Oštre reakcije iz Moskve nakon što je odlukom tri države u susedstvu Srbije da zabrane prelet avionu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova sprečan njegov dolazak u Beograd.
I dok je Lavrov ocenio da se dogodilo "nezamislivo", portparol Kremlja Dmitrij Peskov potez Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske opisao je kao "neprijateljski čin".
Nezadovoljstvo ne krije ni zvanični Beograd.
U koje države Sergej Lavrov može da putuje?
Koji je komentar Lavrova?
"Desilo se nešto što nismo mogli da zamislimo", izjavio je Lavrov u Moskvi u ponedeljak, 6. juna, u danu u kom je trebalo da poseti Beograd, u obraćanju novinarima.
Po njegovim rečima, odluka koju su doneli Skoplje, Podgorica i Sofija, a kojom je onemogućen njegov dolazak u Srbiju je zapravo, "odluka pojedinih članica Severnoatlantske alijanse bez presedana".
"De facto možemo reći da je suverenoj državi ukraćeno njeno pravo da praktikuje svoju spoljnu politiku", rekao je Lavrov.
Istakao je da "niko neće uništiti veze" Rusije sa Srbijom.
Ujedno je pozvao ministra spoljnih poslova Srbije Nikolu Selakovića u Rusiju rekavši da se nada da njegov put "neće biti opstruisan".
Slične ocene je izneo i portparol Kremlja.
"Takva neprijateljska dela prema našoj zemlji mogu da izazovu određene probleme... ali ne mogu da spreče našu diplomatiju da nastavi svoj rad", rekao je 6. juna portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima.
S kim se umesto sa Lavrovim sastao Vučić?
Umesto sa Lavrovim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u ponedeljak ujutro u svom kabinetu susreo sa ambasadorom Rusije u Beogradu.
Vučić je, kako je navedeno u saopštenju Predsedništva nakon sastanka, izrazio nezadovoljstvo zbog okolnosti koje su sprečile dolazak Lavrova u Srbiju.
“On je rekao da će Srbija, uprkos svemu, čuvati nezavisnost i samostalnost u političkom odlučivanju, nastaviti evropski put uz negovanje tradicionalnih prijateljskih i partnerskih odnosa sa zemljama na svim kontinentima i očuvanje vojne neutralnosti”, navodi se u saopštenju Predsedništva Srbije.
Harčenko je Vučiću uručio i odgovarajuće dokumente i izrazio zahvalnost srpskim vlastima na pomoći u pripremi posete, navodi se u saopštenju.
Da je poseta Lavrova definitivno otkazana Vučić je potvrdio na svom Instagram nalogu. On je naveo da ga je Ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko na sastanku obavestio o razlozima koji su onemogućili posetu ministra Lavrova.
Vulin prvi reagovao iz vlasti Srbije
Na otkazivanje posete među prvima od srpskih zvaničnika reagovao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin.
On je u saopštenju za medije poručio da "oni koji su sprečili dolazak Sergeja Lavrova ne žele mir", i da "sanjaju poraz Rusije".
"Oni koji su sprečili dolazak Sergeja Lavrova ne žele mir, oni sanjaju poraz Rusije", poručio je u pisanoj izjavi Vulin.
Reakcije opozicije
Na otkazivanje posete Lavrova reagovali su predstavnici opozicionih političkih stranaka u Srbiji.
"Ono što ja vidim je da je Aleksandar Vučić još jednom pokušao da izbegne da se jasno odredi prema ratu u Ukrajini i ruskoj agresiji i da je kao i sve vreme do sada igrao na to da će se stvari same razrešiti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dobrica Veselinović, jedan od lidera opozicione parlamentarne koalicije "Moramo".
Veselinović ocenjuje da Vučić samim tim "neće morati da kaže svoj jasan, vrednosni i politički stav prema konfliktu".
"A to je da se to mora osuditi, da se moraju uvesti mere Ruskoj Federaciji i Putinu, a i državnicima koji predstavljaju taj režim."
Lider Pokreta slobodnih građana, Pavle Grbović napisao je na Tviteru da je otkazivanje posete "jasan znak da je Evropa danas ujedinjena".
"I tu činjenicu moramo da prihvatimo i da hladne glave i bez emocija donesemo odluku - da li ćemo biti činilac ili žrtva tog jedinstva", naveo je Grbović u tvitu.
Opozicioni proruski orijentisan Pokret Dveri smatra da su zemlje NATO pakta u okruženju svojim postupkom "pokazale nekolegijalan odnos prema Srbiji i njenom suverenitetu".
"Ovakvim potezom onemogućeno je Srbiji da vodi samostalnu i neutralnu politiku. Na ovaj način samo se još više produbljuju podele na Balkanu", rekao je za RSE Ivan Kostić iz Pokreta "Dveri".
Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac na Tviteru je ocenio da se "od same najave posete Lavrova znalo da poseta kao takva nije cilj, jer je gotovo izvesno bila neizvodljiva.
"Cilj je bio pokazati da je Srbija ruski proxy (posrednik)", napisao je Šutanovac na Tviteru.
'Verbalni napad' Rogozina na Crnu Goru, Bugarsku i Severnu Makedoniju
Kada je o Rusiji reč, najoštrija reakcija došla je od direktor ruske državne svemirske agencije Roskosmos Dmitrij Rogozin. On je izneo na račun tri države koje nisu odobrlie prelet Lavrovu, a koje su inače članice NATO-a.
U objavi na Tviteru Rogozin je napisao:
"Znate za šta je dobar ‘Sarmat’? Od kukavičkih Bugara, osvetoljubivih Rumuna i Crnogoraca koji su izdali našu zajedničku istoriju neće tražiti saglasnost za letenje", naveo je u objavi na svom Tviter nalogu Rogozin.
"Sarmat" je inače naziv za rusku interkontinentalnu balističku raketu.
Odgovori iz Crne Gore
Zabrana preleta aviona sa Lavrovim je usklađena sa odlukom Vlade o uvođenju međunarodnih restriktivnih mjera Rusiji, saopšteno je iz Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore (MVP).
Crna Gora ne dozvoljava prelete ruskih vazduhoplova preko svoje teritorije osim u tačno navedenim izuzecima koji se nijesu mogli uzeti u obzir u ovom slučaju, kazali su iz MVP.
Pojašnjavaju da se ta zabrana ne primjenjuje u slučaju prisilnog slijetanja ili prelijetanja, te da se kao izuzetak može odobriti slijetanje, polijetanje ili prelijetanje Crne Gore "ako se utvrdi da je to potrebno u humanitarne ili druge svrhe koja je u skladu sa ciljevima odluke".
Reagovali su iz prosrpskog i proruskog Demokratsog fronta (DF). Poslanik DF Jovan Vučurović je izjavio "da se tradicionalna Crna Gora stidi" jer je ruskom ministru zabranjen prelet aviona.
"Važno je da se zna da ova odluka, kao i ostale sramotne odluke, nemaju nikakve veze sa srpskim narodom i većinskom Crnom Gorom", rekao je Vučurović i dodao da zabrana leta ruskom avionu predstavlja kršenje međunarodnog prava.
Odgovor iz Severne Makedonije
U nedelju uveče Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije u odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE) potvrdilo je da je ta država odbila zahtev Ambasade Ruske Federacije da iskoristi vazdušni prostor za let aviona ruskog ministra spoljnih poslova kako bi doputovao u Beograd.
Zahtev je Rusija uputila uprkos činjenici da je Severna Makedonija već od 28. februara uvela vazdušne sankcije Rusiji, nakon invazije te zemlje na Ukrajinu koja je počela 24. februara.
'Naizgled srećan kraj'
"Srećna okolnost za Srbiju", ocenjuje Boško Jakšić, spoljnopolitički novinar i analitičar, odluku tri države o zabrani preleta Lavrovu. On dodaje da je time izbegnuta "provokativna poseta".
"Kada bi imao hrabrosti, onda bi predsednik Vučić trebalo da se zahvali Bugarskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji što su zabranile let Lavrovljevog aviona, jer je na taj način izbegnuta jedna provokativna poseta, koja bi Srbiju dodatno izolovala i odmakla od Zapada", navodi Jakšić u razgovoru za RSE.
Jakšić ukazuje da je ta poseta, kako se navodilo, mogla da ugrozi predstojeću posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca (Scholz) Beogradu, najavljenu za 10. jun.
"Imamo naizgled jedan naizgled 'happy end' (srećan kraj), ali suštinski se u međunarodnoj poziciji Srbije ništa nije promenilo. Vučić je dobio nekoliko dana poštede, ali to ne znači da se pritisci ne nastavljaju i sa istoka i sa zapada", navodi Jakšić.
On ističe da lični kontakti u diplomatiji i spoljnoj politici imaju svoj značaj, ali i da su više "kozmetička manifestacija odnosa", koji mogu da se, kako kaže dogovaraju "diplomatskim kanalima, i bez ličnih susreta".
"To što nije došlo do ličnog susreta Vučića ni sa Putinom, ni sa Lavrovom, ne znači da se kanal komuniciranja prekida. Štaviše, upravo zbog nedostatka tog fizičkog kontakta, mislim da će se onda diplomatski saobraćaj intenzivirati", navodi Jakšić.
Šta je bilo planirano?
Sergej Lavrov zajedno s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na popisu je sankcija mnogih zapadnih država zbog invazije Ukrajine. Jedine države u koje mogu putovati u Evropu su Bjelorusija, Moldavija, Srbija i Bosna i Hercegovina.
U Srbiji je, prema ranijim najavama, bilo planirano da se susretne sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, srpskim šefom diplomatije Nikolom Selakovićem i predsednikom Skupštine, Ivicom Dačićem kao i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.
O prirodi posete govorio je i sam Lavrov. On je u intervjuu za Radio televiziju Republike Srpske, 4. juna rekao da će tokom posete Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati "o svim temama koje su od interesa za srpske prijatelje".
Najava o poseti Lavrova došla je nekoliko dana nakon što su ruski predsednik Vladimir Putin i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić u telefonskom razgovoru (29. maja), dogovorili da Rusija nastavi da isporučuje prirodni gas Srbiji.
Kako je nakon tog razgovora Vučić saopštio, Srbija će imati veoma povoljnu cenu gasa, a ugovor će biti potpisan na tri godine.
