Putin je prijatelj Srbije – tako su najviši zvaničnici u Beogradu govorili o ruskom predsedniku godinama unazad.
Na poštovanju tradicionalnog prijateljstva sa Moskvom zvanični Beograd je insistirao i nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu 24. februara.
I upravo se tim tradicionalnim prijateljstvom i istorijskim vezama, ali i energetskom zavisnošću od Rusije i političkom podrškom oko Kosova, u Beogradu pravda to što se Srbija nije priključila zapadnim sankcijama protiv Rusije.
Na to je poziva Evropska unija (EU) čija članica Srbija želi da postane. EU je uvela pet paketa sankcija Rusiji, dok je šesti u pripremi.
Evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) pozvao je 16. maja Srbiju da uskladi politiku sankcija protiv Rusije sa EU.
"Održavanje bliskih veza sa Putinovim režimom više nije kompatibilno sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa EU", poručio je Borelj sa sastanka ministara inostranih poslova zemalja članica EU.
Srbija se u Ujedinjenim nacijama (UN) nekoliko puta pridružila osudi Rusije zbog agresije na Ukrajinu, ali, sankcije Moskvi i dalje su Rubikon koji ne želi da pređe.
Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić iznenadio je u jednoj od poslednjih izjava jer je naglasio da je šteta koju Srbija trpi zbog toga što nije uvela sankcije, ogromna.
Ton izjava menja se u poslednje vreme i kod drugih zvaničnika.
Pogledajte kako su se u Srbiji menjali stavovi o sankcijama protiv Rusije.
Govoreći o šteti zbog neuvođenja sankcija Rusiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom gostovanja na TV Prva 15. maja, naveo da Srbija trenutno nema izlaz na tržište kapitala, da su krediti skuplji i da se nudi zajam po kamati od sedam odsto i da je teško refinansiranje kredita, što će se na kraju, po njemu, odraziti na plate i penzije.
Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. U novembru 2021. tokom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dogovoreno je da Srbija i u narednih šest meseci plaća ruski gas po istoj ceni kao do tada. U maju sledi nova runda pregovora.
Ruska preduzeća drže monopol na tržištu nafte i gasa u Srbiji, a nekadašnji nacionalni naftni gigant NIS je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft.
Srbija takođe računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, oko Kosova, svoje bivše pokrajine, koja je 2008. godine proglasila nezavisnost, a koju zvanični Beograd odbija da prizna.
Rusija je uz Kinu blokirala članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 26. aprila uporedio Kosovo sa dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjeckom i Luganskom, poznatijim kao Donbas.
Putin je tokom sastanka sa Antoniom Guterešom, generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija rekao da Donjecka narodna republika i Luganska narodna republika imaju isto pravo kao Kosovo da se izjasne o svom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti, "jer je presedan napravljen".
Putin je 21. februara potpisao dokument kojim je Moskva priznala nezavisnost ovih otcepljenih ukrajinskih teritorija.
Rusija, kao i Srbija, ne priznaje nezavisnost Kosova.
Od trenutka kada je Putin uporedio Donjeck i Lugansk sa Kosovom promenjen je i način pisanja u provladinim tabloidima u Srbiji. Tako su naslovnice na kojima su veličani Putinovi "vojni uspesi" u Ukrajini sa početka ruske agresije, zamenili oni u kojima se Putin optužuje da je "izdao" Srbiju.
A da i u samoj Vladi Srbije postoji različit odnos prema Rusiji pokazala je manifestacija "Besmrtni puk", koja je održana u Beogradu 9. maja na Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Na čelu povorke bilo je slovo "Z" koje je postalo simbol ruske invazije na Ukrajinu i njenog odobravanja.
Pored ministra bez portfelja u Vladi Srbije Nenada Popovića, na čelu kolone bio je i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.
I u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, menjaju se stavovi.
Promena stava prema sankcijama Rusiji može se videti i kod proevropske opozicije.
U međuvremenu je pojačana i proevropska retorika najviših državnih zvaničnika.
Saradnja: Svetlana Božić Krainčanić i Miljana Miletić
Izvor fotografija: Reuters, Vlada Srbije, Radio Slobodna Evropa
