Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden rekao je da još nema dokaza da je Mariupolj potpuno pao. On je pozvao na stvaranje humanitarnih koridora kako bi se omogućilo ljudima da napuste čeličanu Azovstal i druge delove grada.
Oko 120.000 civila sprečeno je da napusti opkoljeni grad Mariupolj, izjavio je u četvrtak, 21. aprila predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Reagujući na izjavu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da su snage zauzele veći deo Mariupolja, Zelenski je rekao da je to tačno, ali da ukrajinske trupe ostaju u njegovom delu.
Ostatak ukrajinskih trupa u Mariupolju se utvrdio u železari Azovstal odakle se odupiru ruskoj opsadi.
Prethodno je u četvrtak predsednik Rusije Vladimir Putin proglasio pobedu u najvećoj bici u ratu u Ukrajini nazivajući luku Mariupolj "oslobođenom" posle skoro dva meseca opsade, uprkos stotinama branilaca koji se i dalje drže unutar džinovske čeličane.
Na televizijskom sastanku sa svojim ministrom odbrane u Kremlju, Putin je rekao da nema potrebe za konačnom konfrontacijom sa poslednjim braniocima.
On je naredio ruskoj vojsci da otkaže planove za juriš na fabriku Azovstal u ukrajinskom lučkom gradu Mariupolju i umesto toga da je drže hermetički blokiranu.
Putin je izdao tu naredbu Sergeju Šojguu, ministru odbrane, koji mu je ranije rekao da je više od 2.000 ukrajinskih boraca još uvek skriveno u čelilani, koja ima veliki podzemni kompleks.
"Smatram predloženi juriš na industrijsku zonu nepotrebnim," rekao je Putin Šojguu tokom video sastanka u Kremlju.
"Naređujem vam da ga otkažete," dodao je ruski predsednik.
Putin je rekao da je njegova odluka da ne napada fabriku Azovstal motivisana željom da zaštiti živote ruskih vojnika.
"Nema potrebe da ulazite u ove katakombe i puzite pod zemljom kroz ove industrijske objekte," naveo je Putin.
"Blokirajte ovu industrijsku zonu tako da muva ne može da prođe," istakao je ruski predsednik.
Putin je takođe pozvao preostale ukrajinske borce u Azovstalu koji se još nisu predali, rekavši da će se Rusija prema njima odnositi s poštovanjem i da će pružiti medicinsku pomoć povređenima.
Zamoljena da prokomentariše odluku Rusije da blokira čeličanu, a ne da je napadne, portparolka ukrajinskog ministarstva odbrane rekla je da taj potez svedoči o Putinovim "šizofrenim tendencijama" ne dajući detaljniji odgovor.
Putinova izjava o pobedi omogućava mu da preuzme svoju prvu veliku nagradu od kada su njegove snage proterane iz severne Ukrajine prošlog meseca nakon što nisu uspele da zauzmu prestonicu Kijev, ocenjuje Rojters.
Šojgu: Ubijeno 4.000 ukrajinskih vojnika
Šojgu je rekao Putinu da je Rusija ubila više od 4.000 ukrajinskih vojnika u kampanji da zauzme Mariupolj i da se 1.478 predalo, među njima i dva Britanca. Te brojke nisu mogle biti proverene.
Azovstal je jedan od najvećih metalurških objekata u Evropi, koji se prostire na 11 kvadratnih kilometara, sa ogromnim zgradama, podzemnim bunkerima i tunelima.
Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk rekla je da dogovoreni humanitarni koridor za evakuaciju civila iz fabrike nije funkcionisao kako je planirano, okrivljujući ruske snage. Ona je rekla da 1.000 civila i 500 ranjenih vojnika treba odmah da se evakuiše.
U utorak je komandant krajnje desničarskog nacionalističkog bataljona Azov, bivše milicije sada uključene u ukrajinsku nacionalnu gardu, odbacio poziv Rusije da se preda, ali je pozvao da se civili spasu.
"Ne prihvatamo uslove koje je postavila Ruska Federacija da predamo oružje i da se naši branioci predaju kao zarobljenici", naveo je Svjatoslav Palamar u video poruci.
Rusija je blokirala sve napore Ukrajine da pošalje pomoć Mariupolju ili da pošalje autobuse za evakuaciju civila na teritoriju pod kontrolom Ukrajine, a Kijev je optužuje da je nasilno deportovao desetine hiljada stanovnika u Rusiju.
Moskva ističe da je Rusija primila 140.000 civila iz Mariupolja tokom humanitarne evakuacije. Kijev kaže da su neki deportovani na silu, što bi predstavljalo ratni zločin.
Na desetine hiljada poginulih civila
Mariupolj, u kome je nekada živelo 400.000 ljudi, bio je poprište najtežih borbi u ovom ratu i najgore humanitarne katastrofe, sa stotinama hiljada civila odsečenih skoro dva meseca pod ruskom opsadom i bombardovanjem.
Novinari koji su stigli do grada tokom opsade zatekli su ulice prepune leševa, gotovo sve zgrade uništene, i stanovnike koji su se smrzavali u podrumima, usuđujući se da kuvaju ostatke na improvizovanim pećima ili da sahranjuju tela u baštama.
Dva incidenta su posebno postala simbolična za ono što Kijev i Zapad nazivaju ruskim ratnim zločinima – bombardovanje porodilišta i, nedelju dana kasnije, pozorišta sa stotinama civila u podrumu. Moskva poriče da je gađala civile i tvrdi, bez dokaza, da su ti incidenti lažirani.
Ukrajina procenjuje da je u Mariupolju poginulo najmanje 21 hiljada civila. Navodi da su neki sahranjeni u masovnim grobnicama, a druge su ruske snage uklonile sa ulica koristeći mobilne kamione za kremaciju za spaljivanje tela. Ujedinjene nacije i Crveni krst kažu da je broj civilnih žrtava još uvek nepoznat, ali da se radi o hiljadama.
Intenzivirana ruska kampanja da zauzme velike delove istočne Ukrajine dodatno je umanjila izglede za zaustavljanje i početak mirovnih pregovora koji bi proizveli bilo kakav brzi sporazum o okončanju rata.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva i dalje čeka odgovor Kijeva na predlog koji je prosledila.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u sredu da nije video niti čuo za dokument za koji je Kremlj rekao da je poslao.
Mnogi civili u Mariupolju, uključujući i decu, takođe se kriju u fabrici Azovstal, rekao je za lokalnu televiziju šef gradske patrolne policije Mihail Veršinjin. Dodao je da su se civili tu sklonili od ruskih vojnika i granatiranja.
Procenjuje se da je u gradu u ostalo oko 100.000 ljudi, zarobljenih bez hrane, vode, grejanja ili struje.
Za Mariupolj se 'borimo do kraja'
Mariupolj je strateški važan u obezbeđivanju Moskvi sigurne veze između teritorije koju drže separatisti koje podržava u regionu Donbasa na istoku Ukrajine i Krima, poluostrva koje je zauzela 2014.
To je takođe glavna luka Donbasa, dve pokrajine za koje Moskva zahteva da Ukrajina u potpunosti ustupi separatistima, što Kremlj sada opisuje kao glavni cilj rata.
Nakon što nije uspela da zauzme Kijev prošlog meseca i bila primorana da se povuče iz severne Ukrajine, Rusija se pregrupisala da bi ove nedelje pokrenula novu veliku ofanzivu u Donbasu, delujući iz nekoliko pravaca u pokušaju da opkoli ukrajinske trupe.
Ukrajina je saopštila da ruske snage do sada nisu uspele da u potpunosti zauzmu Rubižne, grad u Donbasu koji je bio fokus njihovog napredovanja. Grad Harkov, u blizini ruskih linija snabdevanja Donbasa, izložen je teškom bombardovanju, rekao je njegov gradonačelnik.
Britanska vojna obaveštajna služba saopštila je da ruske snage žele da ostvare značajan uspeh do 9. maja, na godišnjicu pobede saveznika u Evropi u Drugom svetskom ratu.
Rusija svoj upad naziva "specijalnom vojnom operacijom" za "demilitarizaciju" i "denacifikaciju" Ukrajine. Kijev i njegovi zapadni saveznici to odbacuju kao lažni izgovor za ilegalni agresorski rat.
Predsednik SAD Džo Bajden obratiće se u četvrtak javnosti dok radi na dovršavanju novog paketa pomoći Ukrajini u naoružanju, koji će verovatno biti sličan onom od 800 miliona dolara koji je najavljen prošle nedelje, rekao je jedan američki zvaničnik.
Izvor: Reuters
