Ruski i kineski strateški bombarderi su u okviru prve zajedničke vojne vežbe od početka ruske invazije na Ukrajinu izveli letove blizu Japana i Južne Koreje u demonstraciji sile s oštrom porukom administraciji predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) koji je završavao posetu regionu tokom koje je nastojao da učvrsti regionalne saveze nasuprot sve snažnijem partnerstvu Moskve i Pekinga, pišu svetski mediji.
'Prkošenja Pekinga i Moskve'
Ruski i kineski bombarderi su u utorak, 24. maja, leteli u zajedničkim patrolama blizu japanskih i južnokorejskih zona protivvazdušne odbrane u zajedljivom oproštaju od Bajdena koji je završavao četvorodnevnu posetu Aziju, ističe Rojters (Reuters).
Patrole u okviru zajedničkih vojnih vežbi Kine i Rusije usledile su nekoliko sati pošto je Bajden razgnevio Peking rekavši da je spreman da vojno odgovori u slučaju kineskog napada na Tajvan, ali i dok je o reakcijama na rusku invaziju na Ukrajinu razgovarao sa liderima članica Kvada, bezbednosne grupe u kojoj su Australija, Indija, Japan i SAD.
"Kina se ne udaljava od Rusije. Umesto toga, vežba pokazuje da je Kina spremna da pomogne Rusiji da brani njen istok dok se Rusija bori na svom zapadu", rekao je američki zvaničnik.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Price) rekao je da je zajednička patrola prešla Japansko more i nastavila kroz Istočno kinesko more i Filipinsko more, dodajući da je vežba verovatno planirana znatno unapred i da je pokazala da je strateško partnerstvo "bez ograničenja" koje su Peking i Moskva objavili pre invazije na Ukrajinu "prilično živo i zdravo".
Bajdenova poseta Aziji bila je deo napora SAD da se suprotstave onome što Vašington naziva "prisilnim" ponašanjem Pekinga, ne samo prema Tajvanu za koji Kina tvrdi da je deo njene teritorije. Američki predsednik je obećao da će Vašington stati uz svoje saveznike i partnere u zalaganju za slobodan i otvoren indo-pacifički region.
Zajednička patrola je trajala 13 sati iznad japanskog i istočnokineskog mora i njoj su učestvovali ruski strateški bombarderi Tu-95 i kineski bombarderi Sian H-6, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, dok je kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je to deo godišnje vojne vežbe.
Visoki američki diplomata zadužen za istočnu Aziju u vreme administracije Baraka Obame (Barack), Danijel Rasel (Russel), rekao je da je slanje vojnih aviona u blizini vazdušnog prostora Japana dok su tamo bili Bajden i drugi lideri "čin prkošenja Pekinga i Moskve sve većoj solidarnosti među velikim demokratskim silama".
Analitičar tink-tenka Rand korporacija (Rand Corporation) Derek Grosman (Grossman) rekao je da su vežbe "jasno osmišljene da pokažu nezadovoljstvo Pekinga samitom Kvada i svim postupcima predsednika Bajdena u poslednjih nekoliko dana".
U vreme rasta tenzija
Rusija i Kina su izvele zajedničke vežbe s nuklearnim bombarderima iznad Japanskog mora 2019, 2020. i 2021. godine, ali su letovi 24. maja bili prvi put da se takav manevar dogodio dok je američki predsednik u regionu, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Kineski analitičari su ranije naveli da je jedna od svrha zajedničkih patrola kineskih i ruskih bombardera upozorenje SAD da "ne izazivaju probleme" inicijativama kao što je Kvad koji je Kina kritikovala kao azijski NATO.
Vežbe su održane u vreme porasta tenzije oko Tajvana, ukazuje britanski list, navodeći da je prošle godine Kina povećala broj naleta borbenih aviona i bombardera blizu Tajvana.
Kao još jedna ilustracija povećanja zabrinutosti za Tajvan, posebno u jeku rata u Ukrajini, admiral Majkl Studeman (Michael Studeman), najviši obaveštajni oficir američke indo-pacifičke komande, boravi u poseti Tajpeju, gde se susreo s visokim bezbednosnim zvaničnicima, rekao je izvor za Fajnenšl tajms.
Zajednički rusko-kineski nalet bombardera deo je vojne saradnje za koju analitičari kažu da se približila nivou saradnje saveznika, mada obe zemlje insistiraju da njihov odnos nije savez, podvlači list, ukazujući i da su SAD postale obazrivije po pitanju odnosa Kine i Rusije otkako su predsednici Si Đinping i Vladimir Putin u februaru rekli da je njihovo prijateljstvo "bez granica".
Poruka američkoj administraciji
Let kineskih i ruskih strateških bombardera iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora je prva zajednička vojna vežba dve zemlje od početka ruske invazije na Ukrajinu i oštra poruka američkoj administraciji koja nastoji da učvrsti regionalne saveze usred jačanja strateškog partnerstva Moskve i Pekinga, piše Vašington post (The Washington Post).
Bela kuća je odmah osudila vazdušnu vežbu i visoki zvaničnik Bajdenove administracije je rekao da ona "pokazuje da je Kina i dalje spremna da se blisko poveže s Rusijom, uprkos brutalnostima Rusije u Ukrajini".
Ekonomski i geostrateški problemi imali su istaknuto mesto u programu Bajdenove posete Južnoj Koreji i Japanu, navodi list, dodajući da su sastanci američkog predsednika pokrili niz pitanja, uključujući podršku Ukrajini i najavu novog ekonomskog okvira koji bi delom trebalo da bude protivteža naporima Kine da poveća svoj uticaj u Indo-Pacifiku.
Bela kuća je u martu saopštila da je Rusija, sputana trgovinskim ograničenjima i drugim ekonomskim sankcijama koje su uvele SAD i druge zemlje kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, tražila od Kine vojnu opremu, mada zvaničnici administracije kažu da nema pokazatelja da je Peking pružio takvu pomoć.
Visoki južnokorejski vojni zvaničnici rekli su da je vojska te zemlje podigla svoje avione pošto su najmanje četiri kineska i ruska vojna aviona uletela u zonu protivvazdušne odbrane Južne Koreje.
Demonstracija sile
Prva zajednička vojna vežba Kine i Rusije od početka ruske invazije na Ukrajinu bila je očigledna demonstracija sile u vreme Bajdenove posete regionu, piše Njujork tajms (The New York Times) pozivajući se na američke, južnokorejske i japanske zvaničnike.
Ta vojna aktivnost bila je značajan znak da partnerstvo Kine i Rusije nije oslabilo i pošto su u tromesečnom ratu u Ukrajini ubijene hiljade civila, ocenjuje list.
Tokom rata u Ukrajini, ukazuje Njujork tajms, Peking je stao na stranu Moskve dajući joj diplomatsku i retoričku podršku. Kina je uporno osuđivala NATO i ponavljala tvrdnje predsednika Rusije Vladimira Putina da širenje alijanse predstavlja pretnju globalnoj stabilnosti, kao i da ga je isprovociralo da napadne Ukrajinu. Peking je takođe na svojim zvaničnim platformama ponavljao ruske dezinformacije, uključujući teoriju zavere da Pentagon finansira laboratorije za biološko oružje u Ukrajini.
Putin je pokušao da ojača veze Rusije s Kinom kao zemljom koja se takođe protivi dominaciji Zapada. Kina i Rusija su proglasile partnerstvo "bez granica" tokom Putinove posete Pekingu u vreme Zimskih olimpijskih igara, a visoki američki i evropski zvaničnici kasnije su rekli da izveštaji zapadnih obaveštajnih službi ukazuju da su visoki kineski zvaničnici početkom februara tražili od ruskih kolega da odlože invaziju na Ukrajinu do kraja Igara. Dan posle ceremonije zatvaranja, Putin je rekao da Ukrajina ne bi trebalo da bude suverena država, a tri dana kasnije je počela invazija.
Dve zemlje su poslednjih godina ojačale vojne veze, a takođe su se, kako piše Njujork tajms, zbližile delom zahvaljujući dobrim ličnim odnosima Sija i Putina, dvojice autokrata koji imaju neprijateljski stav prema SAD i žele da oslabe američku moć.
Facebook Forum