Mogu li ruske snage opkoliti istok Ukrajine?

Piše: Reid Standish

Ruske trupe u jeku su napada na dva grada u istočnoj Ukrajini, osmišljenom da opkoli ukrajinske snage, što bi mogla biti odlučujuća bitka u ruskoj invaziji na tu zemlju.

Grad Sjevjerodonjeck, koji se nalazi na najistočnijem delu teritorije pod kontrolom Ukrajine u Donbasu, kao i njegov blizanac Lisičansk, na drugoj strani reke Siverski Donjec, centralna su tačka napada u kojem ruske snage prodiru iz tri pravca i pokušavaju da opkole ukrajinske trupe na istočnom frontu.

Napori da se ukrajinske snage uhvate u zamku mogli bi imati značajne posledice po trenutnu fazu rata i mogu da odrede uspeh ili neuspeh revidiranih planova Moskve da preuzme punu kontrolu nad provincijama Donjeck i Lugansk. Ruske trupe nastavljaju da napreduju, ali tek treba da načine odlučujući proboj, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorava da predstoje teške nedelje.

Intenzivne borbe u Donbasu dolaze nakon više od tri meseca rata za koji su mnogi stručnjaci, kao i zapadni zvaničnici, prvobitno predviđali da će Rusija pobediti za samo nekoliko dana ili nedelja.

Moskva je postigla samo ograničene rezultate u ratu u kojem je, prema izveštajima, pretrpela velike vojne gubitke, od samog početka invazije na Ukrajinu 24. februara. Ukrajina je takođe pretrpela velike gubitke i mnogi njeni gradovi pretvoreni su u ruševine, s hiljadama ubijenih i ranjenih.

O promenjivom stanju na ukrajinskom ratištu za Radio Slobodna Evropa (RSE) govorio je Mark Kansijan (Cancian), penzionisani pukovnik američkih marinaca i viši savetnik u Vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.

RSE: Rusija je pojačala svoje napade na istoku Ukrajine i angažovala više trupa i opreme u svojim akcijama, posebno oko Sjeverodonjecka i Lisičanska gde pokušavaju da opkole ukrajinske snage. Šta mislite o ovom razvoju događaja? Da li to pokazuje da je Rusija u zamahu u Donbasu?

Kansijan: Važno je to sagledati u perspektivi. Ovo je u suštini treći korak u ruskim ratnim ciljevima i redukciji tih ciljeva. U samom početku pokušavali su da zauzmu Kijev i preuzmu kontrolu nad celom državom, što je naravno propalo. U svom drugom pokušaju, pomerili su svoje snage na istok i pokušali da odvoje veći deo istočnog regiona Donbasa. Pokušali su da udare na jug od Izjuma, a zatim da krenu na sever od Mariupolja, ali i to nije uspelo.

Rusi nisu napravili nikakav značajniji napredak za dve ili tri nedelje. Mariupolj je izdržao mnogo duže nego što je iko očekivao i Rusima je trebalo mnogo vremena da oslobode snage odatle, a pretrpeli su i mnogo gubitaka.

Tako da se taj južni krak, koji je Rusija imala u svojim planovima, nikada zaista nije materijalizovao. Sada je fokus na Sjeverodonjecku, koji je mnogo manji džep. Rusi pokušavaju da opkole grad - krenuli su u napad sa severa i pokušali da pređu reku, ali su to uradili veoma loše i izgubili mnogo trupa i opreme.

Međutim, oni još uvek pokušavaju da otcepe tu oblast. Taj grad bi im dao visok stepen kontrole nad većim delom Luganska. To je možda i njihova poslednja ambicija u ovom ratu. Ruske snage su očigledno na izmaku, a njihov moral je od početka bio poljuljan. Sumnjam da imaju borbenu moć da urade mnogo više od ovoga.

RSE: Mnogi analitičari sugerišu da su ruske snage odustale od napora da opkole velike ukrajinske formacije u istočnoj Ukrajini. Umesto toga, Rusi pokušavaju da obezbede manje opkoljavanje ukrajinskih trupa u Donbasu. Postoje li negativne strane i rizici za Rusiju zbog ove promene pristupa?

Kansijan: Pa, manje opkoljavanje je verovatno sve za što imaju borbenu moć, s obzirom na to da je pokušaj većeg već propao.

Važno je imati na umu da Rusi jednostavno nemaju veliku borbenu moć. Zapravo, nikad je nisu ni imali, tokom celog rata. Počeli su sa možda 200.000 vojnika, ali od toga je njih oko 30.000 bilo iz separatističkih milicija iz Donbasa. Dakle, možda su imali oko 150.000 kopnenih snaga. To nije mnogo za ogromnu količinu teritorije, odnosno za početni napad koji su izvršili na četiri različite ose.

Da to stavimo u kontekst, linije fronta su sada otprilike tamo gde su početkom 1943. tokom Drugog svetskog rata, bile linije fronta između Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke. U to vreme, Sovjeti su imali više od milion vojnika, tamo gde ih Rusi sada imaju 150.000 ili možda nešto manje.

Dakle, s obzirom na zadatak koji je pred njima, oni jednostavno nemaju mnogo borbene moći. Zato su, kada su napadi na Izjum propali, morali dodatno da ograniče svoje pokušaje.

Pojam opkoljavanja inače je ustaljen deo ruske vojne doktrine i to je nešto što su radili i u Drugom svetskom ratu. Priroda bojnog polja pogodna je da se nešto slično pokuša protiv ukrajinskih snaga, imajući u vidu kako su one pozicionirane. Iz strateške perspektive, razumno je to pokušati. Problem je što nije jasno da li Rusija ima dovoljno snage da to uradi.

RSE: Visoki zvaničnici Kremlja sve otvorenije priznaju da se ruska ofanziva u Ukrajini odvija sporije nego što se očekivalo, kao i da se nova oprema i pomoć iz zapadnih zemalja i dalje šalju u Ukrajinu. Imajući u vidu takav razvoj događaja, kakav je, po vašem mišljenju, odnos snaga dve vojske, nakon više od tri puna meseca rata?

Kansijan: Vremenom Ukrajinci jačaju, a Rusi su sve slabiji. Ukrajinci imaju koristi od priliva municije i oružja koji dolaze sa Zapada. To je napravilo veliku razliku. Ukrajinci ne bi mogli toliko da izdrže u otporu, sve do ove tačke, da nema protoka opreme i municije.

Sada se postavljaju pitanja o tome koliko oružja Ukrajinci zapravo mogu da prihvate. Međutim, to oružje zameniće ono što su izgubili, a povećaće i njihove sposobnosti na neke važne načine, tako da oni postaju sve jači. Takođe, važno je napomenuti da su Ukrajinci na početku rata pozvali dosta rezervista i stvorili milicije koje su u početku bile prilično neobučene i nevešte. Ali posle tri meseca one postaju mnogo bolje obučene i mnogo pametnije na bojnom polju. Tako da mislim da su ukrajinske snage sve efikasnije.

S druge strane, Rusi su sve manje efikasni, pretrpeli su mnogo gubitaka. U svakom slučaju više nego Ukrajinci, mada je malo nejasno koliko su tačno oni stradali.

Rusi su zamenili mnoge nastradale jedinice, ali zamenili su ih onima slabijeg kvaliteta, kao i nekim pojedinačnim zamenama. Koristili su dosta municije, a posebno se čini da su njihove zalihe projektila niske. Vidite da u poslednjih nekoliko nedelja zaista nisu ispalili previše projektila. Mislim da je to zato što su im zalihe pri kraju.

RSE: Sve češća su upozorenja - a tome u prilog govere i britanski i američki obaveštajni podaci - da je ruska pomorska blokada ukrajinskih luka zapravo ono što pojedini svetski lideri nazivaju namernim napadom Moskve na globalni lanac snabdevanja hranom. Da li to znači da ćemo videti više bitaka i vojne pažnje usmerene na more nego što je to bio slučaj do sada?

Kansijan: Mislim da hoćemo.

Nema sumnje da su Rusi uveli pomorsku blokadu ukrajinskih luka i to je prilično standardno u ovakvoj situaciji. Sve to ima uticaj na globalno tržište hrane, a takođe utiče na ukrajinski uvoz, što znatno otežava transport bilo koje vrste, uključujući i vojni.

Očekujem da će se nastaviti sukobi duž obale. Zapad snabdeva Ukrajince protivbrodskim projektilima, a oni imaju i svoje, što bi Ruse moglo odbiti u Crnom moru. Verovatno će u jednom trenutku ruski brodovi biti u dometu i Ukrajinci će pucati na njih, a u tome bi mogli biti uspešni.

Ovaj sukob će se nastaviti i razvijati. Na primer, Rusi koriste Mariupolj i neke od tih drugih luka za snabdevanje. Mnogo je lakše snabdevati se brodovima, nego kamionima ili železnicom. Mislim da ćete tamo imati bitke između napora Rusije da se dodatno snabde i protivbrodskih sposobnosti Ukrajine.

Dakle, da, to će biti kontinuirani, a možda čak i rastući domen sukoba.