Ekstremni desničari iz neregistrovane grupe "Narodna partola" organizovali su 15. aprila u Beogradu protest zbog podrške koju je Srbija dala suspenziji Rusije iz Saveta Ujedinjenjih nacija za ljudska prava.
Demonstranti su se uz parole "Ne u naše ime", okupili kod spomenika ruskom caru Nikolaju u centru Beograda, odakle su prošetali do ambasade Rusije.
Oni su zastali ispred zgrade Predsedništva Srbije, gde su muškarci sa kapuljačama i maramama preko lica palili baklje i bacali dimne bombe. Okupljeni su uzvikivali pogrdne parole protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a na metalne rešetke prozora na zgradi Predsedništva okačili su rusku zastavu.
"Sramno je izbacivanje Rusije iz Saveta Ujedinjenjih nacija za ljudska prava. Braćo Rusi, to nije bilo u naše ime. Mi smo uz vas", poručio je ispred ambasade Rusije lider grupe "Narodna patrola" Damnjan Knežević.
Učesnicima se ispred ambasade obratio i Mladen Obradović, bivši vođa klerofašističke organizacije "Obraz", čije delovanje je Ustavni sud zabranio 2012. godine.
U međuvremenu, Obradović je osnovao organizaciju "Svetosavski savez Obraz" koja nesmetano radi.
Protest pod sloganom "Srbi i Rusi - braća zauvek" podržao je i desničarski pokret Dveri koji posle izbora 3. aprila ulazi u Skupštinu Srbije, sa deset osvojenih mandata.
Organizatori protesta su, pored ostalog, zatražili od vlade u Beogradu "momentalni prestanak svih postupaka protiv Rusije u međunarodnim organizacijama".
Srbija je tri puta glasala protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama, ali je izričita u tome da podržava samo odluke koje se ne odnose na sankcije.
Srbija je 7. aprila u Ujedinjenim nacijama glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
Pre toga je Beograd podržao rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu i rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata.
Zvanični Beograd, međutim, odbija da se pridruži Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji u uvođenju širih sankcija Moskvi, uprkos upozorenjima evropskih zvaničnika da Srbija, kao kandidat za članstvo treba da sledi spoljnu politiku EU.
Organizatori protesta naveli su u najavi skupa da će se "svaki postupak protiv Rusije smatrati promenom neutralne pozicije Srbije i zahtevaće dvotrećnisku većinu u Skupštini i održavanje referenduma nakon javne rasprave".
Zvanična politika Srbije je vojna, ali ne i politička neutralnost. Srbija je 2013. dobila status kandidata i vodi pregovore o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Rezolucija Skupštine Srbije iz 2007. predviđa referendum samo za promenu odluke o neutralnosti u odnosu na vojne saveze.
Sa protesta je od vlasti u Beogradu zatraženo ukraćivanje gostomprimstva savetnicima iz NATO i "pokretanje istrage o postojanju nelegalnih američkih biolaboratorija u Srbiji".
Ministarstvo odbrane Srbije demantovalo je navode koji su objavljeni u više medija i na društvenim mrežama da u više gradova u Srbiji postoje laboratorije u kojima se razvija biološko oružje u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
"Takvi projekti nisu razmatrani, nisu predmet razgovora ili sporazuma sa bilo kojom državom, pa ni sa SAD", saopštilo je Ministarstvo krajem marta za Radio Slobodna Evropa.
Ruski zvaničnici su sredinom marta izneli tvrdnje o postojanju bioloških laboratorija u Ukrajini, razvijenih navodno u saradnji sa SAD, a usmerenih protiv Rusije, što se ispostavilo kao dezinformacija. Sličan narativ pojavio se i u Srbiji.
Ovo je treći protest podrške Rusiji u Beogradu.
U organizaciji ekstremno desničarske grupacije "Narodne patrole" je 13. marta u Beogradu održana protestna vožnja podrške ruskoj invaziji u Ukrajini, kada je nekoliko desetina vozila obeleženih oznakom "Z" (simbol ruske vojske u Ukrajini) i srpskim i ruskim zastavama kružilo ulicama grada.
Protesti podrške Rusiji organizovani su i 4. i 24. marta u centru Beograda kada je hiljade ljudi šetalo do ambasade Rusije.
Od početka ruskog napada na Ukrajinu 24. februara domove je napustilo više od 11 miliona ljudi.
Ukrajina istražuje više hiljada slučajeva ratnih zločina. Među njima i zločine ruskih snaga nakon povlačenja iz grada Buča u blizini Kijeva, gde su nađene stotine tela civila na ulicama i drugim lokacijama.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Khan rekao je martu da je otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini.
