Autorke: Iva Gajić, Miljana Miletić

"Radim svakog dana u nedelji. Znači nemate praznike, nemate odmor."

Ovako beogradski taksista Predrag Mijailović započinje priču o poslu kojim se bavi. Kako kaže, mora da se radi toliko kako bi se namirila sva dugovanja i troškovi za život u Srbiji.

U Srbiji se praznik rada, odnosno Prvi maj obeležava od 1893. godine. Iako je zvanično ustanovljen 1889. na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, začeci ovog praznika datiraju iz 1886. kada su radnici izašli na ulice Čikaga i zahtevali osmočasovno radno vreme. Protesti su trajali nekoliko dana, a neredi na trgu Hejmarket u Čikagu 4. maja iste godine, kada je poginulo i povređeno više civila i policajaca, smatraju se povodom za obeležavanje praznika radničkog pokreta.

"Nekad se radilo od 7 do 3, od 8 do 4, subota i nedelja su bile slobodne, a vidite sad. Sad se radi dan-noć", kaže taksista Predrag Mijailović, koga su reporterke Radija Slobodna Evropa (RSE) zatekle na taksi stajalištu u Kolarčevoj ulici u centru Beograda.

On za RSE opisuje svoj radni dan.

"Ujutru se proveri auto i onda krećemo sa poslom. Krećemo prvo na taksi stanicu, stanemo, uzmemo vožnju i počnemo da radimo kako nas posao gde nanese", objašnjava Mijailović.

On smatra da bi na radničkim pitanjima trebalo da se poradi, ali ne isključivo po pitanju plata. Međutim, kako sam kaže, kada bi primanja građana u Srbiji bila veća, i taksisti bi bolje živeli, jer bi se više ljudi vozilo taksijem.

"Svi bi se radije odlučivali da sednu u taksi, ovako ljudi i po kiši i snegu čekaju prevoz koji je kakav je takav je", smatra sagovornik RSE.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada za februar 2022. godine iznosila je 70.605 dinara (oko 600 evra). Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, minimalna potrošačka korpa za januar 2022. godine iznosila je 41.758 dinara (oko 355 evra), a prosečna potrošačka korpa za isti mesec iznosila je 80.891 dinar (oko 687 evra).

Mijailović ističe da mu zbog obima posla trpi društveni život.

"Nemate društveni život. Imate manje vremena za druženje, i kad završite s poslom vi ste umorni. Druženje ljudi, to je osnov svega, bar je meni to najviše potrebno i nedostaje", zaključuje Mijailović.

S druge strane, građevinski radnik Jovan, koji na poslu provodi deset sati dnevno, kaže da ima vremena za sve.

"Imam, naravno, i da se posvetim ženi, porodici, uvek imam vremena. Kad nešto neko voli, želi, za sve uvek ima vremena, i za posao, i za izlazak, za sve", smatra sagovornik RSE.

Reporterke RSE sa njim su pričale u na gradilištu u ulici Ilije Garašanina na Paliluli u Beogradu.

Njegov radni dan počinje oko pola šest ujutru, kada ustaje i sprema se za posao. Na gradilištu je već u 7 sati, i tu ostaje sve do pet popodne. Kako kaže, zadovoljan je svojim radnim pravima, iako ima samo jedan slobodan dan u nedelji.

"Jedino ono ako iskrsne da nešto mora hitno da se radi i nedeljom", naglašava Jovan i dodaje da je zadovoljan uslovima u kojima radi.

Na pitanje RSE da li u Srbiji može da se preživi sa prosečnom platom koju radnik u Srbiji zarađuje, Jovan odgovara:

"Svako ko je normalan može. Znači, jeste da su cene otišle, ali može."

Republički zavod za statistiku objavio je da su potrošačke cene u februaru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 8,8 odsto. Najviše je poskupela hrana, i to povrće (31,7 odsto), ulje i mast (21,5 odsto), čaj, kafa i kakao (20,5 odsto) i meso (16,2 odsto).

Marija, radnica na kiosku brze hrane u Beogradu, pak smatra da je sa prosečnim platama u Srbiji teško preživeti.

"Zato što su cene otišle u nebesa, zato što su male plate, minimalac je svuda, retko ko plaća... Uglavnom ljudi imaju veća primanja zato što rade prekovremeno i onda na osnovu prekovremenih sati imaju veće plate i to je to", kaže Marija.

Ona posebno ističe da, iako je stopiran rast cena pojedinih prehrambrenih proizvoda, veliki je broj onih čija cena raste.

"Mleko kao ne raste, a jogurt, pavlaka i sve ostalo dižu cene, da ne pričam o slatkišima, voću, povrću i tako dalje. Menjaju cene na tri dana."

Vlada Srbije usvojila je 28. januara Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica. Kako je tada rečeno, ova mera bi trebalo da traje 90 dana, odnosno do 28. aprila.

Mera se odnosila na šećer u pakovanju od jednog kilograma, brašno tip 400 i 500 u pakovanju od pet kilograma, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso i mleko sa 2,8 posto mlečne mlasti.

Odluka je doneta, kako se navodi, "u cilju dalje zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snadbevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija".

Marija veruje da bi trebalo poboljšati prava radnika, koja su ugrožena "poslednjih trideset godina".

Ipak, za sebe kaže da je zadovoljna i da "ima sreće".

"Moj radni dan super prođe zato što mi je gazda dobar, i dobra mi je plata, sedam sati radim, i to je to. Nedelja mi je slobodna, svaka druga subota mi je slobodna, svaki praznik mi slobodan", opisuje Marija.

I Dušan Veselinović, dostavljač hrane iz Beograda, pozitivno priča o svom poslu. Na njega su reporterke RSE naišle na Terazijama u centru Beograda, dok je na biciklu čekao sledeću porudžbinu.

"Sam sebi biram radno vreme. U zavisnosti koliko mi novca treba toliko i radim, a otprilike 50 sati nedeljno", kaže Veselinović.

On kaže da nije teško zaraditi novac, a da to zavisi isključivo od volje ljudi.

"Može jako dobro da se zaradi, ali nije sad sedi i zaradićeš, nego moraš i da radiš da bi zaradio, i kad je kiša i kad je sneg – kao i svi ostali poslovi."

Uprkos vremenskim uslovima, Dušan Veselinović za RSE kaže da je njegov posao zanimljiv i pun adrenalina, te da mu nije naporan.

Međutim, on ukazuje da postoje određeni segmenti koje bi trebalo poboljšati.

"Samo nam treba više biciklističkih staza gde ćemo mi moći biciklom normalno da se krećemo, a ne da imamo iks situacija dnevno gde će izleteti neki auto, pešak i ostalo."

Na pitanje da li je osiguran u slučaju nezgode, Veselinović kaže da jeste, ali ne preko firme u kojoj radi.

"Imam svoje osiguranje preko sporta koje plaćam, koje mi klub plaća, pa mi je onda to taman uključeno, a ovako preko posla nemam", objašnjava on.

Prvo obeležavanje Međunarodnog praznika radnika u Srbiji pre skoro 130 godina proteklo je u protestima. Demonstracije i razne akcije borbe za prava radnika su i danas čest način obeležavanja Prvog maja u svetu.

Međutim, u Srbiji je to neradan dan koji se pretežno proslavlja porodično ili u društvu na "urancima" u prirodi uz roštilj i muziku.