaća gas u rubljama, pa se tako isporuke do te evropske države nastavljaju nesmetano.
Rusija je do sada zaustavila isporuku gasa Bugarskoj, Poljskoj, Danskoj, Finskoj i Holandiji, koje nisu pristale na taj uslov.
Evropa, koja 40 odsto svojih gasnih potreba podmiruje iz Rusije i pre rata u Ukrajini počela je sa energetskom diverzifikacijom kako bi smanjila svoju zavisnost.
Ruska invazija na Ukrajinu samo je ubrzala taj proces.
Facebook Forum