Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) preživeo je glasanje o poverenju među poslanicima njegove Konzervativne partije, ali je neočekivano tesna pobeda oslabila njegov autoritet i moraće s malo političkog kapitala iza sebe da se suoči s izazovima, posebno s velikom inflacijom i pretnjom recesije, pišu svetski mediji.
Džonson se provukao kroz glasanje o poverenju, ali je pobeda s 211 konzervativnih poslanika koji su ga podržali naspram 148 koji su bili za njegovu smenu na glasanju teško oštetila autoritet premijera i razotkrila razmere podela i animoziteta u njegovoj partiji, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Rezultat glasanja uveče u ponedeljak, 6. juna, znači da je 41 odsto konzervativnih poslanika želelo da svrgne svog premijera i pobuna je, kako ukazuje britanski list, ozbiljnija nego što je Dauning strit očekivao.
Džonson je rekao poslanicima da će njegova pobeda okončati višemesečne spekulacije o njegovoj budućnosti i njegovi saveznici kažu da je njegova pozicija sada sigurna, ali su, podvlači Fajnenšl tajms, prethodni konzervativni premijeri – uključujući Margaret Tačer (Margaret Thatcher), Džona Mejdžora (John Major) i Terezu Mej (Theresa May) – savladali slične izazove svom liderstvu, da bi ipak ubrzo posle toga izgubili položaj.
Džonson, koji je mesecima uzdrman kritikama zbog "partigejt" skandala, rekao je konzervativnim poslanicima iza zatvorenih vrata da ne žali što je prisustvovao zabavama članova osoblja kabineta tokom mera zatvaranja zbog pandemije COVID-19 i da bi to uradio ponovo, što je iznenadilo neke od prisutnih torijevaca.
Anketa Jugova (YouGov) objavljena pre glasanja o poverenju pokazala je da 42 odsto članova Konzervativne partije želi da skloni Džonsona s čela stranke i vlade, dok je 53 odsto reklo da ne želi da bude uklonjen.
Neočekivano veliki revolt
Džonson će posle glasanja ostati lider Konzervativne partije i premijer, ali je s tesnom većinom konzervativnih poslanika koji su stali iza njega sada politički ranjiv, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Iako je britanski lider preživeo neočekivano veliki revolt konzervativnih poslanika, prema pravilima Konzervativne stranke, Džonsonovo liderstvo sada ne može makar godinu dana biti zvanično dovedeno u pitanje.
Glasanje je odrazilo zabrinutost konzervativnih poslanika da će ekonomska kriza i umešanost Džonsona u "partigejt" skandal s njegovim prisustvom na zabavama u Dauning stritu tokom mera zatvaranja, umanjiti njihove šanse na sledećim izborima koji bi trebalo da budu održani najkasnije do januara 2025.
Džonson je ipak, prema oceni američkog lista, na kraju pobedio na glasanju potpomognut činjenicom da nema očiglednu zamenu u konzervativnim redovima, dok su mnogi poslanici bili nervozni zbog mogućnosti promene lidera u vreme kada se britanska domaćinstva bore s rastom inflacije i pretnjom recesije.
Džonsonov izazov sada će biti da zadrži raznovrsnu glasačku bazu, uglavnom izgrađenu na popularnosti Bregzita, premda je nedavna anketa među članovima Konzervativne partije pokazala da premijer ima najniži lični rejting od svih članova njegovog kabineta, dok njegova stranka u anketama zaostaje za opozicionom Laburističkom partijom.
Inflacija u Velikoj Britaniji raste najbržim tempom u poslednjih 40 godina, a Banka Engleske predviđa da će do kraja godine dostići 10 odsto i premijer sada mora s time da se suoči s malo političkog kapitala iza sebe. Vlada je dosad podelila milijarde funti kako bi pomogla domaćinstvima da se izbore s povećanim računima za energiju, premda je Džonson pod pritiskom fiskalnih konzervativaca da smanji poreze i državnu potrošnju kako bi podstakao ekonomiju. S druge strane, konzervativni poslanici koji predstavljaju radničke okruge koje je Džonson pridobio na izborima 2019. žele da vlada izdvaja više novca.
Zbunjujuća mešavina prednosti i slabosti
Kada je Konzervativnoj partiji doneo ubedljivu pobedu na izborima 2019, s većinom od 80 mesta u parlamentu, najvećom koju je dobio neki konzervativni lider od Tačer 1987, delovalo je da je Džonson obezbedio pet godina na vlasti, dok su neki analitičari predviđali udobnu deceniju u Dauning stritu 10, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).
Sada, samo dve i po godine posle tog trijumfa, Džonsonova politička nepobedivost je razbijena, a on je možda i nepopravljivo oštećen kao efikasan i kredibilan lider, ocenjuje u analizi list, ističući da je to jedan od najvećih preokreta u modernoj britanskoj političkoj istoriji.
U izvesnoj meri, ističe Njujork tajms, Džonsonov status se urušio zbog iste zbunjujuće mešavine prednosti i slabosti koje su pokretale njegov uspon: retka politička intuicija uz ličnu nepromišljenost koja oduzima dah; osećaj istorije koji se ne podudara s odgovarajućim osećajem kako se ponašati kao vođa; neverovatna veština u odnosu s ljudima pokvarena transakcionim stilom koji mu je doneo malo saveznika i koji ga je izolovao u opasnim trenucima.
Analitičari kažu da je zbog ovog poslednjeg kvaliteta Džonson toliko ranjiv – bez ideologije mimo Bregzita i bez mreže političkih prijatelja, premijer je izgubio podršku poslanika u svojoj stranci kada je postalo jasno da ne mogu računati da će pobediti na sledećim izborima.
Pored toga što je mrlja moralnog licemerja nagrizla Džonsonovu popularnost u javnosti, ekonomski trendovi ne idu u prilog premijeru. Poremećaji lanca snabdevanja usled pandemije u kombinaciji sa skokovima cena hrane i goriva posle ruske invazije doveli su inflaciju do dvocifrene vrednosti i povećali pretnju od "stagflacije", a poslednji put kada se Velika Britanija suočila s tim problemom, tadašnja laburistička vlada je pretrpela razoran poraz od konzervativaca koje je predvodila Tačer.
Mogućnost da se istorija ponovi objašnjava zašto se konzervativni poslanici okreću protiv Džonsona. Pobedi konzervativaca 2019. doprinela su mesta osvojena u dugogodišnjim laburističkim okruzima za koje je i sam Džonson rekao da su ih konzervativci rentirali, a ne osvojili zauvek. Umesto da se obrati novim glasačima torijevaca inovativnom politikom, Džonson je išao od skandala do skandala.
Dobijena bitka ali ne i rat
Džonson je matematički ostvario pobedu, ali će funkciju premijera nastaviti da obavlja s oslabljenim autoritetom, ukazuje BBC.
Protiv njega je glasao daleko veći procenat konzervativnih poslanika nego onih što su želeli da se otarase Tereze Mej kada se suočila s glasanjem o poverenju, podvlači britanski javni servis, ukazujući da je Džonova prethodnica otišla šest meseci posle glasanja o poverenju.
Džonsonove pristalice kažu da je situacija sada sasvim drugačija, ali pitanje njegovog liderstva neće nestati, budući da je rezultat glasanja bio na nivou optimističnijih očekivanja pobunjenika koji nikada nisu ni očekivali da će pobediti.
Protivnici Džonsona će glasanje 6. juna videti kao gubitak bitke, ali se, ocenjuje BBC u analizi, rat za njegovu smenu nastavlja.
Džonsonova funkcija zasad je sigurna ali glasanje teško da je bilo glasan izraz podrške, ocenjuje Gardijan (The Guardian) u analizi, dodajući da će premijer i njegovi saveznici bez sumnje slaviti pobedu, ali je istina da će sa 148 glasova protiv njega posao vladanja verovatno postati sve teži u predstojećim nedeljama i mesecima.
Iako pobunjeni torijevci nisu koherentna grupa fanatika, kakva je dovela do kraja vladu Tereze Meje zbog Bregzita, njegovi protivnici dele niz briga za koje sada mogu osećati da treba glasnije da ih izraze – uključujući uskraćivanje podrške na glasanju u parlamentu.
Baš kao što je Tereza Mej preživela glasanje o poverenju u decembru 2018, ali je nekoliko meseci kasnije oterana s funkcije, malo je verovatno da će Džonsonova pobeda ugušiti nemir u njegovoj duboko nezadovoljnoj partiji, ocenjuje britanski list, ukazujući da je njegova pobeda slabija od Tereze Mej – njega je podržalo 59 odsto konzervativnih poslanika, a nju 63 odsto.
S obzirom na tesnu pobedu, Džonsonove kolege iz kabineta bi u narednim danima mogle da odluče da bi za stranku bilo dobro ako bi podneo ostavku, mada je sporno da li će to učiniti. Takođe, dodaje list, ako konzervativci nastave da gube podršku u anketama, njihovi poslanici bi mogli da traže promenu pravila koja bi omogućila da se ponovo glasa o poverenju i pre isteka roka od godinu dan, posebno ako istupi neko od pretendenata na funkciju premijera.
Dotle će, kako piše Gardijan, Džonson verovatno nastaviti da se suočava s gerilskim ratom niskog intenziteta nezadovoljnih konzervativaca, isti onakav zbog kojeg je život Tereze Mej u Dauning stritu bio nemoguć.