Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) tokom posete Južnoj Koreji i Japanu nastojaće da ojača saradnju zemalja regiona naspram sve agresivnijeg Pekinga. Poruka koji nosi je da, uprkos trenutnoj pažnji SAD na Rusiju posle invazije na Ukrajinu, suočavanje s Kinom kroz sistem ekonomskih i vojnih partnerstava predstavlja njegov glavni spoljnopolitički prioritet, pišu svetski mediji.
Poseta u jeku porasta tenzija
Bajden 20. maja dolazi u Aziju prvi put otkako je preuzeo dužnost predsednika, dok pokušava da preusmeri pažnju na svoj glavni spoljnopolitički prioritet – suprotstavljanje Kini, što je bilo u senci rata u Ukrajini, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Predsednik SAD će tokom puta boraviti u Južnoj Koreji i Japanu, bliskim saveznicima koji su tražili veće američko angažovanje u regionu. Bajden će takođe pokušati da ojača partnerstvo s Australijom i Indijom i zvanično će predstaviti ekonomsku inicijativu osmišljenu da podstakne trgovinsku i investicionu saradnju s regionom.
Bajden dolazi u Aziju dok rastu tenzije u tom regionu. Severna Koreja je povećala testove oružja, uključujući interkontinentalnu balističku raketu, i američki obaveštajci upozoravaju da postoji "istinska mogućnost" da bi Severna Koreja mogla da izvede nuklearni test, raketni test ili oba tokom posete predsednika SAD. Novoizabrani predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol, koji će se sastati s Bajdenom, nastoji da ojača odbrambene veze sa SAD, što će verovatno naljutiti Severnu Koreju i Kinu.
Napad Rusije na Ukrajinu takođe je pojačao zabrinutost zbog Kine. Budući da su SAD fokusirane na rat u Evropi, azijski zvaničnici i bezbednosni analitičari kažu da bi Peking mogao da bude ohrabren da poveća vojni pritisak na Tajvan i dodatno proširi diplomatske, ekonomske i druge oblike prinude nad okolnim zemljama.
Bajden je od dolaska u Belu kuću identifikovao rivalitet s Kinom kao svoj glavni spoljnopolitički cilj, zauzevši tvrđi stav u pogledu trgovine, bezbednosti i pitanja ljudskih prava. U nedavnom dokumentu, administracija je navela da SAD, iako ne pokušavaju da promene kinesku vladu, žele da oblikuju međunarodno okruženje Pekinga, uglavnom radeći sa saveznicima.
Kvad i IPEF
Bajdenova poseta Seulu i Tokiju je osmišljena da podstakne američke saveze i uveri zemlje u Aziji da nije skrenuo pažnju s Kine, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times). Britanski list ukazuje da su pojedini eksperti izrazili zabrinutost da je ruska invazija na Ukrajinu primorala Bajdena da pomeri svoj fokus s Azije baš u trenutku dok raste zabrinutost da bi ohrabrena Kina mogla da preduzme vojnu akciju protiv Tajvana.
Ti strahovi su se nadovezali na frustracije što predsednik SAD nije razvio ekonomsku komponentu svoje indopacifičke strategije i Bajden će pokušati da odgovori na te nedoumice tokom svog putovanja.
Pored toga što će se sastati s japanskim premijerom Fumijom Kišidom i novim predsednikom Južne Koreje, Bajden će u Tokiju učestvovati na sastanku Kvada (Quad), bezbednosne grupe koja uključuje SAD, Japan, Australiju i Indiju, a takođe će predstaviti svoju prvu ekonomsku inicijativu za region – Indopacifički ekonomski okvir (IPEF).
Prvi samita Kvada u Aziji biće simboličan, ocenjuje Fajnenšl tajms, dodajući da su odnosi SAD i Indije narušeni odbijanjem Nju Delhija da osudi rusku invaziju na Ukrajinu.
Poruka Kini
Bajden dolazi u Južnu Koreju i Japan sa ciljem da izgradi odnos s liderima dve zemlje i da istovremeno pošalje nedvosmislenu poruku Kini – posrnula ruska invazija na Ukrajinu trebalo bi da navede Peking da prestane da zvecka oružjem u Tihom okeanu, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
SAD su pod Bajdenom napravile ujedinjeni front s demokratskim saveznicima da bi iskoristili svoju ekonomsku moć da nateraju Rusiju da plati cenu invazije na Ukrajinu. Taj savez uključuje Južnu Koreju i Japan, ali i američki predsednik zna da odnose s tim zemljama treba produbiti da bi mogli biti protivteža ambicijama Pekinga.
Rat na istoku Evrope je među glavnim saveznicima SAD na Pacifiku probudio osećaj urgentnosti u pogledu Kine i one sad ovaj trenutak doživljavaju kao sopstvenu egzistencijalnu krizu u kojoj je od ključnog značaja pokazati Kini da ne bi trebalo da pokušava da spornu teritoriju zauzme vojnom akcijom.
Peking je tokom Bajdenovog mandata iskazao veću vojnu asertivnost i njegove provokativne akcije često izazivaju nervozu u regionu. Kina je prošlog meseca održala vojne vežbe oko Tajvana pošto je grupa američkih kongresmena došla na to ostrvo koje sebe smatra suverenom državom, a krajem prošle godine Peking je povećao letove vojnih aviona u tajvanski vazdušni prostor.
S druge strane, Južna Koreja bi mogla da se približi SAD pod novim predsednikom Junom koji je kritikovao je svog prethodnika da je podređen Kini zbog pokušaja da izbalansira odnose s Vašingtonom i Pekingom. Da bi neutralisao nuklearne pretnje Severne Koreje, Jun je obećao da će tražiti čvršću bezbednosnu posvećenost SAD.
Jačanje ekonomskih i vojnih partnerstava
Bajden je treći američki predsednik zaredom koji je pokušava da pomeri spoljnopolitički fokus SAD na Aziju, ističe CNN, dodajući da je aktuelni predsednik hteo ranije da ode u Aziju, ali je morao da odloži to putovanje usled ograničenja zbog COVID-19 i drugih kriza.
Posle meseci pažnje na rusku invaziju na Ukrajinu koja je pokrenula poređenja iz Hladnog rata i revitalizovala saveze iz prošlog veka, Bajdenova debitantska poseta Aziji je prilika da obnovi posvećenost onome što smatra izazovom ovog veka – suočavanje s usponom Kine kroz sistem obnovljenog ekonomskog i vojnog partnerstva.
Ponovno suočavanje s Rusijom je na neki način je zamaglilo Bajdenov glavni spoljnopolitički cilj – kako se upustiti u intenzivan rivalitet s Kinom uz izbegavanje otvorenog sukoba. Uprkos fokusu na Ukrajinu, američki zvaničnici kažu da je Bajden i dalje odlučan da preusmeri američku spoljnu politiku prema izazovima narednih decenija, što, kako navodi CNN, uključuje hitnu izgradnju strukture saveza u Aziji kakva postoji među transatlantskim saveznicima i koja je omogućila ujedinjeni bedem naspram Rusije posle invazije na Ukrajinu.
Američki zvaničnici veruju da je snaga koordinisanih sankcija i vojne pomoći Ukrajini iz SAD i evropskih saveznika bila iznenađenje, ne samo za ruskog predsednika Vladimira Putina već i za njegovog saveznika u Pekingu predsednika Si Đinpinga. Iznenađujuća je, takođe, bila spremnost zemalja u Aziji, uključujući Japan, da se pridruže sankcijama i pomognu u ublažavanju zavisnosti Evrope od ruskih energenata obezbeđivanjem snabdevanja prirodnim gasom.
Bajden i njegov tim se nadaju da odgovor mreže američkih saveznika na invaziju na suverenu zemlju šalje poruku Siju da bi posledice takve akcije u Aziji mogle biti slične. Ipak, ističe CNN, trenutno ne postoji azijski ekvivalent NATO-u koji je obezbedio kritičnu strukturu za odgovor Zapada na agresiju Rusije, dok je Kina je proteklih godina naporno radila na kultivisanju odnosa sa zemljama u regionu da povećava svoj uticaj.
Izazovi posete Aziji
Uspeh Bajdenove posete Aziji zavisi u kojoj meri će moći da nagovori saveznike u tom regionu na trajni bezbednosni i ekonomski savez kako bi se ublažio rastući regionalni uticaj Kine, ocenjuje Politiko (Politico).
Među tim izazovima su ogorčeni odnosi Seula i Tokija, koji su opterećeni trgovinskim i teritorijalnim sporovima, kao i istorijom kolonijalne vladavine Japana nad Korejskim poluostrvom pre Drugog svetskog rata. Istovremeno, dodaje Politiko, Južna Koreja će pokušati da postigne dogovor o približavanju članstva Kvadu, što bi moglo i da doprinese Bajdenovom cilju približavanja Tokija i Seula.
Mada je Bajdenova administracija najavila da će u Tokiju zvanično predstaviti Indopacifički ekonomski okvir, ta inicijativa je izazvala sumnje u pogledu njenog obima i namere. Nekoliko objavljenih detalja sugeriše da će omogućiti članicama da se odluče za obaveze po pitanjima kao što su lanci snabdevanja, digitalna regulativa, čista energija i porezi, ali kako izgleda neće obezbediti mehanizam za povećani pristup tržištu, usled čega je, navodi Politiko, entuzijazam za IPEF među zemljama jugoistočne Azije koje su od vitalnog značaja za ekonomske i bezbednosne interese SAD u regionu ostaje pod znakom pitanja.
Bajden je naznačio da je produbljivanje odnosa s Indijom jedan od bitnijih elemenata njegove indopacifičke strategije, ali je to izazov s obzirom na višedecenijsku saglasnost Indije s Rusijom, koja zavisi od uloge Moskve kao najvećeg dobavljača oružja Nju Delhiju. Bajdenova administracija nastoji da potisne ruski uticaj prodajom oružja Indiji u vrednosti do 500 miliona dolara. Međutim, sporno pitanje je i nespremnost premijera Narendre Modija da kritikuje rusku invaziju na Ukrajinu. S druge strane, Bajdenova prednost je što su se odnosi Indije sa Kinom pogoršali otkako je izbio granični spor i sukob 2020. u kojem je poginulo 20 indijskih vojnika.
Ako bi Bajden mogao da se vrati u Vašington s verbalnim obavezivanjem predsednika Južne Koreje za učešće u Kvadu i izrazima interesovanja za članstvu u IPEF-u Japana, Južne Koreje, Indije i Australije, Bajden bi mogao da tvrdi da je ostvario pobedu u stvaranju regionalnog bedema naspram sve većeg uticaja Kina i njenog partnerstva "bez ograničenja" s Rusijom.
Facebook Forum