Politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije lobiraju u Sjedinjenim Američkim Državama da se pitanje opština Preševo, Bujanovac i Medveđa nađe na agendi Ujedinjenih nacija (UN), potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ragmi Mustafi, predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u Srbiji.
Prethodno je lokalni portal Bujanovačke objavio da su se predstavnici Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe sastali u Njujorku s ambasadorom Albanije u UN Feritom Hodžom, nakon čega su poručili da će pitanje Preševske doline sada će biti pokrenuto u Ujedinjenim nacijama.
Albanija je 1. juna prvi put preuzela jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafi kaže za RSE da politički predstavnici albanske nacionalne manjine iz tri opštine sa juga Srbije rade na tome da se u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine našlo i rešenje pitanja Preševske doline.
"Ono što traže je da ne bude normalizacije odnosa dok se i Preševska dolina ne nađe u agendi rešavanja problema na Zapadnom Balkanu", kaže Mustafi, te podvlači:
"To podrazumeva da uz rešavanje pitanja nacionalnih manjina na Zapadnom Balkanu kroz normalizaciju odnosa Prištine i Beograda bi trebalo da postoje jedinstveni standardi o tretiranju nacionalnih manjina."
Kako piše portal Bujanovačke piše da su u sedište UN u Njujorku otputovali predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi, predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi, funkcionerka ove stranke Ardita Sinani i predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafa.
Nakon sastanka s Hodžom u nedelju, Arifi je objavio da je ambasadora upoznao s "političkom situacijom u Dolini i problemima s kojima se suočavaju Albanci u Srbiji".
Ardita Sinani je 5. juna na Fejsbuku objavila fotografiju delegacije albanskih političkih predstavnika sa ambasadorom Albanije u UN Feritom Hodžom, uz komnetaar da će "pitanje Preševske doline sada biti pokrenuto u Ujedinjenim nacijama".
"Uključivanje Preševske doline u najsveobuhvatniju međunarodnu organizaciju je izuzetno važno za otkrivanje istine situacije i položaja Albanaca Preševske doline", napisala je Sinani.
Bujanovačke navode da će delegacija s juga Srbije imati sastanke i s predstavnicima američke administracije i albanske dijaspore.
Ovo nije prvi put da albanski predstavnici tri opštine sa juga Srbije, u blizini granice sa Kosovom, traže da se u dijalog Beograda i Prištine uvrsti i status albanske nacionalne manjine u Srbiji.
Jula 2018. godine, predstavnici Albanaca usvojili su deklaraciju kojom su zatražili od zvaničnika Srbije, Kosova i Evropske unije (EU) da u proces pregovora, kao i u finalni dokument briselskog dogovora, uvrste i rešavanje statusa albanske nacionalne manjine iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Zvaničnici Srbije su, međutim, stava da se vođenja lokalne samouprave na jugu Srbije ne može se posmatrati u kontekstu briselskih pregovora.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, što je potez koji zvanični Beograd ne priznaje. Pregovori Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, uz posredstvo EU, počeli su 2011. godine, a dve godine kasnije postignut je i Briselski sporazum, kako bi se prokrčio put za normalizaciju odnosa dve strane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti predvode dijalog na najvišem političkom nivou, dok se o tehničkim pitanjima razgovori vode na nivou delegacija Beograda i Prištine.
