Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je će država ukoliko dođe do prekida isporuke ruskog gasa preko Bugarske pokrenuti krizni plan kako bi obezbedila stabilno snabdevanje srpskog tržišta.
Nadležni tvrde da za sada obustava isporuke gasa ruskog Gasproma Poljskoj i Bugarskoj ne utiče na snabdevanje srpskog tržišta.
Ruski energetski gigant Gasprom zaustavio u sredu, 27. aprila, isporuku gasa Bugarskoj i Poljskoj zbog neplaćanja u ruskim rubljama, što je najteži odgovor Kremlja do sada na sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Ministarska Mihajlović je rekla da Srbija, ukoliko se desi da Bugarska kao tranzitna zemlja uzme deo njenog gasa, ima dve mogućnosti.
"Jedna je da koristimo gas iz Banatskog dvora, gde imamo za 21 dan samo u srpskom delu, a u ruskom imamo gasa za 22 dana", navela je.
Kako je objasnila iz Banatskog dvora, podzemnog skladišta gasa u Srbiji, može dnevno da se izvlači pet miliona metara kubnih gasa.
Ona je najavila da se, ako bude potrebno, može krenuti u krizni plan broj dva - zamenu gasa nekim drugim energentom, a to je obično mazut, ili čak u ograničenje ugovora.
Dodala je da Srbija sada jer je već letnje vreme troši oko 4,6 miliona kubnih metara dnevno.
Preko Bugarske se transportuje ruski gas do susedne Srbije, a odatle do Mađarske.
"Balkanski tok" ide od bugarske do mađarske granice i deo je "Turskog toka", zajedničkog projekta Rusije i Turske kojim se ruski gas doprema do Turske i zemalja južne i jugoistočne Evrope.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da nije zabrinuta za dotok gasa preko Balkanskog toka kroz Bugarsku jer bi to bio presedan.
Ona je rekla novinarima na Jahorina ekonomskom forumu 2022. da bi prekid dotoka gasa značio da ne postoje nikakvi ugovori, niti vladavina prava.
Bugarski ministar energetike Aleksandar Nikolov saopštio je nakon odluke Gasproma da prekine snabdevanje gasa njegovoj zemlji da je Bugarska lojalan partner svim susednim zemljama.
"Bugarska nije Rusija. Pomoći ćemo svim našim susedima kada to budemo mogli", poručio je on.
Gasprom je saopštio da će svako uzimanje gasa namenjenog trećim zemljama rezultirati smanjenjem količina u trazitu.
"U slučaju neovlašćenog uzimanja ruskog gasa iz količina koje su u tranzitu za treće zemlje, te količine u tranzitu će biti smanjene za količinu koja je uzeta", saopšteno je.
Bugarska više od 90 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava snabdevanjem iz Rusije u okviru dugoročnog ugovora koji ističe krajem ove godine.
Poljska i Bugarska su prve zemlje kojima je glavni evropski snabdevač prekinuo gas od invazije na Ukrajinu 24. februara u kojoj je ubijeno hiljade ljudi a milioni njih su raseljeni što izaziva strah od šireg sukoba.
Gasprom je istovremeno saopštio da nastavlja isporučivanje gasa u Evropu preko Ukrajine u skladu sa zahtevima klijenata, ali da ima manje takvih zahteva u odnosu na prethodni dan, javlja Rojters.
Prema navodima Gasproma isporučeno je 48,7 miliona kubnih metara gasa, u odnosu na 56 miliona kubnih metara 26. aprila.
Prve reakcije EU
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) ocenila je da je najava Gasproma da jednostrano zaustavi isporuku gasa kupcima u Evropi još jedan pokušaj Rusije da koristi gas kao instrument ucene.
Ona je poručila da je EU spremna za ovaj scenario.
"Radili smo na tome da obezbedimo alternativne isporuke i najbolje moguće nivoe skladištenja širom EU. Države članice su postavile planove za vanredne situacije upravo za takav scenario", navela je ona.
Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je ranije od evropskih zemlja da plaćaju gas u rubljama nakon što je Zapad zamrznuo rusku imovinu i u velikoj meri isključio Moskvu iz zapadnog ekonomskog sistema zbog rata u Ukrajini.
Putin je zahtevao da zemlje koje on naziva "neprijateljskim" pristanu na šemu prema kojoj bi otvarale račune u Gasprombanci i vršile plaćanja za uvoz ruskog gasa u evrima ili dolarima koji bi se pretvarali u rublje.
Gasprom je ranije naveo da se plaćanja za gas isporučen od 1. aprila moraju vršiti u rubljama o čemu su ugovorne strane blagovremeno obaveštene.
Srbija zavisna od ruskog gasa
Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa, koji se doprema preko Bugarske kao tranzitne zemlje.
Iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije (PKS) saopšteno je za RSE da u ovom trenutku obustava isporuke prirodnog gasa Poljskoj i Bugarskoj ne pogađa Srbiju.
"Pitanje tranzita verovatno će se rešavati na nivou odnosa između Evropske unije i Rusije, prema sličnim principima kako je izuzet tranzit sirove nafte JANAF-om, tim pre jer je ovde kupac gasa Srbijagas, preduzeće koje je 100 odsto u vlasništvu države Srbije", navedeno je u odgovoru.
Jadranski naftovod (JANAF) saopštio je 22. aprila da mu je omogućen nastavak izvršavanja ugovora o transportu sirove nafte koji je sklopio sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma.
Taj ugovor bio je obuhvaćen sankcijama Evropske unije Rusiji zbog napada na Ukrajinu.
PKS podseća da Srbija ima ugovor sa ruskom stranom koji ističe krajem maja i trenutno se radi na usaglašavanju ugovora na novi period isporuke gasa za Srbiju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 26. aprila, par sati pre nego što je Rusija najavila prekid isporuka gasa Bugarskoj, nenajavljeno sastao u Beogradu sa predsednikom Komiteta za međunarodne poslove Državne Dume Federalne skupštine Rusije Leonidom Sluckim.
Kako se navodi u saopštenju, dvojica zvaničnika su, između ostalog, razgovarala i o sferi energetike, uz očekivanje da se uskoro dogovore uslovi nabavke gasa.
"Turskim tokom", zajedničkim projektom Rusije i Turske, koji je u Srbiji 1. januara 2021. svečano u rad pustio predsednik Srbije, gas se doprema iz Rusije preko Crnog mora do Turske, a zatim i do Bugarske, Srbije i Mađarske.
Sam gasovod "Turski tok" naslednik je propalog ruskog projekta – gasovoda "Južni tok" od čije izgradnje je Rusija odustala jer nije bila u mogućnosti da uskladi projekat sa pravilima EU.
Sem potpune zavisnosti od gasa u Rusiji, ruski Gasprom drži monopol na srpskom tržištu, na šta godinama unazad upozorava Energetska zajednica (EZ), regulatorno telo Evropske unije.
Gasovod "Turski tok" deo je dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca kao što su, pored Turskog toka i Severni tok 1 i 2.
Zamerke iz EU i na nov projekat
Ni novi gasovod kroz Srbiju nije u skladu sa regulativom Evropske unije, na šta je u više navrata upozoravala Energetska zajednica, regulatorno telo EU u oblasti energetike.
Jedna od ključnih zamerki odnosila se i na to da na novom gasovodu neće biti omogućena konkurencija, odnosno da gasovodom poteče i neki drugi gas, a ne isključivo ruski, od čega bi direktnu korist imali potrošači u Srbiji, jer bi konkurencija dovela do niže cene tog energenta.
Izgradnja novog gasovoda dodatno će ojačati monopolski položaj ruskog „Gasproma“ i javnog preduzeća "Srbijagas" na gasnom tržištu Srbije u narednih najmanje 20 godina, naveo je zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle, prilikom predstavljanja Godišnjeg izveštaja tog tela o implementaciji propisa EU na onlajn konferenciji za medije 23. novembra 2020.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač ukazao je na konferenciji za medije održanoj 17. decembra 2020. da je problem što je postojeća gasna infrastruktura u Srbiji „monopolizovana“ i da se ne koristi na efikasan način i tako da bude dostupna za sve učesnike na tržištu.
Podaci iz godišnjeg izveštaja o radu Agencije za energetiku Srbije pokazuju da je Srbija u 2019. iz sopstvene proizvodnje uspela da podmiri tek 12,6 odsto potreba, dok je sve preostale količine gasa Srbija uvezla isključivo iz Ruske Federacije.
Šta su alternative?
Na dan kada je Rusija najavila prekid isporuke gasa Bugarskoj, ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, poručila je da je saradnja u procesu energetske tranzicije neophodna, posebno u momentima energetske krize.
Ona je to izjavila tokom video-konferencije sa predstavnicima Stejt departmenta, Ministarstva energetike SAD (U.S. Department of Energy), Ministarstva trgovine (U.S. Department of Commerce), USAID-a i ambasade SAD u Srbiji.
Tokom sastanka bilo je reči o izgradnji energetske infrastrukture, diverzifikaciji energetskih izvora, razmeni iskustava i tehnologija, tranziciji ka čistoj energiji i unapređenju energetske efikasnosti, navodi se u saopštenju iz ministarstva.
Energetska saradnja bila je jedna od tema i tokom razgovora potpredsednice Vlade Srbije 18. aprila sa novim ambasadorom SAD u Beogradu, Kristoferom Hilom (Christopher Hill).
Mihajlović je izjavila tada da bi sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Sjedinjenih Američkih Država pomogao daljem unapređenju saradnje država.
Početkom februara je započeta i izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske - na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, a rok za završetak radova je oktobar 2023. godine.
Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.
Glavni izvor snabdevanja bilo bi gasno polje Šah Deniz (Shah Deniz) koje se nalazi u Kaspijskom moru, na teritoriji koja pripada Azerbejdžanu. Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog.
