Po prvi put od 2014. godine, Srpska napredna stranka (SNS) nije osvojila apsolutnu većinu i ovoga puta su joj za formiranje vlasti neophodni partneri.
Lider SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izbornoj noći 3. aprila kao sigurne naveo samo dosadašnje članove vladajuće koalicije iz manjinskog Saveza vojvođaskih Mađara (SVM), dok je nastavak saradnje sa socijalistima Ivice Dačića još neizvestan.
SNS, prema poslednjem preseku, ima 120 mandata, a SVM šest, što je taman za većinu u parlamentu koji broji 250 mesta.
Razgovori o starim ili novim savezima zvanično još nisu počeli, jer Republička izborna komisija (RIK) nije objavila konačne rezultate glasanja.
Iako je zakonski rok bio 7. april, RIK je dan ranije saopštio da rezultate ne može da objavi zbog ponavljanja glasanja koje je na određenom broju biračkih mesta zakazano za 16. april.
Ko je najviše potrošio na izborni marketing u Srbiji?
Konačni rezultati ne mogu promeniti činjenicu da će SNS-u biti potrebno pojačanje za buduću Vladu.
Šta kažu dosadašnji partneri?
Lider SNS-a Aleksandar Vučić je u izbornoj noći najavio da će Srbija dobiti "veoma stabilnu i čvrstu Vladu" i da će njegova stranka sa SVM-om "u svakom slučaju imati apsolutnu većinu".
Naprednjaci nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li će u Vladu i ovoga puta zvati socijaliste, kao ni da li tražiti nove partnere, dok je lider SPS-a Ivica Dačić poručio da poziv očekuje.
U intervjuu za Radio televiziju Srbije 7. aprila, Vučić nije otkrio da li će socijalisti biti deo vladajuće koalicije.
On je naveo da ga je Dačić posle izbora "zvao 10 ili 12 puta", a da su se čuli "juče (6. aprila) ili danas". Dodao je da je zahvalan SPS-u na dosadašnjoj podršci, ali je uputio i kritike na račun te stranke.
"U ovoj kampanji nije bilo fer da sam ja morao da vodim državu, a svi drugi su bili na raspustu što se države tiče", rekao je Vučić, navodeći da je to "zamerio Ivici Dačiću".
Lider socijalista poručuje da je njegova stranka "još pre izbora postigla čvrst dogovor o saradnji" sa naprednjacima i njihovim liderom. Dačić je za Tanjug 6. aprila rekao da Vučićev poziv očekuje nakon proglašenja konačnih rezultata.
Sve funkcije Ivice Dačića
Koalicija naprednjaka i socijalista datira od 2012. godine kada su nakon izbora formirali Vladu i smenili vlast Demokratske stranke.
Da bi vladajući tim trebalo da nastavi da radi u istom sastavu veruje šef poslaničke grupe SVM-a u dosadašnjem sazivu Skupštine Balint Pastor.
"Pošto smo sa SPS-om bili zajedno i u prethodnom mandatu, nema razloga da tako ne bude i sada", rekao je Pastor za RSE.
Zašto je neizvestan nastavak saradnje sa SPS-om?
Vučić je, međutim, poslao drugačiju poruku nakon što je 3. aprila objavio rezultate glasanja. Rekao je, pored ostalog, da postoje "oni koji su profitirali na ukrajinskoj krizi", kao i da "SNS neće formirati vlast sa onima koji su na neodgovoran način zloupotrebili navijačko raspoloženje građana".
Izjava bi se mogla odnositi ne samo na proruski orijentisane desničarske stranke koje posle izbora ulaze u Skupštinu, već i na lidera socijalista Ivicu Dačića i druge članove te stranke od kojih su neki u kampanji otvoreno stali na stranu Rusije posle invazije na Ukrajinu.
U SPS-u je za RSE rečeno da njihovi predstavnici ne mogu da govore o koalicijama "jer razgovori još nisu počeli".
Proruska kampanja socijalista
Suprotno istraživanjima javnog mnjenja, koja su im predviđala između sedam i devet odsto glasova, socijalisti su sa više od 11 posto (31 mandat) ostvarili najbolji rezultat u poslednjih deset godina.
Kapitalizovali su prorusko raspoloženje u zemlji u kojoj, prema istraživanjima, više od polovine građana smatra da Srbija treba da bude neutralna po pitanju Ukrajine i po cenu sankcija, dok preko 20 odsto misli da Beograd treba jasno i glasno da stane na stranu Moskve.
Dačić je i pre zvaničnog stava Vlade poručio da Srbija ne sme da se pridruži osudama i sankcijama Rusiji, dok je njegov stranački kolega Dušan Bajatović sa ruskom ambasadom organizovao prikupljanje novca za decu u Donbasu, separatističkom regionu istočne Ukrajine čiju je samostalnost priznao predsednik Rusije uoči invazije na tu zemlju.
"I SPS, a i stranke desnice je poguralo očekivanje dela glasača da će Vučić na posle izbora da se zaokrene i ipak se pridruži nekoj vrsti osude, ako ne i sankcija prema Rusiji. Verujem da je zbog toga Vučić ljut na SPS i da hoće čak i da ih kazni eventualnim ostavljanjem izvan vlasti, a sa druge strane verovatno ima i neki pritisak iz Evrope da stranke koje bi onemogućile spoljnopolitički zaokret budu u vlasti", rekao je za RSE Dejan Bursać sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
Srbija je 7. aprila u Ujedinjenim nacijama glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, a prethodno je podržala rezoluciju koja osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu.
Vučićeva vlast se, međutim, nije priključila sankcijama Evropske unije Moskvi, zbog čega iz Brisela raste pritisak na Beograd.
"Vidimo i pojačan intenzitet priče o proširenju EU nakon ukrajinske krize, vidimo ponovo stvoreno evropsko jedinstvo i ukoliko to ishodi nekim ubrzanim kolosekom proširenja, sigurno je da će se od Srbije vrlo brzo tražiti da se potpuno uskladi sa spoljnopolitičkim pravcem Evropske unije i samim tim da ide više ili potpuno u pravcu sankcija Rusiji, a to onda komplikuje stvar i za SPS", ocenio je Bursać.
Rast ucenjivačkog potencijala socijalista
Socijalisti od osnivanja 1990. i njihovog prvog lidera Slobodana Miloševića važe za proruski orijentisane, a medijski izveštaji ukazuju da je upravo Vladimir Putin iza zatvorenih vrata uvek insistirao da budu deo vlasti u Srbiji.
Tradicionalno drže vodeće pozicije u energetskom sektoru, koji u najvećoj meri zavisi od Rusije.
Za razliku od izbora 2020. kada je Dačić sa mesta šefa diplomatije prešao na poziciju predsednika Skupštine, a broj njegovih ministara u Vladi sa pet spao na dva, ucenjivački potencijal SPS-a se posle ovih izbora uvećao.
"I sigurno je da će SPS igrati važniju ulogu nego u prethodnoj Vladi", kaže Dejan Bursać.
Ali, ne toliku da bi lider socijalista dobio mesto njenog predsednika, iako se kampanja socijalista zasnivala na sloganu "Ivica Dačić - premijer Srbije".
Lider naprednjaka Aleksandar Vučić se na pitanje o tome 3. aprila nasmejao, dok je konkretna bila članica predsedništva SNS-a i dosadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović.
"Ivica Dačić neće biti premijer. Ja sam generalno protiv koalicije sa SPS, mislim da se mnogi kače na leđa SNS i predsednika Vučića i došlo je vreme da vidimo ko je za i ko hoće da zajedno radi u interesu zemlje, a ko samo govori da je za to, a radi drugačije", izjavila je Mihajlović 5. aprila za televiziju Hepi.
Iako smatra da su šanse da SPS opet bude deo vlasti pola-pola jer SNS-u ne odgovaraju ni jaki socijalisti u opoziciji, Dejan Bursać je takođe uveren da Dačić neće biti premijer.
"Zato što Vučić ima mnogo drugih opcija. Isto tako mislim da spoljnopolitički ne bi bio dobar signal da Dačić zauzme neku od važnijih funkcija", rekao je on.
Kakvi su izgledi ulaska desnice u vlast?
Isto se odnosi i na eventualnu saradnju sa proruskim strankama desnice.
Koalicija NADA, koju čini Demokratska stranka Srbije (DSS) sa delom Pokreta obnove Kraljevine Srbije, osvojila je 15 mandata, a slede ekstremno desni pokreti Dveri i Zavetnici sa po 10 mandata.
Sve tri opcije su u izbornoj kampanji zastupale blagonaklon stav prema Rusiji i kritikovale vlast zato što se pridružila osudi ruske agresije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama.
Lider DSS-a Miloš Jovanović rekao je za RSE da ulazak njegove stranke u Vladu nije tema jer su "građani na parlamentarnim izborima pokazali da žele neku vrstu kontinuiteta".
"Ne vidim što se otvara bilo kakvo pitanje pregovora sa nekim drugim jer su dve vladajuće stranke (SNS i SPS) dobile apsolutnu većinu i poverenje građana. I ne sumnjam u to da će te dve stranke praviti koaliciju", rekao je Jovanović.
Šta očekuju u Briselu?
Na pitanje RSE o očekivanjima Brisela od nove vlasti u Beogradu, te eventualnom uticaju proruskih stranaka u novoj Vladi, portparol Evorske unije Peter Stano ukazao je na saopštenje koje su povodom izbora u Srbiji izdali zvaničnici u Briselu.
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borell i komesar za proširenje Oliver Varhelyi su 5. aprila saopštili da očekuju da se Srbija, "u vreme neopravdane ruske vojne agresije na Ukrajinu", kao zemlja koja pregovara o članstvu, progresivno usklađuje sa stavovima EU, uključujući deklaracije i restriktivne mere".
Da li će u tom pravcu ići nova vlast na čelu sa naprednjacima zavisi, prema rečima Dejana Bursaća, od više faktora.
"Oni (SNS) su negde svesni da je biračko telo u Srbiji više rusofilsko i da deklarativno treba ispoštovati Rusiju, ali ukoliko dođe do nekih zategnutih odnosa, oni su priča balansiranja. U kom će to pravcu ići zavisi pre svega od razvoja ukrajinske krize i od zapadnog pritiska na Srbiju", rekao je on.
Vučić je posle izbora telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji mu je čestitao pobedu na predsedničkim i najviše glasova za SNS na parlamentarnim izborima.
"Putin je Vučiću poželeo sreću i uspeh na odgovornoj dužnosti šefa države i napredak Srbije u narednih pet godina, uz uverenje da će Srbija i Rusija sačuvati istinski prijateljske odnose", saopštio je 6. aprila Vučićev kabinet.
Vučić je, kako se dodaje, ponovio da će Srbija "nastaviti da vodi politiku evropskog puta, uz očuvanje svojih tradicionalnih prijateljskih odnosa sa Rusijom".
Čestitke na izbornim rezultatima Vučiću su uputili i zvaničnici iz Brisela.
Nije poznato da li je predsednik Srbije razgovarao i sa njima.
Odluke čekaju novu Vladu
U svakom slučaju, konkretne spoljnopolitičke poteze iz Beograda ne treba očekivati pre formiranja nove Vlade, uveren je Dejan Bursać.
"Naši zakonski rokovi su jako dugački i to daje solidan manevarski prostor Vučiću da kaže - ja ne mogu da donesem odluku, mogu deklarativno da se pridružim osudi Rusije, ali ne mogu da uvodim sankcije jer nemam Vladu. Na osnovu prakse koju smo viđali u prethodnih 10 godina, to je nešto na šta Vučić računa jer je on postao majstor u odugovlačenju i izbegavanju konkretnih odluka", rekao je Bursać.
Rok za konstituisanje novog saziva Skupštine je mesec dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
Nakon toga počinje da teče rok od tri meseca za formiranje nove Vlade.
Facebook Forum