Stalna predstavnica Sjedinjenih Američkih Država u NATO, Džulijen Smit (Julianne Smith) potvrđuje da je Alijansa zabrinuta za mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, u svetlu ruske agresije protiv Ukrajine.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Smit potvrđuje da će se na predstojećem samitu NATO, koji će biti održan između 28. i 30. juna u Madridu, raspravljati i o situaciji u Bosni i Hercegovini.
Naglašava da su članice NATO u stalnom kontaktu sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom zbog sprečavanja mogućeg ruskog uticaja u ovim zemljama.
Takođe potvrđuje podršku SAD nastojanjima Kosova da se priključi programu Partnerstvo za mir, ali upozorava da se moguća odluka o tome donosi konsenzusom, gde glasaju i one zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.
Smit posebno govori o nastojanjima Alijanse da prevaziđe protivljenje Turske eventualnom budućem članstvu Švedske i Finske u NATO-u. Dve skandinavske države pokrenule su proces priključenja Alijansi, time i odustajanja od svoje višedecenijske vojne neutralnosti, nakon što je Rusija izvršila invaziju na susednu Ukrajinu.
Pitanje Švedske i Finske
RSE: Samit NATO u Madridu će se održati za nekoliko nedelja i iako je zakazan mnogo ranije, dnevni red je podložan izmenama zbog nedavnih događaja. Ne govorim samo o ratu u Ukrajini, već i o nečemu što je pre samo nekoliko meseci bilo nezamislivo, a to su dve neutralne zemlje koje teže ulasku u NATO. Da li je za potpisivanje sporazuma o pristupanju Švedske i Finske u Madridu ostalo dovoljno vremena?
Smit: Pa, kao što dobro znate, imamo jednu članicu Alijanse (Turska) koja se javila i izrazila zabrinutost zbog zahteva Švedske i Finske da se pridruže Alijansi. Trenutno tražimo načine da rešimo te probleme.
Na sreću, Alijansa ima dugu istoriju suočavanja sa ovakvim situacijama, gde jedan saveznik dolazi za sto i ima pitanje koje želi da pokrene ili iskazuje zabrinutost. Zato se nadamo da ćemo to moći da rešimo, da ćemo to prebroditi i da će se Finska i Švedska na kraju pridružiti ovoj Alijansi u toku ove godine.
Što se tiče pitanja o samitu u Madridu, videćemo kako će se odvijati razgovori koji su u toku. Nadamo se da će obe zemlje možda moći da nam se pridruže na samitu u Madridu kao pozvane, ako stvari budu išle po planu. No, pratimo situaciju iz nedelje u nedelju i videćemo kako će se diskusije odvijati.
RSE: Kada govorimo o savezniku, to je, na neki način postalo bilateralno pitanje između SAD i Turske. Možete li da deblokirate situaciju do kraja juna?
Smit: Pa, nemamo utisak da je to samo bilateralno pitanje. Ono što se dogodilo jeste da je Turska došla u NATO pre više od nedelju dana i izrazila određene zabrinutosti oko obe zemlje kandidata - Švedske i Finske. Mi ohrabrujemo Turke da blisko sarađuju sa ovim zemljama i rade na rešavanju tih pitanja između njih samih, kako bismo mogli da nastavimo sa pristupnim pregovorima.
RSE: Ali izbegavate odgovor na pitanje da li SAD rade sa Turskom kako bi se omogućilo pristupanje, ili barem pozivnica (Švedskoj i Finskoj)?
Smit: Svi saveznici u NATO-u se konsultuju i sa Švedskom i sa Finskom i sa Turskom, pokušavajući da shvate koliko kolektivno možemo da rešimo probleme. Bilo je nekoliko poziva višeg nivoa, koje smo uputili mi, zvaničnici. Takođe, turski ministar spoljnih poslova je nedavno bio u Vašingtonu i imao je priliku da sedne i sastane se sa sekretarom (Anthony) Blinkenom u Njujorku, na marginama konferencije o bezbednosti hrane.
RSE: Dakle, postoji izvestan oprezan optimizam da se stvari mogu okrenuti u dobrom pravcu i da može doći do poziva za dve zemlje i time do proširenja NATO-a. Ironično, predsednik Rusije Vladimir Putin svojim akcijama u Ukrajini direktno doprinosi proširenju NATO-a, dok mu je zvanično cilj bio da upravo to spreči?
Smit: Da, to je potpuno tačno. Predsednik Putin je poslednjih meseci imao niz ciljeva. Prvi, želeo je da ode u Kijev i preuzme Ukrajinu za nekoliko dana. Hteo je da podeli Zapad, da pokaže da nismo ujedinjeni i da nećemo moći da izvršimo pritisak na Moskvu da zaustavi ovaj rat.
Sigurno nije želeo da vidi kako NATO prima nove članice ili da vidi kako članice NATO-a pomeraju svoje snage i položaj u Istočnu Evropu. Te stvari su se desile. Videli smo da NATO sada prima zahteve za članstvo iz Švedske i Finske. Videli smo kako saveznici premeštaju svoje snage u istočnu Evropu. Rusija nije uspela da zauzme Kijev, pa čak ni celu Ukrajinu. Nije uspela ni da podeli Zapad.
O Rusiji i Zapadnom Balkanu
RSE: Međutim, ima saveznika koji su zabrinuti. Doduše ceo svet je zabrinut, ali govorim o članicama NATO-a koje su pod direktnom pretnjom Rusije. Ne samo baltičke države, već i one sa Zapadnog Balkana. Da li NATO sa svojim saveznicama preduzima bilo kakvu akciju kako bi sprečio mogući uticaj Rusije na Zapadni Balkan. Govorim na prvom mestu o Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji?
Smit: Pa, ono što je Alijansa uradila u nedeljama koje su prethodile 24. februaru, kada je Rusija ušla u Ukrajinu, bilo je da sedne sa svim članicama, uključujući neke od najnovijih članica kao što su Severna Makedonija i Crna Gora, da razmotri eventualne bezbednosne potrebe u ovom trenutku. Kada je Rusija ušla u Ukrajinu, ti razgovori su nastavljeni.
Ovde svi znamo ruski način delovanja. Znamo da pored rata u Ukrajini sa konvencionalnim vojnim snagama, Rusi vole da se oslanjaju na stvari kao što su sajber napadi ili kampanje dezinformacija. Da pokušaju da podstaknu nestabilnost ili da nas podele iznutra. Pomno smo pratili te vrste taktika poslednjih nedelja i meseci. Alijansa na to odgovara.
Imali smo bliske razgovore sa svim našim saveznicima, ali i mnogim partnerima kako bismo se pozabavili vrstama taktika za koje bilo koja država veruje da ih identifikuje u ovom trenutku ili ih očekuju u budućnosti.
Podrška SAD Kosovu za Partnerstvo za mir
RSE: Vratimo se samitu u Madridu. Među mnogim gorućim pitanjima o kojima ćete razgovarati, lideri će imati vremena da razgovaraju i o Zapadnom Balkanu, posebno o Bosni i Hercegovini. Možete li nam reći šta će konkretno biti u fokusu rasprave o ovoj zemlji?
Smit: Nemam nikakve velike vesti konkretno o BiH. Ono što mogu reći jeste da je BiH blizak partner NATO i to već duže vreme. Nastavljamo da tražimo načine da ojačamo odnos između BiH i NATO-a. U Madridu ili negde drugde ćemo videti koji napori u budućnosti se mogu uložiti da bi se taj odnos nastavio širiti i jačati.
RSE: U svetlu ukrajinskog rata, da li postoji potreba u NATO, koja svakako postoji u regionu, za tešnjim vezama sa drugim zemljama Zapadnog Balkana koje nisu članice Alijanse.
Konkretno, mislim na unapređenje akcionog plana za članstvo sa Bosnom i Hercegovinom na jednoj strani, ali i da se nešto ponudi Kosovu. Kosovo je izrazilo spremnost da se priključi Partnerstvu za mir.
Međutim, imamo četiri države koje ne priznaju Kosovo i koje bi to mogle sprečiti. Postoji li način da se pronađe politička odluka da se Kosovo približi strukturama NATO-a ili NATO programima?
Smit: Dozvolite mi da govorim samo sa naše tačke gledišta. Sjedinjene Američke Države podržavaju integraciju Kosova u evropske ili evroatlantske organizacije i institucije. Verujemo da zemlje treba da imaju pravo da određuju gde žele biti članice. Mi bismo svakako podržali kretanje Kosova ka programu Partnerstvo za mir. Ali u pravu ste kada ističete da se sve što se dešava ovde u NATO alijansi, dešava konsenzusom.
Ne postoji glasanje kvalifikovanom većinom. Ovde se sve odluke donose između nas 30, gde sve države članice moraju da se slože oko određenog pitanja. Dakle, ako Kosovo odluči da pokuša da krene ka Partnerstvu za mir, moraćemo i tu odluku doneti konsenzusom.
RSE: Da li SAD rade sa četiri države koje ne priznaju Kosovo, da bi pokušale da ih ubede da je to zarad mira i stabilnosti u regionu, a ne političko pitanje koje bi podrilo njihov politički stav prema statusu Kosova. Da li je to moguće da se desi?
Smit: Gledajte, ono što mogu da kažem je da smo u NATO svi zabrinuti za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i da zajednički želimo da radimo na tom cilju. Dakle, da ponovim, SAD će podržati Kosovo u odlučnosti i nastojanju da postane članica Partnerstva za mir.
RSE: Vratimo se ratu u Ukrajini i proširenju NATO. Invazija na Ukrajinu se desila upravo zbog Akcionog plana za članstvo te zemlje u Alijansi. Da li je to sada potpuno isključeno u svetlu onoga što se dešava u ovoj zemlji?
Smit: Ne. Mislim da je ono što je bilo vrlo, vrlo jasno, ne samo od 24. februara, već i pre nego što je Rusija ušla u Ukrajinu, da je poruka koja dolazi iz Brisela, iz sedišta Alijanse, da će vrata NATO ostati širom otvorena. Imali smo 12. januara veoma dugačak sastanak Saveta NATO-Rusija u Briselu. Tada je ruska strana sela za sto i pitala da li će NATO preispitati svoju politiku otvorenih vrata.
Poruka na tom sastanku bila je kristalno jasna. Vrata NATO će ostati otvorena. Prvo ćemo se fokusirati na okončanje rata u Ukrajini. To je trenutno glavni prioritet, ali verujemo da Ukrajina i dalje ima pravo da odluči da li u nekom trenutku želi da se pridruži NATO-u. Prepustićemo to predsedniku Ukrajine (Volodimiru) Zelenskom. Međutim, vrlo smo jasni u poruci da niko ne zatvara otvorena vrata NATO-a.
